Unuka Dobrice Erića ispunila zavet svoga dede

Milena Erić Pantelić (28) majka je šestoro mališana, a njen životni san je da svoju porodicu skući na jednom mestu, pod svojim krovom. Vuk (10) i Aleksa (9) su rođeni u Beogradu. Pavle (8), Dimitrije (5), Iskra (3) i Luka (1) u Gornjem Milanovcu. Od kada znaju za sebe, odrastaju u tuđim domovima. Njihov otac Igor (33) već nekoliko godina živi i radi u Francuskoj, obezbeđujući egzistenciju za sve članove svoje porodice. Čvrsto rešeni da se skuće u rodnom gradu, Milena je proteklih meseci posetila sve banke kako bi saznala uslove za dobijenje stambenog kredita. Vest da će od marta moći da dobije kredit sa minimalnim učešćem vratila joj je nadu da će njen san biti ostvaren. Kako kaže, da konačno okupi svoju rasutu porodicu.

Smeh i razdragani glasovi mališana reportera „Politike” su presreli još na drugom spratu, od ukupno pet, koliko ima zgrada na Keju kosovskih božura, tik uz Despotovicu. Iznajmljeni stan od oko 80 kvadrata, na četvrtom spratu, više liči na dobro opremljenu dečju igraonicu, sa spravama za sport i zabavu, u čijim uglovima su još smešteni i kuhinja, učionica, spavaonica...

– Mere koje je predložio predsednik Vučić su jedini način da kupimo nekretninu, drugačije ne bismo mogli, jer banke trenutno traže od 25.000 do 30.000 evra za učešće. Ulog od nekoliko hiljada evra za nas neće biti preveliki udar na kućni budžet, te verujem da će nam neka od banaka odobriti pozajmicu po novim propozicijama. Ako se okućimo u rodnom gradu, to znači da će se Igor vratiti iz inostranstva i nastavićemo da zajedno ostvarujemo zajednički životni san, da u sreći i slozi gajimo našu dečicu – priča Milena, koju mališani svaki čas nešto zapitkuju, boreći se u stvari za mesto u njenom krilu.

Mladalačku ljubav iz srednje škole Milena, inače unuka pesnika Dobrice Erića, i Igor krunisali su brakom još dok je ona bila maturantkinja Srednje tehničke škole u Gornjem Milanovcu.

– Na maturi sam nosila trudničku haljinu. Proslavili smo venčanje, a nakon toga se u našoj familiji slavilo i pevalo svake godine, što zbog rođenja novih članova, što zbog rođendana starim. Time sam ispunila amanet koji mi je deda ostavio, da se udam ili „oženim” i imam što više dečice – priča kroz širok osmeh Milena. Naime, on je svoju potonju želju unuci dodatno ovekovečio u vidu posvete koju je svojeručno 2013. godine ispisao poklanjajući joj primerak svoje knjige „Brojanice iz Gračanice”.

Mališani svaki čas svojim prisustvom majku opominju da se ona slučajno ne zapriča te zaboravi na njihove popodnevne obaveze. Aleksa ima rođendan, a Vuk termin za trening. Ako se nađe prostora, ostatak družine bi na bazen ili napolje s ostalom decom. Odgajati šestoro dece, Milena kaže, nije nimalo lako, ali tvrdi da nijednom nije zažalila.

– Poslednjih deset godina nije bilo lako. Kada smo se uzeli, najpre smo dve godine živeli u Beogradu, Vuk i Aleksa su tamo i rođeni, ali nama se veliki grad nije učinio kao idealno mesto za odrastanje dece, zato smo se vratili u Gornji Milanovac. Svaki njihov osmeh, zagrljaj, uspeh u školi, gledati ih kako rastu, vredni su truda. Jedini problem je što suprug poslednje tri godine nije sa nama. Odvojenost je cena komfora koji svi uživamo – priča Milena dodajući da ne zna šta bi da nije njenih i suprugovih roditelja i rodbine koji priskoče u pomoć uvek kada zatreba.

– Radni dan mi počinje u šest ujutro, sledi umivanje i oblačenje za školu. Vuk, Aleksa i Pavle to obavljaju sami. Za to vreme ja oblačim Dimitrija, koji ide u vrtić, a potom odevam i Iskru i Luku, koji u obdanište ne idu, ali ih vozim sa sobom jer, naravno, u stanu ne mogu da ostanu sami. Nadam se da ovo neće čitati saobraćajci u Gornjem Milanovcu, jer ja njih sve šestoro vozim najpre do OŠ „Momčilo Nastasijević”, gde trojicu ostavljam, a potom i Dimitrija u vrtić. Kada to obavimo, vraćamo se u stan da najmlađima pripremam doručak. Sledi spremanje ručka za taj dan, pa u istom sastavu ponavljam krug, samo u suprotnom smeru – kaže kroz osmeh Milena dodajući da u ovom gradu mesecima bezuspešno pokušava da dvoje najmlađih upiše u vrtić.

– To je prilično komična situacija u vezi sa upisom. Iz vrtića mi traže potvrdu da sam u radnom odnosu, a meni je smeštaj dece u obdanište preduslov da tražim posao kojeg u Gornjem Milanovcu ima, svaki čas se pojavljuju oglasi, čak i u mojoj struci. Jasno je zašto ne mogu da konkurišem. Sa dve srpske plate, suprug i ja bismo komotno otplaćivali ratu stambenog kredita – kaže Milena ne krijući da je već našla nekretninu. Iako su njihove sadašnje komšije pune razumevanja i empatije, kaže da će ipak biti spokojnija u svoja četiri zida.

– Selili smo se šest puta, stanodavci većinom nemaju razumevanja za višečlane porodice s decom. Dok smo tražili stanove, često su nam spuštali slušalicu kada čuju broj dece. Često za psa nije bio problem, ali za decu jeste. Trudim se da deca ne prave buku i ne galame, ali sa četvrtog sprata često dopire njihov smeh, graja i pesma koje ne nameravam da sputavam – objašnjava Milena, koja je sadašnjim komšijama zahvalna na razumevanju i podršci. Njene mališane po imenu a pre svega po dobru i lepim rečima znaju gotovo sve komšije u zgradi. Zato su i odlučili da u njoj ostanu.

Bez obzira na ishod moje borbe, mi ćemo se kao porodica svakako okupiti, jer želim da decu gajim sa suprugom. Volela bih da ostanemo u Srbiji – zaključuje Milena.

Niko nije nasledio pesnički dar

„Mojoj unuci Mileni sa željom da se uda ili ’oženi’ čim završi školu i da izrodi čopor dečice koja će da rastu i igraju se uz pradedine knjige. Srećno”, napisao je pesnik Dobrica Erić zavet na koricama darujući joj zbirku pesama 5. zlatoklasa 2013. godine. Milena kaže da u Erićima iz Donje Crnuće niko nije nasledio pesnički dar. Dobrica ima troje dece, ćerku Svetlanu i sinove Dobrivoja i Dragišu, čija je ona ćerka. Svi pesnikovi naslednici u „drugom kolenu” nemaju zajedno potomaka koliko ih je rodila unuka Milena.

Orfej iz Šumadije je svojevremeno kazao: „Samo kada pišem i govorim deci i za decu, trudim se da to bude drugačije, govorim im s nadom i verom da će oni učiniti nešto veliko i dobro.” Veliko i dobro kao Milena i Igor.