Na nišanu oka i srca

Fotografisati znači istovremeno nišaniti i glavom, i okom, i srcem, reči su Anri Kartije-Bresona, poznatog francuskog fotografa, čija je izložba u Francuskom kulturnom centru u Beogradu otvorena do 13. decembra. Međutim, za poznavaoce njegovog dela Kartije-Breson nije samo fotograf. On je pre svega umetnik koji je unapredio fotografiju od običnog škljocanja u prefinjenu, disciplinovanu umetničku formu.

Spojivši dokumentarizam, autentičnost i strogu umetničku formu, pokazao je da umesto slikarske četkice može da se koristi i fotografska kamera. Veliki francuski pesnik Iv Bonfoa smatra ga takođe pesnikom i kaže: „Kada posmatram neko delo Anri Kartije-Bresona, najpre sam zapanjen da su situacije tako snažne, višeslojne i višeznačne uopšte mogle da se zgode”. Sam Kartije-Breson je taj magični trenutak „kada se svi elementi srode i tako stvore snažan i trajan fotografski prizor” nazvao „odlučujućim momentom”. Njegovo delo svoj najveći kvalitet izvlači iz vidljive banalnosti u kojoj otkriva dimenzije univerzalnog.

Anri Kartije-Breson rođen je 1908. godine u Šanteluu, u okrugu Sena-i-Marn, a umro je 2004. u Provansi. Veoma rano je bio opčinjen slikarstvom, pogotovo nadrealizmom,ali kada je 1932. godine, posle godinu dana provedenih na Obali Slonovače, otkrio fotoaparat „lajku”, to je početak strasti koju je za tim aparatom i fotografijom negovao do kraja života. Posvetio se reportažnoj fotografiji i kao fotoreporter krenuo u građanski rat u Španiju, zatim je radio u Meksiku, pa u SAD.

Prva izložba njegovih radova bila je u njujorškoj galeriji Žilijen Levi, zatim je radio nekoliko filmova sa Žanom Renoarom. U ratnom zarobljeništvu u koje je dospeo 1940. proveo je tri godine i odatle posle trećeg pokušaja uspeo da pobegne 1943. Tada se priključio francuskom pokretu otpora i kao fotograf pratio napredovanje saveznika i oslobađanje Pariza. Godine 1945. fotografiše oslobađanje Pariza zajedno sa grupom profesionalnih novinara, a zatim snima dokumentarni film „Povratak”.

Zaljubljenik u likovnu umetnost, koji se poslednjih 20 godina svog života i posvetio slikarstvu, smatra se začetnikom foto-novinarstva, jedan je od osnivača fotografske agencije „Magnum” i prvi fotograf koji je imao svoju izložbu fotografija u pariskom Luvru.

Obišao je ceo svet sa kamerom i zabeležio najdramatičnije trenutke istorije prošlog veka. Njegove fotografije, bilo da su na njima Mahatma Gandi, Vilijam Fokner, kineski revolucionari ili (i pre svega) obični ljudi, uhvaćeni u „odlučujućem momentu, ostaće kao trajno svedočanstvo 20. veka.

Fotografije u Francuskom kulturnom centru poslednji su tiraži koje je ostvario Anri Kartije-Breson pred svoju smrt 2004. godine.