Da li se Šmit „odrekao" titule visokog predstavnika

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Proces protiv Milorada Dodika možda nije ispunio nade onih koji su mislili da bi sud u Sarajevu mogao osporiti način na koji je nemački diplomata dobio poziciju visokog predstavnika, ali po mišljenju dela analitičara i sudeći po pisanju dela svetskih medija, nije prošlo bez efekta insistiranje Republike Srpske na konkretnom dokazu o saglasnosti Saveta bezbednosti UN za njegovo imenovanje.

Neki su tako razumeli i Šmitovo pojavljivanje na konferenciji za novinare 25. februara, kada je ispred zgrade OHR govorio u svojstvu predsedavajućeg Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira (PIK) – nakon sednice tog tela. Kako se vidi na sajtu OHR-a, sedam dana pre toga, istupao je potpisujući se kao visoki predstavnik, a nakon što je primećeno da se „odrekao funkcije” u petak se – ponovo potpisao kao visoki predstavnik.

Bez obzira na to da li je „korekcija” funkcije privremeni manevar, postoje procene da Šmit jeste odneo „prvostepenu pobedu” u procesu koji je zahvaljujući njegovim intervencijama u zakonodavstvo pokrenut protiv predsednika RS, ali da to nije prošlo bez odjeka u svetu, gde se BiH sve češće opisuje kao kolonija sa neprihvatljivim statusom. Između ostalog, i Alternativa za Nemačku je u Bundestagu postavila škakljiva pitanja vladi te zemlje u vezi sa Šmitovim statusom, koji odranije ne priznaju Rusija i Kina. U Banjaluci kažu da Šmit nije predstavnik međunarodne zajednice, već nekolicine zapadnih ambasada.

Pravni savetnik tima odbrane predsednika Republike Goran Petronijević se nada se bi Savet bezbednost UN uskoro mogao da se izjasni o pitanju legaliteta i legitimiteta Šmita, njegovoj ulozi i svemu ostalom. I analitičar Stevica Deđanski podseća da se Šmit sve vreme predstavljao kao gubernator, a da je sada, verovatno, uočivši promenu u svetskoj politici, shvatio da se situacija menja i pokušava da se spase i nekako ublaži to što je radio.

Deđanski veruje da deo liberalnog sveta i političara ne shvata da se, posle govora američkog potpredsednika Džej-Di Vensa u Minhenu, svet menja i da „ta liberalna dogma koja je rušila legalno izabrane vlasti svuda više neće moći da funkcioniše”. Šmitom se bave i svetski mediji, između ostalog, u tekstu „Presuda Dodiku: politika jednostranog diktata” koji je objavio portal „Igl aj eksplor”, navodi se da se za zakonodavnu delatnost OHR-a ne može naći uporište u tekstu Dejtonskog mirovnog ugovora, te da je odsustvo elementarnog demokratskog legitimiteta pri vršenju zakonodavne vlasti od visokog predstavnika najubedljiviji dokaz kolonijalnog karaktera BiH. U tekstu se podseća da Šmit nije izabran na način kako su birani svi raniji visoki predstavnici za BiH, navodeći da se prilikom izbora Šmita prvi put odustalo od postizanja konsenzusa u UO PIK-a i, što je pravno gledano najvažnije, njegovo imenovanje nije potvrdio SB UN. Kako se ističe, bez tih odobrenja, Šmit se pretvara u komesara okupatorskog režima. Autor teksta smatra da bi vlasti Srpske morale da problem nelegalnog „visokog predstavnika” dovedu u vezu sa širim pitanjem uspostavljanja bezbednosti na evropskom kontinentu u okviru pregovora Rusije i SAD o Ukrajini. U tekstu se iznosi sugestija da Srpska ne treba odustati od neprimenjivanja odluka suda i tužilaštva BiH na teritoriji Srpske, sve dok Upravni odbor PIK-a i SB UN ne donesu odluku o imenovanju novog visokog predstavnika. „I to zato jer su se sud i tužilaštvo BiH pretvorili u instrumente za sprovođenje samovolje nelegalnog ’visokog predstavnika’. Pritom je pitanje pravne osnovanosti ovakvih akata u jednom kolonijalnom ’pravnom’ poretku, koji je odavno izašao iz okvira pravnog poretka ustanovljenog u BiH Dejtonskim sporazumom, od manjeg značaja od pitanja da li je Srpska spremna da brani svoju suverenost, a suverenost je faktička, a ne pravna kategorija, i dokazuje se na polju političke moći”, navodi se u tekstu.

Analitičar Dževad Galijašević smatra da je i sam Šmit priznao da nije visoki predstavnik. „On se nije obratio u zgradi OHR-a, izneo je govornicu na ulicu, obrativši se kao predsedavajući UO PIK-a, a to je u stvari ogranak britanske obaveštajne službe. Oni su putem PIK-a oblikovali BiH, držeći nas već trideset godina u 12. veku, a baš negde u tom periodu su sebi doneli Veliku povelju slobode, ograničivši samovolju kralja”, naveo je Galijašević.

On veruje da su Šmitu iz Amerike zabranili da se predstavlja kao visoki predstavnik, napomenuvši kako se klima menja i u Nemačkoj. „Nemački mediji su izvestili da je Fridrih Merc odbio Šmitov zahtev za prijem”, kaže Galijašević i podseća da je Šmita i predsednik Hrvatske Zoran Milanović nazvao kolonijalnim upravnikom, praveći zanimljive paralele sa vremenom austrougarske okupacije.

Sudski proces i presuda izrečena demokratski izabranom predsedniku nije čin pravde, već „prljavi” politički manevar sa potencijalno razornim posledicama po BiH, piše mađarski magazin „Hungerijen konzervativ”. List navodi da se optužba oslanjala na klimavu činjenicu da je predsednik Dodik navodno ignorisao direktive Šmita, koji se predstavlja za visokog predstavnika. Podseća se da je OHR osnovan 1995. u skladu s Dejtonskim sporazumom da bi se obezbedio mir, ali pod Šmitom je – otkako je preuzeo dužnost 2021. iz podršku SAD i EU – postao institucija koja dovodi do podela. List piše da kritičari upozoravaju na opasan presedan: izabrani predstavnici bi u budućnosti mogli biti ućutkani na osnovu slabih optužbi, narušavajući demokratsko samoopredeljenje.