Onlajn prijatelj može biti najveća pretnja

 Daleki bogati rođak iz Nigerije ili princ koji sa vama želi da podeli svoje bogatstvo, postoje samo u virtuelnom svetu onlajn manipulatora.

„Ne deli lične podatke sa nepoznatima. Fotografije pasoša, adrese, brojevi telefona – sve to može biti zloupotrebljeno.

Onlajn prijatelj može biti najveća pretnja. Ljudi nisu uvek oni za koje se predstavljaju. Ne pristaj na sumnjive sastanke nasamo. Odličan posao u inostranstvu bez iskustva i ugovora. Prevara. Uvek proveri ponudu. Ako nešto zvuči previše dobro da bi bilo istinito – verovatno nije istinito!”, upozorili su nedavno iz MUP-a Srbije na sve veći broj internet prevara.

Na meti onlajn manipulatora su svi – od tinejdžera do penzionera.

„Fišing” (pecanje), „nigerijska prevara” ili „daleki rođak” najčešće su internet prevare i nastale su pre skoro dve decenije. One se obavljaju putem imejla i društvenih mreža. Obećanjima o navodnom velikom nasledstvu ili pozamašnoj uplati, manipulatori mame žrtve da im pošalju novac – i ljudi se često upecaju na tu prevaru. Ljudi nasedaju i na poruku navodno neke poznate ličnosti koja se baš njima javlja jer je izgubila novčanik i treba joj finansijska pomoć.

Aktuelne forme onlajn prevara su još sofisticiranije, ističu stručnjaci za sajber-bezbednost.

U porukama i imejlovima se sve češće navodi da je nešto potrebno hitno uraditi, a kao pošiljaoci se pojavljuju lažni imejlovi banaka, državnih organa, policije, pošte, carine…

Link za dalje postupanje uvek je ostavljen u ovakvim porukama. Međutim, taj link ustvari vodi na lažni sajt čija je osnovna funkcija da sakuplja podatke sa platnih kartica. Starije osobe i penzioneri najčešće nasedaju na ovakve prevare.

Iz MUP-a su nedavno upozorili da su u Srbiji trenutno aktivne i nove forme „fišing” kampanja u kojima prevaranti od građana, lažno se predstavljajući kao poznate kompanije, putem SMS-a ili imejla traže unos ličnih podataka u cilju navodne ponovne uplate ili ažuriranja naloga.

I kladioničari su često na meti onlajn prevara.

Nedavno su u našoj zemlji uhapšena desetorica muškaraca zbog lažnih dojava za kladionice preko instagram stranica.

Šema njihove prevare je funkcionisala tako što su otvarali instagram naloge i preko njih reklamirali sigurne dobitke na klađenju na fudbalske utakmice. Zauzvrat su zainteresovanima tražili da im uplate određene sume novca kako bi im otkrili na koje utakmice da se klade.

Potom su oštećenima slali falsifikovane tikete jedne kladionice sa dobitkom od 8.000 evra, tražeći da im uplate dodatnih 620 evra, kako bi im prosledili kodove za pristup dobijenom novcu. Na ovaj način su građanima uzimali novac dovodeći ih u zabludu, a procenjuje se da je oštećeno više od 1.000 kladioničara.

Internet prevare sve više dobijaju svoju „savršenu” formu zahvaljujući napretku veštačke inteligencije (VI).

Sajber-kriminalci danas se oslanjaju na VI za generisanje teksta, slika, zvuka i videa, upozorio je nedavno i američki Federalni istražni biro (FBI).

Upotreba sadržaja generisanog veštačkom integracijom nije sama po sebi nezakonita. Problem je kada se takav sadržaj koristi za prevare, iznudu i druga krivična dela.

Onlajn manipulatori često koriste tekst generisan veštačkom inteligencijom za društveni inženjering, „fišing”, ljubavne i investicione prevare i druge šeme.

VI omogućava solidan prevod, smanjujući broj gramatičkih i pravopisnih grešaka, što je važno kada napadačima jezik žrtava nije maternji. Veštačka inteligencija se koristi i za generisanje teksta na lažnim veb-sajtovima koji se koriste za prevare sa ulaganjem u kriptovalute. Veštačka inteligencija generiše i slike poznatih ličnosti koje manipulatori koriste za promociju proizvoda koji nisu originali. VI se koristi i za generisanje fotografija prirodnih katastrofa ili globalnih sukoba koje služe za privlačenje donacija za lažne dobrotvorne organizacije.

U slučajevima koje je FBI otkrio, VI je korišćena i za generisanje kratkih audio-snimaka sa glasom osobe koji imitira bliskog rođaka žrtve u kriznoj situaciji, koji traži hitnu finansijsku pomoć.

U MUP-u Srbije kažu da u oblast visokotehnološkog kriminala spadaju i krivična dela gde se računari i računarske mreže javljaju kao sredstvo izvršenja krivičnih dela prevare, kod zloupotreba platnih kartica na internetu, zloupotreba u oblasti elektronske trgovine i bankarstva, zloupotrebe dece u pornografske svrhe na internetu (takozvana dečja pornografija)…

Najčešći oblici izvršenja krivičnih dela na internetu su računarske prevare povezane sa aukcijskim internet sajtovima (elektronske prodavnice), kompromitovanje i zloupotreba platnih kartica, „fišing”, „nigerijske prevare…”, kažu u MUP-u.