Betonsko-drvena konstrukcija veza Dunavskog keja i Lida

Ideja da se Dunavski rukavac u Zemunu premosti i da se između Keja oslobođenja i kupališta Lido napravi pešački most začeta je pre više od dvanaest godina. Inicijator te ideje bio je Milosav Stamenov, tada član Veća opštine Zemun, a sada osnivač Udruženja „Pokret za porodicu”. Na taj korak odlučio se jer je opština svake godine u vreme letnje sezone kod Vojske Srbije iznajmljiva pontonski most. On je u upotrebi obično bio oko dva meseca. To, em što je koštalo, em što su se čamdžije bunile jer su tada umesto kroz rukavac morale da kruže oko Velikog ratnog ostrva gde je i plaža Lido. A bilo je i Zemunaca koji su hteli da im ovaj biser prirode i zaštićeno prirodno dobro bude blizu kad žele da se prošetaju.

Idejni urbanistički projekat za izgradnju pešačkog mosta sačinjen je već do jula 2013. godine i bio je u načelu prihvaćen. Očekivalo se da „zeleno svetlo” dobije kroz izmene i dopune Generalnog urbanističkog plana za Beograd. To se, međutim, nije desilo. Ali, pre nekoliko dana na sednici Skupštine grada usvojen je Plan detaljne regulacije koji omogućava, kako u obrazloženju odluke stoji, realizaciju pešačkog mosta između obale i ostrva. U toj odluci se ne precizira da li će tu biti izgrađen novi most ili na to mesto prebačen Stari savski most.

Prema rečima Stamenova, most, čiji je idejni tvorac, trebalo je da bude isključivo pešački, izgrađen od betona i drveta, dugačak 350 metara, a širok šest.

– Ideja je bila da noseći stubovi budu izgrađeni od betona i da budu postavljeni s obe strane obale, da nema stuba po sredini. Procenjeno je da bi ova dužina mosta omogućavala njegovu bezbednost. Konstrukcija je trebalo da bude metalna, a gazna površina od drveta, kako bi se most uklopio u ambijent, odnosno Veliko ratno ostrvo koje je pod zaštitom. Preko njega su, kako smo zamislili, mogla da prelaze samo dostavna, a po potrebi i policijska, vojna, vatrogasna i vozila Hitne pomoći – priseća se Stamenov.

Cena takvog mosta, prema tadašnjim procenama, iznosila je između pet i pet i po miliona evra.

Osim mosta, idejnim projektom predviđen je bio i restoran-vidikovac, koji je trebalo da bude postavljen pred ulazak na most sa strane keja i da se nalazi na visini od 26 metara. Restoran je bio zamišljen u obliku diska i odakle bi se video gotovo ceo Zemun i veliki deo Beograda. Cena izgradnje tog objekta iznosila je u to doba od 600.000 do 650.000 evra.

U tom zdanju nalazile bi se i prostorije odakle bi se kontrolisao prelazak ćuprije, i mini-galerija.

– Planirano je bilo i da se osnuje posebno gradsko preduzeće koje bi se staralo o ostrvu i čija bi se direkcija nalazila u tom objektu gde je restoran. I na Velikom ratnom ostrvu planirana je bila gradnja restoran-sojenice u blizini plaže Lido. Jer Veliko ratno ostrvo je plavno velikim delom godine. U sastavu tog restorana trebalo je da bude dvadesetak apartmana namenjenih turistima, ekolozima, učesnicima stručnih seminara... Objekat je zamišljen na 1.200 kvadrata, a cena izgradnje iznosila je tada oko 400.000 evra. Osim restorana, na ostrvu je trebalo da nikne i sportsko-rekreativni centar sa terenima koji su u vezi sa vodom, čija je cena procenjena na oko 260.000 evra, ali i da budu izgrađeni prateći objekti za administraciju, lekarsko osoblje, policiju, vatrogasce, spasilačku službu. Sve je trebalo da bude sagrađeno u vidu sojenica i od prirodnih materijala i da košta oko 130.000 evra.

Kada bi se podvukla crta, troškovi tog projekta čija je okosnica pešački most iznosili bi oko 7.500.000 evra. Ideja je bila i da se prelazak mosta ne naplaćuje, već da se „plati na ćupriji” odnosno u ugostiteljsko-sportskim objektima. Sve je bilo predviđeno da se gradi u trećoj zoni zaštite, odnosno zoni predviđenoj za turizam.

Pitanje koje se moglo čuti tada, a i sada, jeste kako bi se posle postavljanja mosta očuvao biodiverzitet Velikog ratnog ostrva – predela izuzetnih odlika. Ko bi mogao da spreči posetioce da zalaze u prvu i drugu zonu pod zaštitom i na taj način poremete postojeći eko-sistem.

– Tada sam imao predlog da se u taj plan uključe institucije poput Zavoda za zaštitu prirode i Šumarskog fakulteta koje bi mogle da daju svoje predloge za zaštitu. Bio sam u potpunosti otvoren za sve njihove predloge jer je cilj bio da se sačuva zaštićeni deo. Da tu niko ne divlja i da nikome ne padne na pamet da Veliko ratno ostrvo vidi kao građevinsku zonu, a da se prostor predviđen za turizam uredi i prilagodi zaljubljenicima u prirodu, da svoje vreme na ostrvu provedu u miru i tišini – ističe Stamenov.

Da je obično dug put od ideje do realizacije, pokazalo se i na primeru premošćavanja Dunavskog rukavca. A dok do te realizacije ne dođe, ljubitelji Velikog ratnog ostrva i jedne od najlepših rečnih plaža u regionu moraće da se i dalje oslanjaju na vojni ponton ili na privatne prevoznike prilagođenim čamcima kojih je iz godine u godinu sve više.

Da li je Stari savski most pretežak za Lido

Ideja da se Stari savski most posle uklanjanja prebaci na lokaciju između keja i ostrva pojavila se odnedavno. Mnogi smatraju da je to praktično rešenje jer bi most koji izgleda i dalje u dobrom stanju, mogao da se iskoristi. A ne da bude ostavljen na ledini, kako je ranije bila jedna od ideja.

Ali, da li bi on mogao u svojim gabaritima da se prebaci ka Zemunu, to je već u rukama stručnjaka. Jer, ovaj most je dugačak 430 metara, širok 40 i oslanja se na dva betonska stuba. Glavni raspon između tih stubova je 157 metara. Ovaj most bio je predviđen za automobilski i tramvajski saobraćaj, kao i za pešake.

Ono na šta se još mora obratiti pažnja jeste i teren oko Velikog ratnog ostrva i na njemu. Jer, ova ada nastala je nanosima zemljišta i često je pod vodom pa je pitanje koliko je to tlo u mogućnosti da izdrži gabarite ovog mosta.

B. V.