Između Brisela i Pekinga

U svetu koji sve više postaje multipolaran, sa Kinom kao jednim od najznačajnijih globalnih aktera i najavama redefinisanja transatlantskih odnosa nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, Srbija se nalazi na raskrsnici između tradicionalnog procesa evropskih integracija i produbljene saradnje sa Kinom. Geopolitički izazovi, ekonomska dinamika i bezbednosne dileme oblikuju strateške izbore srpske diplomatije, dok nastoji da zaštiti svoje interese u uslovima sve većih pritisaka i neizvesnosti.

Centralni aspekat metodologije projekta Kompas jeste inovativna procena rizika u tri ključne oblasti koje direktno utiču na strateške odluke naše zemlje – politika, bezbednost, ekonomija. Na osnovu sveobuhvatne procene rizika, istraživači Kompas projekta su identifikovali ključne kontingencije koje su oblikovale srpsko spoljnopolitičko pozicioniranje tokom 2024. godine. Sveukupni rizik je procenjen integrisanjem rezultata iz tri analitička domena projekta, uzimajući u obzir njihovu međusobnu povezanost i uticaj na spoljnopolitičku poziciju Srbije. Ova sveobuhvatna procena omogućava holistički uvid u izazove i mogućnosti sa kojima se Srbija suočava u odnosima sa EU i Kinom, pružajući osnovu za informisano i strateško donošenje odluka. Presek dvaju vrednosti predstavlja ukupni Kompas rizik, koji je metodologijom projekta iskazan na skali od ekstremnog – kritični rizik, do niskog rizika. Najveći nivo rizika – kritičan rizik – podrazumeva katastrofalne posledice i gotovo sigurnu pojavu u bliskoj budućnosti. Visok rizik je značajan rizik koji može izazvati ozbiljne posledice i ima veliku verovatnoću ostvarenja. Umeren rizik je svaki događaj srednjeg nivoa rizika koji može imati merljive posledice po spoljnopolitičku poziciju Srbije, ali sa nižom verovatnoćom ostvarenja. Nizak rizik je ograničena kontingencija sa minimalnim posledicama, koja ne zahteva hitnu intervenciju, ali ih je potrebno pratiti. Analiza je pokazala da Srbija balansira između EU i Kine, uz sve veće izazove u geopolitičkom manevrisanju, ekonomskim relacijama i pitanjima nacionalne bezbednosti.

Jedan od najznačajnijih događaja u odnosima Srbije i EU bilo je usvajanje Rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, koju je podržala većina evropskih država. Srbija je ovu rezoluciju oštro kritikovala, ističući njen potencijal za produbljivanje regionalnih podela i ugrožavanje međuetničkog pomirenja. Ovaj događaj doveo je do akutnog zahlađenja odnosa između Beograda i Brisela, posebno s obzirom na činjenicu da je 23 od 27 članica EU podržalo rezoluciju. S druge strane, ulazak tzv. Kosova u Savet Evrope ostao je nerealizovan, iako je kosovska aplikacija dobila pozitivne signale od Parlamentarne skupštine ove institucije. Ovaj proces je odložen zbog neslaganja među evropskim državama, ali ostaje jedan od najvećih kamena spoticanja u odnosima Beograda i Brisela. Srbija je u više navrata nagovestila mogućnost napuštanja Saveta Evrope ukoliko Kosovo bude primljeno, što je dodatno komplikovalo diplomatske odnose. Pored ovih političkih dešavanja, značajan udarac za Srbiju predstavlja i novi sastav Evropskog parlamenta nakon izbora u junu 2024. godine. Desničarske i evroskeptične snage su ojačale, što bi moglo dovesti do promena u politici proširenja EU u pogledu skepse ka daljem širenju Unije.

Dok su odnosi sa EU bili pod pritiskom, Srbija je nastavila da gradi bliske veze sa Kinom. Istorijska poseta predsednika Si Đinpinga Srbiji u maju 2024. rezultirala je potpisivanjem 28 sporazuma u različitim oblastima, uključujući infrastrukturu, energetiku, tehnologiju i kulturu. Posebno značajan bio je sporazum o izgradnji „Zajednice za zajedničku budućnost”, koji je Srbiju učinio prvom evropskom državom sa ovakvim oblikom partnerstva sa Kinom.

Ekonomski odnosi su dodatno ojačani stupanjem na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini 1. jula 2024. Ovaj sporazum omogućava ukidanje carina na 60% proizvoda odmah, dok će u narednim godinama procenat dostići 90%. Ovaj dogovor je već doprineo rastu srpskog izvoza u Kinu, naročito u sektoru rudarstva, poljoprivrede i farmacije. Istovremeno, Kina je postala vodeći investitor u Srbiji, sa više od milijardu dolara direktnih stranih investicija u prvih devet meseci 2024. godine. Kao rezultat, Kina je postala vodeći strani investitor u Srbiji, pretekavši Holandiju, dok su u isto vreme kineske kompanije uložile dve milijarde evra u obnovljive izvore energije u Srbiji. Ovi projekti, uz nastavak infrastrukturnih radova na brzoj pruzi Beograd-Budimpešta i izgradnju metroa u Beogradu, samo su dodatno učvrstili kinesko prisustvo.

Govoreći na otvaranju međunarodne naučne konferencije „Dijalozi o Kini”, koja je održana u okviru Kompas projekta u oktobru prošle godine, ministar spoljnih poslova Republike Srbije, Marko Đurić, istakao je da našu spoljnu politiku determiniše „strateška nezavisnost sa srpskim karakteristikama“, oslanjajući se na iskustva nacija koje su uspešno prevazišle slične izazove kroz istoriju. Srbija nastavlja da balansira između EU i Kine, ali je pitanje u kojoj meri će ova strategija biti održiva na duži rok. Posete vodećih evropskih zvaničnika, uključujući nemačkog kancelara Olafa Šolca i predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, tokom 2024. godine, pokazale su da Evropska unija i dalje vidi Srbiju kao važnog partnera na Zapadnom Balkanu, ali je otvoreno pitanje kako će političke nesuglasice uticati na brzinu evropskih integracija. Sa druge strane, Srbija je sve više oslonjena na kineske investicije i produbljivanje političkih odnosa sa Kinom, koje joj pružaju ekonomski rast i modernizaciju. U domenu bezbednosti, Beograd je tokom 2024. istovremeno gradio odnose i sa Zapadom i sa Kinom.

Potpisivanje ugovora o kupovini francuskih aviona „Rafal” vrednog 2,7 milijardi evra označilo je važan korak u vojnoj saradnji sa Evropskom unijom. Međutim, istovremeno je primetan rast vojne saradnje sa Kinom, što uključuje nabavku kineskog naoružanja i policijsku saradnju. Takođe, Srbija je nastavila da ne usklađuje svoju spoljnu politiku sa evropskim sankcijama protiv Rusije, što je dodatno uticalo na zakočenost u pregovorima o evropskim integracijama. U narednom periodu, Srbija će morati da ostvari pažljiv diplomatski manevar, kako bi osigurala ekonomski razvoj, ali i izbegla potencijalne političke konfrontacije. Jedan od najvećih izazova ostaje pitanje održavanja strateške ravnoteže, bez ugrožavanja dugoročnog cilja – punopravnog članstva u Evropskoj uniji.

Prema tabeli spoljnopolitičkih rizika koju je razvio tim projekta Kompas, nijedna kontingencija iz 2024. godine nije ocenjena najvišim, „ekstremnim” nivoom rizika. Takav status bi podrazumevao direktnu pretnju bezbednosti države kroz oružanu agresiju, suspenziju članstva Srbije u međunarodnim organizacijama ili uvođenje ozbiljnih ekonomskih sankcija koje bi značajno ugrozile domaću privredu. Tokom prve godine realizacije projekta, nijedan od analiziranih scenarija nije dostigao ovaj najviši nivo rizika, što ukazuje da, uprkos brojnim izazovima, Srbija uspeva da očuva relativnu stabilnost u svojoj spoljnoj politici. Svi prikupljeni podaci i klasifikovanje kontingencija dostupni su u Kompas bazi podataka (data.serbiacompass.com), koja omogućava pretraživanje rizika prema različitim kategorijama i potkategorijama, uz detaljne opise scenarija i potencijalnih posledica.

*Naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, član projekta Kompas