Dragoceni protok pozorišnog života

Od našeg specijalnog izveštača

Zagreb – Nikada i ništa nemojte moliti! Nikada i ništa, naročite ne one koji su jači od vas. Najstrašniji čovekov porok je kukavičluk. Ja nisam imao hrabrosti... Reči su Mihaila Afanasjeviča Bulgakova, koje je utkao u svoj delo „Majstor i Margarita” sa kojim je Drama Narodnog pozorišta iz Beograda gostovala preksinoć na sceni Zagrebačkog kazališta mladih. Reč je o uzvratnoj poseti, dogovorenoj još prošlog leta, kada je ZKM gostovao u Beogradu sa diptihom „Braća Karamazovi” po motivima romana F. M. Dostojevskog u režiji Olivera Frljića.

Sala ovog teatarskog zdanja smeštenog u samom jezgru Zagreba bila je mala da primi sve poklonike scenske umetnosti koji su poželeli da vide ovu beogradsku predstavu, jer dela Bulgakova su golem rediteljski zalogaj. U to nas je i na samoj beogradskoj premijeri prošle jeseni uveravao reditelj Aleksandar Popovski, koji je čak iz Maribora došao tim povodom u Beograd, sa komentarom: „Volim Bulgakova, ali zbog njegove specifičnosti nemam tako čestu priliku da njegova dela gledam na sceni.” U Zagrebu je u publici sedeo Rade Šerbedžija sa svojom kćerkom Lucijom, ali i Ozren Grabarić, Vinko Brešan, Januš Kica, Agata Junik...

Ansambl Drame Narodnog pozorišta u Beogradu imao je hrabrosti i uhvatio se ukoštac sa Bulgakovim i njegovim delom, po reakciji zagrebačke publike vrlo uspešno, uz crvene ruže, višeminutni aplauz za glumce, ali i za srpske studente. Predstava „Majstor i Margarita” nastala je u dramatizaciji Kate Đarmati i režiji Andraša Urbana.

– Posle više godina gostovali smo na sceni ZKM, sa željom da ovakve uzajamne posete budu kontinuitet. Ovakva umetnička razmena mnogo znači i jednima i drugima. To je dragocena vrsta protoka pozorišnog života. Naš ključ za otključavanje Bulgakova bio je upravo Andraš Urban. Imali smo veliko poverenje u njega i u Katu Đarmati. Ono u šta sam sigurna u ovom slučaju jeste da je u pitanju predstava koja provocira i podstiče na nova razmišljanja – kaže za „Politiku” Molina Udovički Fotez, direktorka Drame Narodnog pozorišta u Beogradu koja je predvodila svoj ansambl.

Dok su se beogradski glumici spremali za svoj zagrebački nastup, u probnoj sali ZKM-a, reditelj Miloš Lolić imao je probe svoje nove predstave „Mala povijest nejednakosti”, čija premijera se očekuje u drugoj polovini marta.

Delo „Majstor i Margarita”, na kojem je Bulgakov radio od 1928. do 1940. godine, svakako je jedan od najprovokativnijih romana svetske literature, neobične je forme, u kojem opisuje događaje u Moskvi tridesetih godina 20. veka. Odlikuje ga misterioznost na raznim nivoima, što se moglo videti, osetiti i kroz ovo igranje u Zagrebu.

– Svaka razmena mišljenja, stilova, uopšte umetnosti uvek je dragocena zato što se „obuvamo” u tuđe cipele. Što se tiče mog junaka Volanda, ceo komad, pa i taj lik je postavljen vrlo specifično, u smislu da korespondira sa svakim društvom, u svako vreme. Na dva možda različita načina, u zavisnosti od toga u kojem stanju se to društvo nalazi. Ako je društvo posrnulo i ogrezlo u korupciji, nihilizmu i nemoralu, taj komad i taj lik pred takvu publiku postavlja ogledalo kojim pokazuje kakvi su oni zapravo, u kojoj dubiozi se trenutno nalaze i iz čega treba da izađu. A za društva koja su znatno uređenija, ovaj komad je vrsta opomene: u šta ne smeju da skrenu, da ih opomene da ne posrnu jer na kraju đavo uvek dođe po svoje – konstatuje glumac Pavle Jerinić.

Kompleksno čitanje dela „Majstor i Margarita”, reditelja Andraša Urbana, sa asocijacijama na današnje vreme i okolnosti u kojima živimo donosi duhu svega onoga o čemu je tridesetih godina prošlog veka pisao slavni ruski pisac Bulgakov.

– Meni su ovakva gostovanja dragocena. To bih uvela kao, kako se kaže, „redovnu autobusku liniju” između Zagreba, Maribora, Ljubljane, Sarajeva, Rijeke... Dobre su naše komunikacije, prepoznajemo se sa ZKM-om. A što se tiče naše predstave i moje junakinje Margarite, tu je sada sve mnogo tečnije. Premijere su uvek nekako neprirodne, stisnute, a sada se predstava razvija, ima sve više Margaritine ljubavi prema Majstoru, borbenosti. Volim da je igram. Dopada mi se njena ženska snaga ljubavi – kaže Nada Šargin koja tumači Margaritu, dok mladi Aleksandar Vučković koji se ogleda u liku Majstora naglašava:

– Raduje me lep susret sa zagrebačkom publikom, jer kada se predstava izmesti sa matične scene, preispita se njena univerzalnost. Tu tek možemo da vidimo da li smo pogodili, dotakli te univerzalne, večne teme koje su svakome bliske. Lik Majstora mi je najveći izazov u dosadašnjoj karijeri i svakako reditelj Andraš Urban. Njegov specifični rad u mom slučaju bio je pun uspona i padova. Bilo je tu raznoraznih emotivnih rolerkostera, jer kod Urbana nikada ne možete da znate šta možete da očekujete. On neprekidno pokušava da vam na pozitivan način izvuče tepih ispod nogu. Sam susret sa Majstorom i Bulgakovim bio je vrlo uzbudljiv u smislu: kako pomiriti sve te nijanse i doći do homogene role. I dalje tražim, pokušavam da odgonetnem šta je to autentično u ovom slučaju.

U podeli su bili i Bojan Krivokapić, Julija Petković, Vanja Milačić, Vanja Ejdus, Dragan Sekulić, Nedim Nezirović, Jelena Blagojević, Andrej Nježić i Irena Popović za klavirom. Uz tehničku ekipu nacionalnog teatra koja je i ovoga puta svoj deo posla uradila besprekorno.