Vetar i sunce menjaju ugalj

Sudeći prema emitovanju ugljen-dioksida pri sagorevanju uglja, Srbija proizvodi drugu „najprljaviju” struju u Evropi ‒ ispred nas je jedino Poljska, ocenjuju istraživači. Zato i ne čudi što se na mernom mestu u Obrenovcu, gde je smeštena Termoelektrana „Nikola Tesla”, konstantno beleži prekomerno zagađenje vazduha, opasno po zdravlje stanovništva. Postoji li rešenje za ovaj pomalo skrajnut problem?

‒ Dugo se verovalo da je ugalj „logično” rešenje – imamo ga dovoljno, poznajemo tehnologiju, a i istorijski smo investirali upravo u tu oblast. Međutim, sada već vidimo da plaćamo veći račun za taj „logičan” izbor nego što smo pretpostavljali. Pre svega zbog sagorevanja uglja, naša energetika je u samom vrhu Evrope u emisijama po proizvedenom kilovat-času. Procenjuje se da zbog zagađenja iz termoelektrana na ugalj u našoj zemlji godišnje prerano umre oko 3.000 ljudi. To je kao da svake godine nestane čitava manja opština ‒ upozorava energetski ekspert Ljubomir Mitrašević, član britanskog Instituta za inženjerstvo i tehnologiju.

Veliki su troškovi dobijanja struje iz uglja ‒ procena je da se oko milijardu evra izdvaja samo na lečenje oboljenja koja se mogu dovesti u vezu sa zagađenjem vazduha. U čitavoj ovoj priči o napuštanju uglja ne treba zaboraviti da Srbija već sada jednu trećinu električne energije dobija iz hidroelektrana, što je mnogo veći udeo od proseka u Evropskoj uniji. Takođe, podseća Mitrašević, i vetar je već zastupljen u Vojvodini, a vetroparkovi se polako šire i u drugim područjima s povoljnim ružama vetrova.

Nema sumnje da značajan potencijal leži u solarnoj energiji. Solarne elektrane su sve češći prizor na krovovima kuća u većim gradovima, kao i u vidu većih solarnih parkova. Dobar deo Srbije, posebno jugoistočni i južni krajevi, raspolaže sasvim solidnim brojem sunčanih sati, što otvara ogroman prostor za razvoj solarne energije. Često se pominje primer iz samog centra Beograda ‒ Ada Međica. Krov gotovo svake kuće na ovom rečnom ostrvcetu prekriven je solarnim panelima iz kojih korisnici dobijaju sasvim dovoljno električne energije za komotan život.

‒ Po procenama koje se nalaze u nedavno usvojenoj Strategiji razvoja energetike, ukoliko bi se iskoristilo 15 odsto samo krovnih površina u Srbiji za potrebe solarnih panela, njihov ukupan kapacitet bio bi više od 11 gigavata, a proizvodnja preko 13 gigavat-časova godišnje, što je oko trećine ukupne trenutne proizvodnje struje u Srbiji – ukazuje Mitrašević.

On je saglasan da je potrebno imati „rezervne” kapacitete pored solara i vetra, ali i da to ne mora i ne treba da bude ugalj. Zato se najčešće pominje gas, jer je „čistiji” od uglja i brže se „pali i gasi”, što ga čini pogodnim za podršku obnovljivim izvorima. Mitrašević kaže da Srbija u svom energetskom planu već ima projekciju buduće proizvodnje koja je slična onoj iz Ujedinjenog Kraljevstva, a po kojoj će udeo gasa biti oko šest odsto proizvodnje, ali tek 2050. godine.

‒ Ovakav projekat napuštanja uglja u korist obnovljivih izvora i oslanjanja na gas kao „rezervu” je i više nego realan, mada po mom mišljenju ovakve projekcije treba uzeti sa određenom rezervom kada je u pitanju Srbija, s obzirom na to da su istorijski gledano energetski planovi često bili više aspirativni nego realni. Stabilnost sistema ne mora se dobiti samo iz proizvodnje, već i iz „pametne potrošnje” ‒ zaključuje naš sagovornik.

Sa tranzicijom se otvaraju i druge opcije. Moderna elektroenergetska mreža zahteva mnogo više fleksibilnosti nego tradicionalni sistem. Umesto da samo proizvodnja prati potrošnju, danas je moguće i potrošnju prilagoditi proizvodnji.

‒ Kroz sistem „pametne potrošnje” stvara se dinamično tržište gde različiti tipovi potrošača mogu da doprinesu stabilnosti sistema. Naime, u razvijenim zemljama poput Ujedinjenog Kraljevstva, industrijski i komercijalni potrošači već obezbeđuju značajne kapacitete fleksibilnosti – čak do pet procenata instalisane snage sistema, što bi u kontekstu Srbije iznosilo oko 400 megavata, približno snazi prosečnog generatora na ugalj ‒ objašnjava Mitrašević.

On kaže da, paralelno s tim, uvođenje pametnih brojila u domaćinstva, iako trenutno sporije nego što je potrebno, otvara mogućnost da i građani aktivno učestvuju u ovom procesu, a da bi sve ovo zaživelo, važno je da postoji jasan plan o gašenju najzagađenijih termoelektrana i o nadogradnji onih koje će ostati dok se ne završi takozvana tranzicija ka čistijoj energiji. A jasno je da ona nije samo ekonomsko ili ekološko pitanje – to je pitanje opšteg zdravlja ljudi i prirode, kao i prilika za modernizaciju celokupnog energetskog sistema.

Specijalnost ‒ elektroenergetski sistemi

Ljubomir Mitrašević je diplomirani inženjer elektrotehnike, specijalizovan za elektroenergetske sisteme i član je britanskog Instituta za inženjerstvo i tehnologiju. Sa više od 25 godina iskustva u energetskom sektoru, razvio je duboku ekspertizu u upravljanju, planiranju i regulaciji elektroenergetskog sistema, kao i u implementaciji niskokarbonskih tehnologija, navodi se na specijalizovanom sajtu „Klima 101”, koji za cilj ima podizanje svesti i edukaciju stanovništva o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena.Briga za rudare

Ljubomir Mitrašević naglašava da radnicima u rudarstvu moraju da se ponude prekvalifikacije i socijalni programi jer napuštanje uglja ne sme da znači i zanemarivanje ljudi koji su decenijama radili u toj industriji. Potrebno je da država i lokalne samouprave podstiču građane i firme da instaliraju solarne panele i druge tehnologije obnovljive energije, bilo preko povoljnih kredita ili jednostavnije procedure za priključenje na mrežu.