Reforma državnog sektora

Čekajući da se situacija u Srbiji smiri, jasno je da po smirivanju mora da se pokrene ozbiljna reforma državnog sektora, od lokalnih samouprava, preko naučnih instituta, univerziteta, kulturnih institucija, škola do državnih i javnih preduzeća… Dakle, apsolutno sve. Blokade i poneki štrajk pokazali su nam sav trulež državnog rukovođenja i naše bežanje od stvarnosti u kakvom su nam stanju pojedine institucije, te da smo odavno zakasnili za njihovom reformom u radu i da više nije poslednji čas da se nešto preduzme, već da smo prinuđeni da operišemo ozbiljno metastazirani kancer. Posebno se to ogleda u sistemu školstva, gde je politički aktivizam nastavnog kadra preduzeo primat u prioritetu u odnosu na ključnu ulogu nastavnika, a to je da drži predavanje deci. Otuda, bez obzira na to što će ovo mnogima zvučati kao jeres, ali država bi trebalo da pokrene potpunu privatizaciju većine državnih škola, kako osnovnih, tako i srednjih i sa druge strane da subvencioniše i da afirmiše otvaranje što većeg broja privatnih škola. Jednako se ova ideja odnosi i na univerzitete. Mora da se stvori što veća konkurencija, da imamo što više univerziteta, da se fakulteti takmiče u kvalitetu nastavnog programa i da ne bude više sistem – radio, ne radio – svira mi radio. 
Sistem privatizacije primeniti i na pozorišta, odnosno ostaviti samo Narodno pozorište ili Srpsko narodno pozorište u državnom sistemu, a sve ostalo gledati da se privatizuje. Nema potrebe da država više sipa novac u pozorišta, već je potrebno da glumci igraju širom Srbije i da na taj način zarade za svoje predstave i da kvalitetom predstava privlače publiku. Dakle, sve što se može privatizovati ili može ući u javno-privatno partnerstvo to i uraditi. 
Pokazalo se da sve ono što smo privatizovali ili uveli u sistem javno-privatnog partnerstva daleko bolje funkcioniše, zna se red, znaju se tačno obaveze i sve je pod konac. U državnom sistemu vidimo javašluk u mnogo čemu, što su štrajkovi u školama najbolje pokazali. Kod privatnika ovakav vid nepoštovanja zakona i obustave rada da ne držiš deci nastavu, a po zakonu si dužan da je držiš, jednostavno ne bi prošao. Lagano bi ti privatnik uručio otkaz, jer tvojim delovanjem ugrožavaš njegovo poslovanje, urušavaš kredibilitet škole i ne poštuješ njega kao vlasnika koji je tu školu u kojoj predaješ i koja ti daje platu napravio. Nastavnici koji danas sprečavaju decu u osnovnim školama da stiču znanje, a osnovno obrazovanje je po zakonu obavezno, zapravo ne poštuju državu koja ih je zaposlila da školuju buduće generacije. Razlika je samo u tome što ako ti država uruči otkaz, možeš da kukaš i cmizdriš na sva zvona, jer smatraš da je država krava muzara u kojoj ti imaš samo prava, ali nemaš nikakve obaveze, dok kod privatnika to nikako ne bi smeo, niti bi bilo ko za tobom pustio suzu ako te privatnik otpusti. Kod privatnika svakako imaš prava, posebno ona zakonom definisana, ali jednako imaš obaveze na koje si ugovornim odnosom pristao i ne postoji ni promil šanse da ih ne poštuješ, jer u suprotnom nema te više u sistemu. Srpski rečeno, letiš napolje kao kofer ako ne ispunjavaš svoje obaveze. 
Otuda je privatni sektor pokazao i dokazao da je 300 puta efikasniji od trulog državnog sektora i država bi najhitnije morala da krene u potpuni proces privatizacije. Onda ne bismo više imali politički aktivizam po fakultetima i školama, utihnuli bi radikalni levičarski ekstremisti i imali bismo škole koje rade i uče decu. Sve dok to ne učinimo, imaćemo eroziju obrazovanja i preuzimanje primata levičarskih političkih aktivista nad državnim sektorom. Suštinski, to se sve više svodi na ciljano vraćanje samoupravljanja i uhlebljavanja nesposobnih, ali politički podobnih. Takav sistem državni nije potreban, posebno ne u eri u kojoj imamo veštačku inteligenciju i apsolutnu digitalizaciju svega. Da bi se naše škole i fakulteti modernizovali, potrebno je ozbiljno ulaganje, što država svakako ne može da priušti. Privatnik može i njemu je u interesu da što više modernizuje predavanja. 
Zato, najhitnije pristupiti apsolutnoj reformi državnog sektora i krenuti u potpunu privatizaciju.

*Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista