Jug Sirije kao jug Libana

Boško Jakšić

Ohrabren udarcima koje je prošle godine naneo Hezbolasima, pobedom Donalda Trampa, Benjamin Netanjahu pokazuje da ne odustaje od namere da iscrta mapu novog Bliskog istoka, koja podrazumeva promene režima u Libanu i Siriji.

Izraelska ratna mašina uspešno je koristila rat libanskih Hezbolaha kao izraz solidarnosti sa Palestincima u Gazi. Uprkos primirju iz novembra, Netanjahu nastavlja sa pritiscima kako bi destabilizovao vlasti u Bejrutu.

Poslednji prikaz sile bilo je slanje formacije lovaca F-35 koja je nadletala bejrutski sportski centar „Kamil Šamun” u vreme dok su desetine hiljada pripadnika Hezbolaha odavale poslednju poštu dvojici svojih lidera ubijenih septembra i oktobra 2024: Hasanu Nasralahu i njegovom nasledniku Hašemu Safijedinu. U istom danu Izraelci su bombardovali ciljeve u dolini Balbeka kao i jug Libana.

Situacija u Libanu je relativno mirna, a da li je velika sahrana moguće poslednje poglavlje jedne faze i početak nove uz manje izazova? Izrael se trudi da sve i dalje bude neizvesno. Dronovi i dalje ubijaju po libanskom jugu, iako je Izrael povukao većinu kopnenih snaga.

„Nemamo nameru da ponovimo greške iz prošlosti i dopustimo da se Hezbolasi ponovo osnaže”, kaže jedan zvaničnik izraelske bezbednosti. Kako bi to sprečio, Izrael je najavio da će pod kontrolom zadržati pet strateški važnih lokacija na libanskoj strani granice. Trampova administracija to podržava.

Izrael je ofanzivan stav zauzeo i prema Siriji. Netanjahu je nedavno izjavio da na jugu Sirije neće tolerisati prisustvo snaga vladajućeg islamističkog pokreta Hajat Tahrir el Šam ili bilo koje druge grupe bliske novom režimu. „Nećemo dopustiti snagama HTS ili novoj sirijskoj armiji da uđe na teritoriju južno od Damaska. Zahtevamo potpunu demilitarizaciju juga Sirije”, izjavio je.

Premijer je time potvrdio da izraelska armija nema nameru da se evakuiše sa dominantnih pozicija koje je okupirala na jugu Sirije odmah posle pada režima Bašara el Asada, uključujući i sa položaja na planini Hermon, strateški najvažnijoj tački na izraelskom severnom frontu.

Izrael ne prestaje sa bombardovanjima, a ministar odbrane Izrael Kac izjavljuje da Izrael „neće dopustiti da jug Sirije postane jug Libana”. „Svaki pokušaj snaga sirijskog režima i terorističkih organizacija zemlje da se utvrde u zoni bezbednosti na jugu biće suočen sa vatrom.”

Dok stanovništvo demonstrira i zahteva od vlasti u Damasku da uzvrate i da uspostave teritorijalno jedinstvo, Šara kritikuje „provokativne” izjave izraelskog premijera o „potpunoj demilitarizaciji” juga Sirije koja podrazumeva da neće biti raspoređivanja teškog oružja na području od Damaska do Golanske visije.

Da bi nekako parirao, izraelski premijer upozorava Šarinu vlast da se ne sukobljava sa zajednicom Druza, koja je koncentrisana na obe strane zajedničke granice. Time šalje signal spremnosti na saradnju sa manjinama u Siriji, okupljanja potencijalnih saveznika kao u vreme građanskog rata, kada je podržavao razne pobunjeničke grupe, i podelu Sirije na kantone i bafer zone koje bi lakše garantovale bezbednost Izraela.

Izrael ne krije zabrinutost zbog mogućnosti sklapanja odbrambenog sporazuma Ankare i Damaska. Strahuje se da bi Sirija mogla da postane protektorat Turske, čiji je lider Redžep Tajip Erdogan patron novim sirijskim vlastima Ahmeda el Šare, a istovremeno otvoreno neprijateljski raspoložen prema Izraelu i Netanjahuu.

Izrael veruje da je udar na Hezbolahe imao ključnu ulogu u padu Asadovog režima. Nada se da Šara shvata da je to bio katalizator koji je značajno doprineo promeni, pa Netanjahu očekuje da Šara ne ponovi greške prethodnika, da prihvati saradnju sa Izraelom i omogući mu da se pita oko budućnosti Sirije. U suprotnom sve radi da ga destabilizuje.

Izrael pogleda ka Turskoj, SAD i Rusiji, kalkulišući nove poteze. Netanjahu je svestan relativno dobrih odnosa Donalda Trampa i Erdogana, a istovremeno je zainteresovan da turski predsednik sačuva saradnju sa Vladimirom Putinom. Samit lidera dve nuklearne sile, na kome će se rešavati sudbina Ukrajine, imaće svoje direktne refleksije na Bliski istok.

Sadašnja regionalna i globalna klima postavili su Arape u poziciju čekanja da se obnove izraelsko-palestinski mirovni pregovori, ali oni su marginalizovani kao retko kad do sada. To što Netanjahu ne odustaje od ambicije da utiče na politički