Kvarenje jezika

U poslednje vreme malo ko od političara, a sve više i od voditelja na radiju i televiziji, ispravno naglašava reč tUžilaštvo. Naglasak (akcenat) je kratkouzlazni na prvom slogu, kao u reči sèlo, kòpati. Većina izgovara tužilAštvo, kako izgovaraju Hrvati, Bosanci i Crnogorci.

Mnogo se greši, skoro isključivo su to političari, u reči MetOhija koju izgovaraju na „beogradskovojvođanski način” kao mEtohija. To je prvi počeo Marko Đurić, i to dok je bio direktor kancelarije baš za Kosovo i Metohiju. To je prihvatio i predsednik republike, a onda po inerciji ili kao imitacija, i mnogi drugi političari i voditelji na televiziji.

Nažalost, skoro da više ni u jednim novinama nema rubrike sa savetima o izgovoru iz koje bismo mogli da naučimo šta je ispravno. Časni izuzetak je subotnji dodatak „Politike” za kulturu, umetnost i nauku, u kojem redovno piše Rada Stijović, lingvista, naučni savetnik Instituta za srpski jezik SANU. Gospođa Stijović svake subote, godinama, svojim savetima podučava čitaoce.

Navešću samo jedan primer koliko je srpski jezik zapušten. Nekada je Radio Beograd imao lektora, a sada je prepušteno voditeljima i/ili autorima da čitaju svoje tekstove, bez obzira na to da li ispravno akcentuju reči. Valjda je merilo da bar ne greše u padežima.

Ogromna većina čitalaca će mi zameriti što sam se potpisao kao skladatelj jer „koristim hrvaštinu”, a ne znaju da se nekad i u Srbiji tako govorilo i pisalo za kompozitore. Reči sklad i skladno se i dalje koriste, ali ne i skladatelj za nekoga ko je uskladio tonove.

Minta Aleksinački,

skladatelj srpski, Beograd