Voda je život

Danas su nam potrebni društveno odgovorni krugovi, oni koji misle na ekologiju i dobro obavljaju posao u bilo kojoj i kakvoj organizaciji. Takvi ljudi razmišljaju: Da li nas brine što nema padavina u ovo doba godine? Da li bi trebalo da bude snega? Ako ne snega, da li bi trebalo da padaju obilnije kiše? Šta će biti ukoliko voće cveta početkom marta, a onda padne sneg u aprilu ili već na početku proleća nastupi mraz? Koliko će onda koštati hrana?

Neće nas nahraniti solarne ploče i vetroparkovi. Njih i treba da bude, ali kako oni proizvode hranu? Ukoliko dođe do kvara na nekoj od ploča ili vetroturbina, a ne može da se popravi, potrebno je to odbaciti na sigurno i reciklirati, ali mi taj potencijal nemamo. Dobro je što se okrećemo prirodno odgovornoj ekonomiji, ali broj plastenika u kojima se proizvodi hrana nije toliko veliki da može da podmiri naše potrebe za hranom.

Možda ne bi bilo zgoreg da smislimo da i ovo padavina što imamo nekako akumuliramo i ostavimo kako bismo bili spremni za vrela leta, a ne da vojska na katunima snabdeva stoku vodom iz cisterni. Ako ne bude ozbiljnih padavina kako ćemo omogućiti stoci da preživi? Kako ćemo pokositi travu i spremiti je za zimu u jasle i plastove ako se pod vrelinom sunca osuši trava? Kako će poljoprivrednik da proizvede hranu za stoku u silažama da bi tokom zime bilo mleka i mlečnih proizvoda? Možda bi bilo bolje da se pitamo koliko će to koštati i koliko se proizvede?

U svoj ovoj situaciji koja nas je snašla bilo bi bolje da razmislimo kako da obezbedimo vodu, jer neće samo stoka da pije vodu. Voda je neophodna i čoveku. Sedamdeset procenata čovekovog organizma čini voda, a ako se ovako nastavi s klimom ona bi mogla da postane zlatan resurs. Čovek može sedam dana bez vode, a mesec dana bez hrane, pa ako razmislimo u kakvoj se situaciji nalazimo, bilo bi pametnije da pronađemo način da obezbedimo zlatan resurs, a to je voda.

Miloš Matović,

Čačak