Mađarska u Trstu dobila izlaz na Mediteran

Specijalno za „Politiku”

Budimpešta ‒ Na 105. godišnjicu gubitka Rijeke, jedinog izlaza na more koji je Mađarska imala na svom delu Austrougarske monarhije, severni srpski sused će ponovo dobiti luku na Jadranu. Ovoga puta reč je o Trstu, gde je Mađarska još 2018. dobila lokaciju za gradnju sopstvene luke. Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova u Budimpešti, radovi na tom projektu su počeli, pa se očekuje da svečana vrpca bude presečena 2028. umesto dve godine ranije, kako je prvobitno bilo saopšteno.

Zamenik mađarskog ministra spoljnih poslova Levente Mađar kaže da Mađarska gradi 650 metara dugu obalu za pristajanje teretnih brodova koji će prevoziti robu mađarskih izvoznih kompanija. Obilazeći gradilište u Trstu, on je rekao da bi vlada želela da luka počne da funkcioniše 2028, a da će se to područje nakon otvaranja postepeno modernizovati i prilagođavati konkretnim potrebama.

Do sada su predstavnici mađarske vlade spominjali različite vremenske odrednice kada je reč o ovom projektu. Najpre je 2022. ministar spoljnih poslova Peter Sijarto obećao da će luka biti operativna od 2026, ali je sada taj rok pomeren za dve godine. Mađarska vlada je pre sedam godina objavila da namerava da kupi luku na Jadranu kako bi pomogla mađarskim kompanijama da izvoze svoje proizvode. Tada je najavljeno da će odluka o Trstu kao konačnom rešenju biti potvrđena 2019. godine, a Orbanov kabinet je ubrzo saopštio da je transakcija već obavljena. Međutim, naknadno se ispostavilo da do konačnog rešenja treba još sačekati, tako da je neizvesnost okončana 2020. godine.

Nakon toga projekat je zamrznut iako su, kako su to primetili neki mediji, zaposlenima u državnoj kompaniji „Adrija port”, zaduženoj za projekat, povećane plate. Naime, naknadno se ispostavilo da područje koje je mađarska vlada kupila nije luka već pristanište i industrijska zona, o čijoj preciznoj nameni će odlučiti sud, po okončanju postupka koji je u toku. Međutim, čini se da će mađarska vlada uspeti da prevaziđe poteškoće nakon razgovora koji je Levente Mađar u Trstu vodio sa svojim italijanskim kolegom Edoardom Riksijem.

Prilikom zaključenja posla 2020. godine, šef mađarske diplomatije Peter Sijarto je rekao da je njegova zemlja kupila parcelu od 32 hektara sa 300 metara obale u tršćanskoj luci za 31 milion evra, u sklopu koncesijskog ugovora na 60 godina. Prema pojašnjenju koje je usledilo, Mađarska nije kupila samu luku, već je uz zemljište iza koncesijskog područja dobila koncesiju do 2074. godine.

„Ovo označava prekretnicu za projekat koji je strateški važan za razvoj ove teritorije, koristeći pristup moru kao ključnu prednost”, rekao je Pjerpaolo Roberti, regionalni savetnik za lokalnu autonomiju, nakon što je zajedno sa Riksijem i Mađarom obišao lokaciju.

Levente Mađar je istakao da područje ima 650 metara obale i da će najpre biti uređena riva duga 250 metara. To praktično znači da je obala sa prvobitnih 300 metara proširena više nego dvostruko. U drugoj fazi slede radovi na ostatku priobalja kako bi se uredio prostor za pristajanje brodova.

Prema njegovim rečima, tršćanska luka biće namenjena za izvoz mađarskih proizvoda partnerima izvan Evrope unije. Istakao je da je Mađarska po obimu svog izvoza od 148 milijardi evra 34. zemlja na svetu i dodao da je na nedovoljnu konkurentnost zemlje direktno uticao nedostatak morske luke.

Edoardo Riksi je projekat nazvao simbolom regionalne saradnje i šansom za povećanje evropskog ekonomskog rasta. Ova inicijativa ne samo da daje Mađarskoj direktan pristup Mediteranu već i jača trgovinske veze Italije sa centralnom i istočnom Evropom, dodao je on.

Međutim, ugledni ekonomski list HVG izrazio je skepticizam u pogledu profitabilnosti luke i ponovio svoju raniju procenu da je mađarska vlada kupila luku za znatno veći iznos od njene stvarne vrednosti. HVG je u svom članku iz 2019, pozivajući se na izvore u vladi, pisao da će čitav projekat koštati 30 miliona evra, dok je italijanski list „Intrieste” objavio da je ukupna procenjena cena novog terminala dostigla 200 miliona evra, što uključuje i ulaganja italijanske strane u infrastrukturu.

Mađarska je gubitak riječke luke posle raspada Austrougarske nastojala da nadomesti izgradnjom rečnih luka, uglavnom na Dunavu. Danas je najveća ona na severnom delu budimpeštanskog ostrva Čepel, preko koje se odvija deo