Parisko proleće u znaku Dejvida Hoknija

U atraktivnom prostoru Fondacije Luj Viton u pariskoj Bulonjskoj šumi ovo proleće proticaće u znaku Dejvida Hoknija, jednog od najuticajnijih umetnika 20. i 21. veka. Izložba ovog Britanca protezaće se kroz celu zgradu fondacije, trajaće od 9. aprila do 31. avgusta i na njoj će moći da se vidi više od 400 njegovih radova, nastalih od 1955. pa sve do ove godine, uključujući i slike iz međunarodnih, institucionalnih i privatnih kolekcija, kao i radove iz umetnikovog ateljea i same fondacije.

Kako je saopšteno na sajtu, fondacije biće tu radova u različitim medijima uključujući ulja na platnu i akrilnu tehniku, crteže tušem, olovkom i ugljenom, digitalnu umetnost i impresivne video instalacije.

Početkom godine, kao vid najave ove atraktivne izložbe, javnosti je otkrivena do sada neviđena Hoknijeva slika pod nazivom „Po Blejku: Manje je poznato nego što ljudi misle”. Prema pisanju „Gardijana”, inspiraciju za zagonetnu kompoziciju je Hokni (87) pronašao u Blejkovom akvarelu iz ranog 19. veka, a koji je, opet, bio inspirisan Danteovom „Božanstvenom komedijom” iz 14. stoleća. I to delo biće među još nekim ranije nepoznatm njegovim slikama koje će pariska publika moći da vidi, uz poznata remek-dela… Istaknuto je da će, mada će fokus biti na poslednjih 25 godina njegovog stvaralaštva, posebna poslastica biti najnovije slike, nastale poslednjih nedelja i meseci, kao i dela decenijama skrivena od pogleda javnosti. Među ostalim dosad neviđenim radovima, kažu iz ove fondacije, biće i novi autoportret „Igra u predstavi”, koji prikazuje umetnika kako razmišlja o sopstvenoj umetnosti.

U specifičnom zdanju fondacije, poznatom i pod nadimkom „stakleni oblak”, koje je dizajnirao arhitekta Frenk Geri, Hokni će imati priliku da otvori najveću izložbu koju je ikada imao. Sam autor je prezadovoljan tom činjenicom i, kako je istakao, mogućnošću da svoju umetnost prikaže u čak 11 izložbenih sala.

Ceo jedan sprat biće posvećen Hoknijevim slikama u Normandiji, kreiranim na „ajpedu” i na platnu, na kojima je iz dana u dan, kroz različite periode godine, beležio varijacije svetla.

Tokom protekle dve godine Hokni je blisko sarađivao na pripremi postavke sa ser Normanom Rozentalom, kustosom, inače bivšim glavnim kustosom Kraljevske akademije umetnosti.

Govoreći o ovoj saradnji Rozental je za „Gardijan” istakao: „Dejvid Hokni je jedan od velikih svetskih umetnika. On je blizak Van Gogu onoliko koliko to savremeni umetnik može biti. Ozbiljan je, ali i neverovatno pristupačan, svojevrsni umetnik-filozof. Radeći s njim zaista sam ga spoznao.”

Posetioci će, kako je najavljeno, moći da vide i jedan Rozentalov portret, povodom čega je poznati kustos izjavio: „U poslednjih godinu dana, dvaput me je naslikao. Odlazio sam u studio desetak dana. Prilikom svakog poziranja od oko tri sata on vas gleda i ne priča se mnogo.  Trudite se da budete razumno mirni... Oba portreta liče na mene.”

Rozental je apostrofirao i Hoknijevu plodnu energiju iako je u dubokim godinama: „Otišao sam za Božić i, kada sam se vratio, Dejvid je imao dve nove slike, što je neverovatno. On voli život,  voli umetnost i voli slikanje.”

Inače, Hoknijeva dela neka su od najvredijih na tržištu. Njegova slika „Portet umetnika (Bazen sa dve figure)” iz 1972. prodata je na aukciji u „Kristiju”, u Njujorku  2018. godine za 90,3 miliona dolara, što je ujedno bilo i najskuplje delo nekog živog umetnika kupljeno na aukcijskom nadmetanju.