Spoj nespojivog

Posetioci galerije Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu imaju ovih dana prilike da uživaju u izloženom nakitu koji do sada svakako nikad nisu imali prilike da vide. Ogrlice, prstenje i poneki broš su modernog, svedenog, sofisticiranog dizajna, rađeni neobičnom tehnikom, a imaju posebnu „istoriju“.

Autor Slavoljub Galić Đani, član Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije, kaže nam da je kolekcija nastajala čitave tri godine. To je možda dug period za današnja merila po kojima je vreme novac, a novac vrhunska zapovest, ali gospodin Đani se nikada ni u čemu nije držao ustaljenih pravila. Kada su mnogi iz njegove generacije odlazili na studije „ozbiljnih“ nauka, spremajući se za poslove inženjera, profesora... njega je privlačilo crtanje, vajanje, izrada nakita od bakra. Niko iz njegove uže porodice nije bio zanatlija, još manje zlatar, a njega je upravo ovladavanje tajnama izrade nakita od dragocenih materijala privlačilo više od svega.

Od kaldrme do dijamanata

U savladavanju abecede zlatarskog i filigranskog umeća pomogao mu je najpre zet, zlatar iz Kraljeva. Tako je počeo, a nastavio je tragom svoje potrebe da sazna i nauči što više, da vidi šta se sve u svetu pravi i kako. Put ga je odveo u Vićencu, u Italiju, zemlju estetike, umetnosti, dizajna... Tu je proveo duže od godinu dana, gledajući i učeći. Posećivao je i velike izložbe nakita kakve se organizuju u svetu, i bio najpre fasciniran, a onda ubeđen da nešto tako lepo i posebno može da pravi i sam.

(/slika2)Kolege su ga ubeđivale da se mane „ćorava posla“: otkud on može da konkuriše velikim dizajnerskim imenima iz belog sveta. Na sreću, nisu ga ubedili. Na izložbi nakita u Parizu gostovao je sa kolekcijom „Moja ulica“, zasnovanom na zlatnom nakitu koji ima aplikacije od komada granitne kocke ispale iz kaldrme ulice u kojoj živi. Dobio je pohvale i dobre kritike, što ga je osokolilo da razmišlja o novim rešenjima.

Boraveći jednom prilikom u manastiru Hilandaru, rodila mu se ideja da od odbačenih komada metala, kao što su stare šarke, ekseri, delovi brave ili monaškog alata... pravi nakit, najpre za svoju dušu, kao uspomenu na sveto mesto. Od bratstva je uz blagoslov dobio to što je zatražio, formu je smislio i skicirao, a onda se bacio na posao da spoji teško spojivo – gvožđe sa zlatom i dijamantima. Ali za njega je ono što potiče iz svetogorskih manastira po vrednosti jednako dragocenim materijalima – pa je želeo da to i pokaže.

Od male kolekcije za ličnu upotrebu, nastala je ova veća, sada izložena u Muzeju primenjenih umetnosti. Tu može da se vidi prsten od gvozdenog klina ukrašenog brilijantom, medaljon „Monaška torba“ od zlata, privezak za ogrlicu „Dveri Hilandara“ od gvožđa i zlata... Kolekcija se sastoji od 33 dela, a svaki komad je neponovljiv, prelep. Izložba zasad nije prodajna, čujemo od autora, a kolekcija će gostovati u mnogim gradovima Evrope. Ako je jednog dana bude prodavao, veliki deo novca vratiće Hilandaru. Da se krug zatvori.

Otisak prsta u zlatu

(/slika3)U udžbeniku za likovno vaspitanje, namenjenom višim razredima osnovnih škola, predstavljen je i komad nakita iz ove kolekcije – medaljon „hilandarska zora“. Za zlatara-umetnika, jedno od najdražih priznanja. Stižu i ona stručne kritike, pohvale publike. Za ostalo kaže da ne brine – komercijala je za njega u drugom ili trećem planu. Smatra da profit dolazi sam po sebi, kao posledica kvaliteta.

A on teži da uvek ponudi nešto kvalitetno i novo, neponovljivo, što još niko nije probao da napravi. Tako se među nakitom koji pravi za prodaju, a izlaže u svojim galerijama u Kragujevcu i Beogradu, našao i prsten u čijem je središtu, na podlozi od belog zlata, otisak prsta voljene osobe! Pravi i minđuše koje dama možeu po želji da nosi na nekoliko načina, a tu je i zlatni prsten na kojem se svaki deo pokreće nezavisno od ostalih delova...

Što se tiče nakita iz kolekcije „Snovi Hilandara“, on nije osmišljen da se nosi kao modni detalj, već bi ženi pre bio kao duhovna podrška, mogućnost da ima nešto dragoceno, poteklo iz Hilandara, kad već nema mogućnosti da sama tamo kroči.

I danas je srećan što može da ostvari sve što mu se čini zanimljivim, da mašta, kreira... Supruga mu kaže: „Lako je tebi da sanjaš...“, ali zahvaljujući tome što budan sanja, nastala je i kolekcija „Snovi Hilandara“. Vredi je videti, inspirisana je najvišim duhovnim vrednostima. Jer, može se živeti i na hlebu i na vodi, ali bez snova – teško.