Tur­ska bi po­no­vo zbog Erdogana da me­nja ustav

Pred­sed­nik Re­džep Ta­jip Er­do­gan tvr­di da će se i da­lje bo­ri­ti za „no­vu Tur­sku” iako mu is­ti­če dru­gi i po­sled­nji man­dat u fo­te­lji še­fa dr­ža­ve. U nje­go­voj vla­da­ju­ćoj ko­a­li­ci­ji na­ja­vlju­ju da će po­kre­nu­ti ini­ci­ja­ti­vu za pro­me­nu usta­va ka­ko bi on mo­gao da još pet go­di­na osta­ne na če­lu ze­mlje i po­sle 2028.

„Mi će­mo gra­di­ti no­vi Is­tan­bul, gra­di­će­mo no­vu Tur­sku. Mi će­mo za­jed­no po­sti­ći no­ve re­zul­ta­te, kao što smo to či­ni­li u po­sled­nje dve de­ce­ni­je, is­ta­kao je on na­ja­vlju­ju­ći kon­gres vla­da­ju­će Par­ti­je prav­de i raz­vo­ja (AKP), ko­ji se odr­ža­va kra­jem fe­bru­a­ra, pre­no­si is­tan­bul­ski „Hu­ri­jet”.

Er­do­gan se još ne pre­da­je iako je već u go­di­na­ma (71). On po­ru­ču­je oni­ma ko­ji bi što pre da mu vi­de le­đa: „Ne za­bo­ra­vi­te ja sam igrač na du­ge sta­ze.” U opo­zi­ci­ji ga op­tu­žu­ju da je u po­sled­nje vre­me ne­ko­li­ko pu­ta me­njao ustav sa­mo da bi ostao na vla­sti, što kao pre­mi­jer, što kao šef dr­ža­ve. „On se po­na­ša kao sul­ta­ni po­što sve kon­ci vla­sti dr­ži u svo­jim ru­ka­ma”, ka­žu nje­go­vi po­li­tič­ki pro­tiv­ni­ci. Raz­li­ka od osman­skih vla­sto­dr­ža­ca je, is­ti­ču, sa­mo u to­me što po­kri­će tra­ži i, za­sad, na­la­zi u iz­bo­ri­ma i to sa te­snom ve­ći­nom gla­so­va.

Ini­ci­ja­ti­vu za pro­me­nu usta­va po­kre­nuo je nje­gov ko­a­li­ci­o­ni part­ner i pri­ja­telj De­vlet Bah­če­li, li­der ra­di­kal­ne Par­ti­je na­ci­o­na­li­stič­kog po­kre­ta (MHP), ko­ja ima de­set od­sto gla­so­va i obez­be­đu­ju mu ve­ći­nu u par­la­men­tu. „Tre­ba usvo­ji­ti amand­man ka­ko bi se otvo­ri­la mo­guć­nost za odr­ža­va­nje re­fe­ren­du­ma da bi Er­do­gan i po­sle 2028, ka­da mu is­ti­če sa­da­šnji po­sled­nji man­dat, još pet go­di­na mo­gao da osta­ne u pred­sed­nič­koj fo­te­lji. U ovom tre­nut­ku to je je­di­no pra­vo re­še­nje i mi će­mo i for­mal­no po­kre­nu­ti tu ini­ci­ja­ti­vu”, is­ti­če li­der MHP ko­ji se če­sto ogla­ša­va kao gla­sno­go­vor­nik vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je.

Da bi se ta ini­ci­ja­ti­va na­šla na re­fe­ren­du­mu po­treb­no je da ide­ju po­dr­ži 360 od ukup­no 600 po­sla­ni­ka. Vla­da­ju­ća ko­a­li­ci­ja ko­ju či­ne Er­do­ga­no­va AKP I Bah­če­li­je­va MHP ima­ju za­jed­no 313 me­sta. Oni se na­da­ju da će obez­be­di­ti po­dr­šku ne­ko­li­ko ma­njih pro­i­sla­mi­stič­kih par­ti­ja.

Er­do­ga­nu ide na­ru­ku i raz­je­di­nje­na opo­zi­ci­ja ko­ja ni­ka­ko da na­đe za­jed­nič­ki je­zik i sta­ne iza jed­nog kan­di­da­ta za še­fa dr­ža­ve. U vo­de­ćoj opo­zi­ci­o­noj Re­pu­bli­kan­skoj na­rod­noj par­ti­ji (DžHP), ko­ju je svo­je­vre­me­no for­mi­rao Mu­sta­fa Ke­mal Ata­turk, osni­vač tur­ske re­pu­bli­ke, ne­ko­li­ko funk­ci­o­ne­ra ga­ji te am­bi­ci­je: gra­do­na­čel­ni­ci Is­tan­bu­la i An­ka­re Ekrem Ima­mo­glu i Men­sur Ja­vaš, kao i pred­sed­nik vo­de­će opo­zi­ci­o­ne Re­pu­bli­kan­ske na­rod­ne par­ti­je Ozgur Ozel.

U vla­da­ju­ćoj ko­a­li­ci­ji naj­vi­še za­zi­ru od Ima­mo­glua, što ni­je slu­čaj­no. On je već dva pu­ta po­be­dio na lo­kal­nim iz­bo­ri­ma, a Tur­ci ka­žu da onaj ko vla­da gra­dom na Bos­fo­ru taj vla­da i ce­lom ze­mljom. Uosta­lom ta­ko je ka­ri­je­ru za­po­čeo i sam Er­do­gan ko­ji je sre­di­nom po­sled­nje de­ce­ni­je pro­šlog ve­ka po­be­dio u 15. mi­li­on­skom gra­du. To mu je ši­rom otvo­ri­lo ka­pi­je ka An­ka­ri.

Ima­mo­glu je već du­že vre­me na uda­ru Er­do­ga­no­vih vla­sti ka­ko bi ga ele­mi­ni­sa­li: zbog me­ša­nja u rad pra­vo­sud­nih i dr­žav­nih or­ga­na ne­pra­vo­sna­žno je osu­đen na dve go­di­ne za­tvo­ra. Pred­la­že se da mu se za­bra­ni ba­vlje­nje po­li­ti­kom, ali on se ne pre­da­je.