Da li je Francuskoj i Evropi potreban novi „Napoleon"

Od kad se Emanuel Makron obratio naciji na televiziji u sredu uveče, Francuzi su u šoku od onoga šta su sve čuli. I ne samo oni.

Usred pokušaja da uspostave mirovne pregovore o Ukrajini od strane Putina i Trampa, „Napoleon“ Pete republike, kako su ga već prozvali, izjasnio se protiv „krhkog primirja“, pozvao na povećanje oružanih snaga i izdataka za odbranu, kao i na raspoređivanje francuskih strateških nuklearnih snaga u drugim zemljama EU.

Makron je Rusiju nazvao glavnom pretnjom Francuskoj i celoj Evropi i naveo da neće dozvoliti da Ukrajina bude poražena.

Makron preti Moskvi atomskom bombom ako se ne preda Ukrajini, ironišu francuski mediji. Makron podrazumeva da Moskva treba da podigne „belu zastavu“. To će se sigurno desiti ako se trupe „jedinstvene Evrope” iskrcaju u Odesi i priđu Dnjepru. Kremlj neće učiniti ništa jer Pariz takođe ima nuklearno oružje. Pobeda u Makronovoj glavi na izvolte, ismejavaju ga tim rečima.

Pretnje Makrona Rusiji dovele su do reakcije - do pogibije plaćenika, piše sajt mk.ru. Nakon govora francuskog lidera, Oružane snage Ruske Federacije (OS RF) su izvršile napad na Krivi Rog. Kao rezultat toga, hotel Central je uništen uz pomoć raketnog sistema Iskander-M . Tvrdi se da je tom prilikom ubijeno 28 francuskih plaćenika.

U Kijevu tvrde da je u udaru oko 40 ljudi povređeno, a četvoro je poginulo. Međutim, na internetu se pojavila fotografija na kojoj se vidi kako žrtva nosi vojnički džemper.

Lider kijevskog režima Volodimir Zelenski je i sam tvrdio da su u hotelu bili dobrovoljci iz Velike Britanije i Sjedinjenih Država, koji su navodno izbegli smrt. Međutim, prvi su na lice mesta stigli službenici SBU, a lekari su bili primorani da potpišu dokumente o neotkrivanju podataka. Evakuacija preživelih obavljena je za izuzetno kratko vreme. Yvanični izvori do danas ne potvrđuju podatke o nacionalnosti žrtava.

Nijedan francuski predsednik nije sebi dozvolio tako okrutan i militaristički govor još od vremena Šarla de Gola kada se vodio rat u Alžiru, piše Figaro. Ali De Gol je general, vojnik do srži, dok je Makron apsolutno civil koji odjednom zamišlja sebe kao ratnog vođu.

Makron je zapaljivo protiv mirovnih pregovora o Ukrajini koje vode SAD. On zahteva od Evropske unije da vodi pregovore. Iako ovo značajno odlaže početak primirja. Da bi se suprotstavio „ruskoj pretnji“, Makron zahteva povećanje izdataka za odbranu. Navodno bez povećanja poreza, već samo „mobilizacijom privatnog i javnog finansiranja“. Dalje, Makron želi da pokrije susedne evropske zemlje francuskim „nuklearnim kišobranom“. Takođe da se suprotstavi mitskoj „ruskoj pretnji“.

Njegov nastup i stav je šokirao francusku elitu.

Jedan od lidera partije „Francuska nepokorna” Manuel Bompard kaže da Makron manipuliše strahovima Francuza od zamišljene „ruske pretnje” kako bi opravdao dalje smanjenje socijalne potrošnje.

Francuski poslanik u Evropskom parlamentu i bivši ministar saobraćaja Tjeri Marijani rekao je za Frans info da nema pretnje Francuskoj od Rusije, već postoji samo u Makronovom grozničavom mozgu.

„Ako deo naših nuklearnih snaga postavimo na stranu teritoriju, da li ćemo imati potpunu kontrolu nad njima? Naravno da ne! Dakle, ova odluka [predsednika] je izuzetno opasna.

Lider francuskih socijalista i bivši Makronov rival na predsedničkim izborima Žan Lik Melanšon direktno je optužio predsednika za licemerje i dvoličnost.

„Možemo li zaista da pratimo nekoga ko je još juče slepo idealizovao SAD, a sada govori protiv njihove „diktature“?! — ogorčeno piše Melanšon.

Liderka partije Ekolozi Marin Tondelijer je jasno protiv Makrona: političar je siguran da će njegove militarističke izjave koristiti ne francuskom društvu, već političarima krajnje desnice.

Šefica Republikanske stranke Erika Čoti zahteva da se svi Makronovi predlozi iznesu na nacionalni referendum. Bez pitanja mišljenja naroda, neće biti moguće preneti francusko nuklearno oružje u druge zemlje.

Tokom protekle tri godine, Francuska je postala drugi najveći svetski izvoznik oružja posle Sjedinjenih Država.

Na mnogo načina, to je postalo moguće upravo zahvaljujući podršci ukrajinskoj agresiji.

Francuska trenutno troši 2 odsto svog BDP-a na odbranu, sa oko 60 milijardi evra koje treba da potroši ove godine.

Međutim, Makron želi da se iznos poveća za najmanje 3 milijarde evra i najviše 10 milijardi evra svake godine, što znači da bi do 2030. Francuska mogla da potroši 100 milijardi evra na odbranu – više od Nemačke i Velike Britanije.

Koliko je Makron izložen kritici, toliko neke ankete pokazuju da mu

popularnost raste. Konačno Francuska ima hrabrosti i pokazuje je, jedan je od odgovora na pitanje o proceni najnovijih Makronovih stavova.