Veličanstveni osećaj samilosti

Nedavno, u sunčanom ali hladnom danu, 14 dečaka uzrasta od devet do 11 godina igrali su fudbal oko 11 sati na igralištu u Šumicama u Beogradu, iznad hotela „Srbija”. Džogirao sam tuda i naišao na dečaka koji leži pored vršnjaka koji igraju fudbal, savijen u klupko, s glavom među nogama, pokrivenom trenerkom, i plače. Pitao ga zašto plače. Razaznao sam u njegovom tužnom glasu kako je rekao da su svi protiv njega.

Dotrčao sam do centra igrališta i dvaput povikao: „Stanite!” Niko se nije obazirao na moje povike. Onda sam iz sve snage uzviknuo: „Stanite, kad vam kažem!” Tada su svi stali i ja sam ih pitao ko je udario ovog dečaka. Posle dve-tri sekunde tišine, dvojica dečaka odgovorila su da ga niko nije dirao. Odgovorio sam im da dečak sigurno ne bi toliko plakao da ga neko nije udario, a oni su ponovili da ga nisu dirali. Pošao sam dečaku, a oni su nastavili igru.

„Zašto plačeš?”, pitao sam ga. Jedva sam razaznao kad mi je tužnog glasa rekao da su svi protiv njega. Odgovorio sam mu da sedam igrača igra protiv drugih sedam igrača, da su igrači jednog tima protiv igrača drugog tima i da je to neizbežno u fudbalu. Dodao sam da niko nije protiv njega. Ridajućim glasom rekao mi je da su oni svi skupa samo protiv njega.

Nastavio sam džogiranje, zaključivši da je dečak ranjive prirode i da mu ne mogu pomoći. Nakon minut-dva osvrnuo sam se prema njemu i zapazio neočekivani prizor. Svi dečaci su prekinuli igru, opkolili ga i glasno ponavljali: „Nemoj plakati.” Bila je to za mene dirljiva scena, jedva sam se uzdržao da mi ne krene suza. Kasnije sam primetio da su dečaci nastavili igru na većem travnatom terenu. Ponovo sam se našao pored dečaka koji je plakao. Pitao sam ga od čega je tako jak. Odgovorio mi je da mnogo vežba trčanje. Rekao sam mu „super” i mahnuo rukom uz pozdrav.

Zapitao sam se zašto neka deca nemaju, a odrasle osobe gube veličanstveni osećaj samilosti koji su pokazali ovi dečaci. A onda mi je pala na pamet poruka koju su zajedno formulisali Pol A. Baran i Pol M. Svizi: „Karakter sistema određuje psihologiju njegovih članova, a ne obratno.”

Dr sc. Srećko Ugrin,

Beograd