Postepen pad investicija iz EU

U poslednjih deset godina Srbija je značajno unapredila ekonomske odnose sa Evropskom unijom, ali i sa Kinom. U cilju procene rizika i sagledavanja budućih perspektiva saradnje po tri osnove (politička, bezbednosna i ekonomska), Institut za međunarodnu politiku i privredu i Institut društvenih nauka su sproveli istraživanje u okviru naučnog projekta „Doprinos modernim partnerstvima: procene odnosa Srbije sa Evropskom unijom i Kinom” (Kompas).

Iako je u poslednje vreme došlo do izvesnih promena u oblasti ekonomske saradnje, anketno istraživanje sprovedeno u okviru projekta „Kompas” je pokazalo da 72,2 odsto od ukupno 1.100 anketiranih građana smatra da je u proteklih deset godina Evropska unija najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, a 67 odsto anketiranih smatra da je Evropska unija najznačajniji investitor u Srbiji. Na tragu tih nalaza, u nastavku teksta je ukazano na promene u spoljnotrgovinskoj razmeni i prilivu investicija.

Evropska unija je, kao i prethodnih deset godina, i prošle godine imala najveće učešće (58,3 odsto) u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije. Ukupna robna razmena u 2024. godini je porasla za 4,1 odsto, ali je porastao i deficit robne razmene za gotovo 20 procenata. Kao posledica značajno bržeg rasta uvoza (5,9 odsto) u odnosu na izvoz (1,9 odsto), smanjena je pokrivenost uvoza izvozom na nivo od 74,8 odsto. Ovakav trend je imao negativan efekat na vrednost prošlogodišnjeg bruto domaćeg proizvoda, tako da je stopa ekonomskog rasta od 3,9 odsto mogla biti i veća da je izvoz bio konkurentniji.

Mada je Nemačka i prošle godine bila najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, Kina je po drugi put u poslednjih deset godina preuzela vodeću poziciju na strani uvoza (prvi put je bilo 2022.). Posmatrano po učešću u ukupnom uvozu, relativno učešće Kine i Nemačke je oko 13,1 odsto u malu korist Kine, a dalje sledi Italija (7,1 odsto) i Turska (5,3 odsto). Nemačka je i dalje najznačajnije izvozno tržište za Srbiju i ima relativno učešće u ukupnom izvozu domaće robe od 14,5 odsto, a sledi izvoz u Bosnu i Hercegovinu (6,7 odsto) i Italiju (5,9 odsto). Po relativnom učešću u ukupnom izvozu Srbije, Kina se nalazi na četvrtom mestu (5,2 odsto), ali je od 2019. godine značajno povećan izvoz u Kinu, pre svega, po osnovu izvoza rude bakra i koncentrata, koji su dominantni u strukturi izvoza. Pored toga, u manjem obimu u Kinu se izvoze katode od bakra i bukova građa.

Srbija ostvaruje najveći deficit sa Kinom (3,3 milijarde evra) jer je vrednost uvoza čak tri puta veća od vrednosti izvoza, odnosno pokrivenost uvoza je svega 34 odsto. Ono što zabrinjava jeste rastući deficit i struktura razmene gde Srbija izvozi sirovine, a uvozi proizvode više dodate vrednosti (pametni telefoni, računari itd.). Teško je očekivati da će se struktura domaćeg izvoza značajnije menjati samo po osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini koji je stupio na snagu u julu prošle godine. Za zatvaranje spoljnotrgovinskog gepa sa Kinom, neophodan je tehnološki skok domaće industrije. S druge strane, Srbija ima deficit i sa Nemačkom (945,6 miliona evra), ali je pokrivenost uvoza na nivou od oko 80 odsto. Pored toga, Nemačka je najznačajnije izvozno tržište Srbije i domaća preduzeća su uspela da se uključe u lance snabdevanja nemačke industrije. Srbija ostvaruje najveći suficit u trgovini sa zemljama sporazuma CEFTA (2,9 milijardi evra) sa kojima ima pokrivenost uvoza od čak 270 odsto.

Evropska unija je najznačajniji investitor u Srbiju u proteklih 10 godina, mada je primetan postepeni pad investicija. Prošle godine, Srbija je privukla 5,2 milijardi evra od čega je 37,2 odsto poreklom iz Evropske unije, a 34 odsto iz azijskih zemalja, među kojima je Kina dominantni investitor. Međutim, ukoliko se posmatra pojedinačno po zemljama, Kina je bila ne samo najveći investitor prošle godine nego i kumulativno posmatrano u proteklih deset godina. Otuda ne čude rezultati ankete koji pokazuju da velika većina građana (71,6 odsto) smatra da se Srbija dosta zadužila kod Kine, ali da investirani projekti doprinose ekonomskom rastu (52,5 odsto).

Na dalju ekonomsku saradnju Srbije i Evropske unije, svakako će uticati makroekonomska kretanja u Evropskoj uniji i naročito oporavak nemačke privrede kao najznačajnijeg partnera. Evropska unija je tokom 2024. godine uspela da smanji inflaciju na 2,4 procenta, dok je ekonomski rast bio skroman i iznosio je oko jedan odsto. Kako se kamatne stope budu dalje smanjivale, očekuje se oživljavanje privredne aktivnosti i porast agregatne tražnje, što se može pozitivno odraziti na porast domaćeg izvoza u Evropsku uniju i porast investicija iz Evropske unije u Srbiju. S druge strane, kineska privreda je prošle godine ostvarila ekonomski rast od pet procenata, zahvaljujući rastu sektora industrije i usluga.

Za Srbiju bi od značaja bilo privlačenje investicija u sektore više tehnološke vrednosti i povezivanje domaćih preduzeća u globalne lance snabdevanja. Na taj način ne samo da bi se povećale performanse domaće privrede nego bi se dugoročno delovalo na smanjenje rastućeg deficita koji Srbija ima sa Kinom.

*Naučni savetnik u Institutu društvenih nauka, član projekta „Kompas”