Enigmatičar za Ginisa

Među brojnim književnim nagradama postoje i ona za „najboemskiju“ pesmu, za najlepšu pesmu Srbije, ravnogorska i sedmojulska…

Neke su postojale pa su ukinute, neke se dodeljuju decenijama, ima i novopokrenutih.

Ratko Stojković, diplomirani pravnik iz Beograda, istraživao je sve srpske književne nagrade od 1839. do 2002. godine i sakupio ih u leksikonu, svojevrsnoj enciklopediji svih nagrada. Sada radi na nastavku, da pobroji i laureate proglašene u međuvremenu, za proteklih šest-sedam godina.

– Najpre sam želeo da napišem knjigu o svim nagradama, ali sam vrlo brzo shvatio da je to ogroman, isuviše težak posao. Zato sam bio primoran da se skoncentrišem na jednu oblast. Tako sam do sada obavio dva velika istraživanja. Uspeo sam da u dva rada pobrojim i književne i pozorišne nagrade – kaže Stojković.

Do podataka nije bilo lako doći, priča nam naš sagovornik o iskustvu na takvim poduhvatima. Dane i dane treba provoditi po bibliotekama, listati časopise, pisati redakcijama koje su nagrade dodeljivale. Od mnogih sam dobijao odgovor da podataka nema. 

Leksikon za ljubitelje teatra

– Neke nagrade nisu ni ušle u knjigu jer nisam želeo da objavljujem nepotpune podatke. Dešavalo se da smenjeni funkcioneri, upravnici i direktori odnesu dokumentaciju kući, tako da u nepovrat ode vredan arhivski materijal. Ipak, utvrdio sam da imamo više od 300 književnih nagrada, a u mojoj enciklopediji objavio sam imena svih njenih dobitnika, jer ipak se samo najbolji pamte – navodi Stojković.

Kako se od 2003. godine pojavilo 20 novih književnih nagrada, sprema se da objavi nastavak leksikona.

Njegova knjiga je pre nekoliko godina ušla u uži izbor za nagradu grada Beograda, ali je ipak izgubila trku za prvo mesto, pa Stojković u narednom leksikonu ne može da uvrsti samog sebe. Pre dva meseca izašlo je još jedno delo – „Srpske pozorišne nagrade”

– Opredelio sam se da i to sakupim jer niko drugi ne radi na takvom poslu. Verovatno je razlog što treba mnogo strpljenja i upornosti, ali za mene je to vredna baština, pa sam smogao snage i volje da istrajem. Bilo mi je mnogo lakše da dođem do podataka o pozorišnim nagradama, da pobrojim sve glumce, komade, dramske pisce, scenografe, kostimografe koji su dobijali vredna priznanja nego što je bio slučaj sa nagradama iz oblasti književnosti. Mnogo mi je pomogao Pozorišni muzej u Novom Sadu, koji objavljuje almanahe za sve nagrade na teritoriji Vojvodine. Ali, nažalost, kada se knjiga pojavila nijedna pozorišna institucija nije bila za nju zainteresovana – kaže ovaj neobični pisac.

Prvak srpskog zagonetaštva

Naš sagovornik se ipak priprema za jedno vredno priznanje. Vrlo je blizu da uđe u Ginisovu knjigu rekorda. Jer, on je pre svega enigmatičar, rekorder po broju naslova novina, časopisa i drugih publikacija u kojima je objavljivao enigmatske zadatke za čitaoce. Bio je saradnik mnogih listova u celoj bivšoj Jugoslaviji. Prvi rad je objavio još 1952. godine u listu „Pionir”, a zatim nastavio da sarađuje sa „Eurekom”, „Ilustrovanom Politikom”, „Zabavnikom”, „Enigmom”… Enigmatsko udruženje Bjelovara dodelilo mu je 1979. godine titulu velemajstora za postignute uspehe u razvijanju zagonetaštva u našoj zemlji, a dobio je i Zlatnu povelju od Enigmatskog saveza Srbije za pola veka enigmatskog stvaralaštva.

Osvojio je i prva mesta u sastavljanju simetrične ukrštenice i piramide na prvom prvenstvu Srbije u sastavljanju zagonetki.

U Ginisovu knjigu rekorda ući će kao majstor za bele, mozaičke, klasične ukrštenice, magične likove, anagrame, rebuse i ispunjalke: u 80 listova i časopisa do sada je objavio više od 6.000 ovih radova!

Sada je na redu knjiga o skraćenicama.