Dodik ima podršku našeg naroda i države

Presudu protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika ocenjujem krajnje negativno. Ceo proces protiv njega i direktora „Službenog glasnika Srpske” je po svojoj prirodi neokolonijalan, okupatorski. Kada bi Milorad Dodik i Srpska prihvatili tu presudu – prihvatili bi ne samo samoukidanje, već i opstanak globalističkog neokolonijalnog modela koji nas, kao narod, pritiska već tri decenije, kaže u intervjuu za „Politiku” narodni poslanik „Mi – snaga naroda, prof. dr Branimir Nestorović” Aleksandar Pavić. Naglašava da se ne može dozvoliti da proizvoljne odluke nekog stranca, poput Šmita – pritom nelegitimnog – budu iznad volje naroda i Ustava. U tome Dodik, kao predsednik Srpske, treba da ima podršku ne samo Srbije nego srpskog naroda uopšte – i mislim da je i ima, ističe Pavić.

Kako ocenjujete političku situaciju u Srbiji?

Kao duboko nestabilnu. Sadašnji talas destabilizacije je pokrenut još nakon dva masakra u maju 2023. godine. Izbili su masovni protesti, koji su, nažalost, ubrzo politički instrumentalizovani – i sa strane vrha prozapadne opozicije, i sa strane vrha vlasti. Razumljiva građanska uznemirenost ubrzo je transformisana u opozicioni politički pokret i parlamentarnu listu. Propuštena je šansa da se istraje na čisto građanskim zahtevima, poput ispunjenja zahteva roditelja iz Ribnikara da se rekonstruiše ceo događaj i objasni. Da je još tada bilo osnova za sumnju u pravu pozadinu, govori nam izjava predsednika Srbije data tek početkom ove godine – da su jedna strana država i služba tražile da im se preda K. K. No, i vlast je tada iskoristila protestnu atmosferu i 26. maja 2023. organizovala sopstveni kontramiting, i dovela više hiljada Srba sa KiM u Beograd, i to baš na dan koji je Kurti javno odredio za upad u tri opštine na severu KiM. Sumnjivo, zar ne?

Šta se desilo posle toga?

Posle toga se, u septembru, desila Banjska, čija prava pozadina i dalje nije rasvetljena, ali je i te kako donela negativne posledice po našu i poziciju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Zatim smo imali izbore u decembru, čije rezultate je prozapadna opozicija osporavala i na ulici, čime je praktično zakucana opoziciona pozicija da je izborni proces u Srbiji neregularan – s čime se inače suštinski slažemo. Taj bauk nelegitimnosti – ili bar nepotpune legitimnosti – prelio se i u novi saziv Narodne skupštine. I onda je vlast to dodatno ojačala promenom svoje pozicije u vezi projekta „Jadar”, što je čista prevara, s obzirom na to da su glasači izašli na birališta u decembru 2023. sa uverenjem da je taj projekat, usled velikog protivljenja stručne i šire javnosti, zaustavljen. Još gore, ta politička prevara je izvedena na jedan krajnje arogantan, a često i krajnje primitivan način – uz javne uvrede izrečene na račun svih koji se protive ne samo kopanju litijuma, već uopšte tom neokolonijalnom modelu koji dozvoljava stranim multinacionalnim kompanijama da prekopavaju i eksploatišu Srbiju. Stoga je vladajuća koalicija najodgovornija za masovne proteste protiv Rio Tinta koji su izbili u leto 2024. I to široko nezadovoljstvo je dodatno razdraženo posle tragičnog pada nadstrešnice u Novom Sadu. Stiče se utisak da je javnost izgubila poverenje u institucije… Sada imamo značajan deo javnosti koji je izgubio svako poverenje i poštovanje prema sadašnjoj vlasti, a sa druge strane vlast koja ne pokazuje iskrenu želju da vrati legitimitet i poverenje u institucije i politički proces u zemlji, već se očigledno najpre bavi kontrolom štete, amortizovanjem nezadovoljstva i kupovinom vremena u cilju iscrpljivanja sadašnjih protesta.

Kakvo rešenje predlažete?

Neki oblik tehničke vlade čiji bi mandat bio jasno ograničen na stvaranje uslova za održavanje izbora na kojim bi svi učestvovali, što uključuje i oslobađanje medijskog prostora – i onog pod uticajem vlasti i onog pod uticajem dela prozapadne opozicije.

Da li mislite da ste napravili grešku kada niste podržali opoziciju i formirali novu vlast u Beogradu 2023. godine?

Nikako. Mi smo u izbornoj kampanji čvrsto obećali da, kao vansistemska grupa građana koji se nisu profesionalno bavili politikom, nećemo ulaziti u postizborne koalicije ni sa vlašću, ni sa prozapadnom opozicijom. Da smo to obećanje izneverili, izneverili bismo osnovni princip na osnovu kojeg smo se angažovali. Naravno, od tada do danas su se mnoge okolnosti promenile.

Kakve promene može Srbija očekivati od dolaska Donalda Trampa?

Promene se već osećaju, i to zbog Trampovih munjevitih poteza na domaćem planu: ukidanje USAID-a i celog tog koncepta intervencionizma preko NVO, ukidanje tzv. Zelene agende, ukidanje radikalnog (trans)dženderizma, policije misli koja sprovodi medijsku cenzuru, demontiranje domaćeg aparata liberalno-globalističke duboke države, izlazak iz SZO... Ali je tu i najvažnija preorijentacija na geopolitičkom planu – ozbiljan pokušaj popravljanja i redefinisanja odnosa sa Rusijom, uz koju ide i prihvatanje multipolarnosti kao prirodne i poželjne pojave u međunarodnim odnosima.

Da li se našoj zemlji otvaraju nove perspektive?

Srbiji se otvaraju nove, pozitivne perspektive. Nema više jedinstvenog Zapada koji nas pritiska da se odreknemo svojih vitalnih interesa i tradicionalnih vrednosti. Taj impuls se sada preselio u EU i London. Ono što je Tramp uradio na domaćem planu – može i Srbija. Ali ova vlast je nažalost idejno i duhovno bliža Davosu i Briselu nego Trampovom Vašingtonu i Moskvi. To mora da se promeni.