Mađarska obnovila oko sto hrišćanskih crkava u Libanu

Specijalno za „Politiku”

Budimpešta – Mađarska vlada će nastaviti da podržava i konkretnim akcijama pomaže hrišćanske zajednice na Bliskom istoku kako bi njihovi pripadnici ostali da žive u svojim domovinama, obećao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto. On poručuje da se ne može dozvoliti da „rodno mesto hrišćanstva ostane bez hrišćana”.

U govoru na konferenciji o budućnosti libanske hrišćanske zajednice, Sijarto je rekao da svet živi u vremenu opasnosti i da je situacija na Bliskom istoku značajno uticala na bezbednost centralne Evrope. Mađarska zato ima i sopstveni interes za mir i stabilnost u Libanu i okolnim zemljama, istakao je on.

Liban igra, kako je rekao, ključnu ulogu u stabilnosti Bliskog istoka i na svojoj teritoriji ima značajnu hrišćansku zajednicu.

„Mađarska, kao zemlja sa više od hiljadu godina svoje hrišćanske državnosti, oseća veliku odgovornost za hrišćanske zajednice u svetu, posebno za one koje se suočavaju sa teškoćama i progonima. Nažalost, hrišćani koji žive u Libanu doživljavaju mnogo poteškoća. Stoga je naš važan cilj da pomognemo i nastavimo da pomažemo libanskoj hrišćanskoj zajednici”, rekao je Sijarto i naglasio da je važno osigurati da libanski hrišćani ne budu prisiljeni da napuste svoju domovinu.

Moramo osigurati da mesta koja su vekovima bila dom hrišćanskih zajednica ne ostanu bez hrišćana, poručio je on i pojasnio kako to znači da hrišćanskim zajednicama treba pomoći i ojačati ih na lokalnom nivou. U tom smislu spomenuo je da je u okviru humanitarnog programa „Mađarska pomaže” potrošeno nekoliko desetina miliona dolara kako bi se omogućilo da bliskoistočne, a posebno libanske hrišćanske zajednice ostanu u svojoj domovini.

„Potrebna su ulaganja da bi se otvorila radna mesta. To zahteva škole kako bi deca imala gde da uče, kao i socijalne i zdravstvene ustanove. Potrebne su crkve kako bi ljudi mogli da upražnjavaju svoju veru”, smatra Sijarto i navodi da je tokom proteklih sedam godina mađarska vlada potrošila oko 20 miliona američkih dolara na 38 takvih programa u Libanu.

On kaže da je vlada u Budimpešti posebno ponosna na činjenicu da je obnovila oko stotinu drevnih hrišćanskih crkava i da je spremna da nastavi angažovanje u tom pravcu.

Jedno od ključnih pitanja u vezi sa budućnošću hrišćanske zajednice u Libanu je kada će se sirijske izbeglice koje je ta zemlja primila vratiti kući, s obzirom na to da se briga o njima pokazala kao veliki teret za Liban. U vezi sa tim problemom Sijarto je rekao da njegove evropske kolege više od decenije govore da će se situacija brzo popraviti nakon odlaska bivšeg sirijskog predsednika Bašara el Asada.

„Sada, kada je Asad otišao, mislim da je vreme da međunarodna zajednica promoviše repatrijaciju Sirijaca koji su pobegli u Liban”, rekao je on i pozvao na stvaranje neophodnih političkih, bezbednosnih i ekonomskih uslova za povratak tih ljudi svojim kućama.

Liban je jedna od svega tri države Bliskog istoka u kojoj su hrišćani državotvorna zajednica. Tridesetih godina 20. veka činili su 55 odsto stanovništva Libana, ali ih je danas znatno manje. Većina hrišćana u Libanu su maroniti, dok ostali pripadaju grčkoj i jermenskoj zajednici.