Srbima kompas ne pokazuje ka EU

Ukrajina bi mogla postati članica Evropske unije pre 2030. godine, ocenjuje ovih dana predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Na stranu to što još uvek ne znamo kako će izgledati mirovni sporazum o okončanju sukoba u ovoj zemlji, niti da li će se dosledno primenjivati „postkiparski” princip, spočitavan često Republici Srbiji u pogledu Kosova i Metohije, da EU više neće primati u članstvo države sa nerešenim teritorijalnim pitanjima.

Nemamo uvid u percepciju Ukrajinaca o tome da li će se očekivanja Fon der Lajenove obistiniti, ali četvrt veka od početka „evropskog puta” 2000. godine i deceniju od formalnog početka pregovora o pristupanju, svega pet odsto građana Republike Srbije vidi 2030. godinu kao onu u kojoj će naša država postati članica EU. Anketa javnog mnjenja, sprovedena u okviru naučnog projekta „Kompas – Doprinos modernim partnerstvima: procene odnosa Republike Srbije sa EU i sa Kinom”, pokazuje da 63 odsto ispitanika smatra da Srbija neće nikada ući u EU, dok još 12 odsto očekuje da će se to desiti do 2050. godine. Dakle, za tri četvrtine ispitanika EU je praktično nedostižan cilj, želeli oni da stignu do njega ili ne.

Nezavisno od ankete projekta, koji realizuju Institut za međunarodnu politiku i privredu i Institut društvenih nauka u okviru Fonda za nauku Republike Srbije, interpretacije ovog rezultata mogu da variraju u zavisnosti od (geo)političkog i ideološkog pogleda. Za jedne je to posledica dugogodišnje politike uslovljavanja Srbije, orkestriranja „jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova”, urušavanja nadležnosti Republike Srpske ili pokušaja stvaranja razdora sa Ruskom Federacijom. Za druge je to posledica „autokratskog” delovanja, dezinformacija, unutrašnje korupcije i spoljnog „malignog uticaja”. Treći govore o unutrašnjoj krizi EU i nedostatku političke volje usled „umora od proširenja”. Međutim, opšti je konsenzus da je za 10 godina procesa pristupanja rezultat i više nego tanak, da su realni problemi nagomilani, a napredak skoro pa ukočen.

U takvom kontekstu ne iznenađuje što je pogled građana Srbije okrenut ka akterima čiji su stavovi često u suprotnosti sa liberalno-demokratskim „glavnim tokom” Evropske unije. Na upit o stavovima stranih lidera prema Republici Srbiji najpozitivnije ocene dobio je premijer Mađarske Viktor Orban (54,5 odsto pozitivnih, 34,1 odsto neutralnih stavova), a ova zemlja se smatra i najvećim prijateljem u regionu (za 37,1 odsto ispitanika, ispred Rumunije za 26,4 ispitanika). Na drugom mestu se našao predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin (45,6 odsto pozitivnih, 36,9 odsto neutralnih), čija zemlja, po anketi, najviše doprinosi odbrani nacionalnih interesa i teritorijalnog integriteta Srbije (za 45,3 odsto ispitanika, ispred EU za 18,4 odsto i Kine za 14,8 odsto). Na trećem mestu je predsednik Narodne Republike Kine Si Đinping (44,8 odsto pozitivnih i 41,5 odsto neutralnih), čija država dobija najpozitivnije ocene po pitanju političke i ekonomske saradnje sa Srbijom u poslednjih 10 godina.

Za razliku od njih, ključni akteri Evropske unije dobili su izuzetno negativne ocene. Francuski predsednik Emanuel Makron ima 10,4 odsto pozitivnih, a 48,5 odsto negativnih. Dosadašnji nemački kancelar Olaf Šolc je prošao najgore, sa čak 66,3 odsto negativnih i svega 1,9 odsto pozitivnih ocena, ali ništa bolje nije ocenjena ni njegova sunarodnica na čelu EK, Fon der Lajenova, sa 61,2 odsto negativnih i 5,1 odsto pozitivnih. Ova trojka je, inače, među glavnim protagonistima ključnih događaja iz odnosa Srbije i EU u 2024. godini, od memoranduma o strateškim sirovinama (litijum), preko kupovine francuskih „rafala”, do odbijanja zelenog svetla za otvaranje Klastera 3.

Rezultati ankete ipak pokazuju nijansirane stavove.

Kada se saberu „veoma dobre” i „dobre” ocene o saradnji sa Srbijom u poslednjih 10 godina, Kina ima 18 odsto prednosti u odnosu na EU (53,5 odsto naspram 35,3 odsto). Međutim, iako su Srbija i Kina 2024. godine zvanično unapredile odnos do nivoa „izgradnje zajednice Kine i Srbije sa zajedničkom budućnošću u novoj eri”, ispitanici ne smatraju da Beograd i Peking imaju „čelično partnerstvo” – svega 25 odsto se, u većoj ili manjoj meri, slaže sa ovom formulacijom. Za najveći broj (56,7 odsto) Kina je za Srbiju „važan ekonomski partner, ali nedovoljno politički angažovan i kulturološki nedovoljno blizak”.

Evropska unija je za najveći broj ispitanika (38 odsto) „važan ekonomski partner, ali postavlja neprihvatljive političke uslove, dok su neke vrednosti koje promoviše EU problematične”. Za 24,5 odsto ispitanika članstvo u EU „apsolutno” jeste „strateški spoljnopolitički cilj”, dok za 32,2 odsto to „uopšte nije”. Na pitanje o tome da li bi kao kandidat za EU Srbija trebalo da se uskladi sa sankcijama protiv Ruske Federacije, dve trećine ispitanika je odgovorilo negativno (66,1 odsto), dok je nešto više od četvrtine odgovorilo pozitivno (27,2 odsto).

Zanimljiv je i slučaj SAD. Bivši američki predsednik Džozef Bajden je na pitanje o odnosu prema Srbiji dobio svega 1,5 odsto pozitivnih ocena, a 69,6 odsto negativnih. S druge strane, Donald Tramp (u vreme ankete predsednički kandidat) je imao 15,1 odsto pozitivnih, 24,8 odsto negativnih i 60,1 neutralnih ocena. Očekivanja su da bi, u svetlu napora za rešavanje ukrajinskog sukoba, Trampov rejting danas bio pozitivniji, što bi mogla da potvrdi i naredna anketa u okviru projekta „Kompas”.

Ako su pesimistični po pitanju članstva u EU, kako građani vide položaj Srbije za 10 godina? Preko polovine ispitanika (56,2 odsto) smatra da će Srbija imati isti status kao i danas. Jedna petina (19,9 odsto) očekuje da će Srbija postati članica BRIKS-a. Inače, na pitanje o tome da li očekuju da će Srbija jednog dana postati članica ove organizacije, 36,2 odsto je odgovorilo pozitivno, a 50,6 odsto negativno. Za 11,9 odsto ispitanika, Srbija će u narednoj deceniji postati članica EU ali ostati vojno neutralna, dok svega 8,8 odsto smatra da će ona postati članica i EU i NATO-a.

Na pitanje o tome koju državu vide kao „dominantnu svetsku supersilu” u 2030. godini, 45,9 odsto je odgovorilo da će to biti Kina. Na drugom mestu su SAD sa 32,5 odsto, ispred Rusije sa 12,7 odsto i Indije sa 3,6 odsto.

Evropska unija je na začelju liste i izbor svega 1,7 ispitanika. Premalo za deceniju „geopolitičke Evropske komisije” Ursule fon der Lajen.

*Naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, član projekta „Kompas”