Uticaj društvenih mreža na digitalne domoroce

27. SOLUN DOK

Solun – Američka filmska rediteljka, fotografkinja i vizuelna umetnica Loren Grinfild „začinila” je svojim boravkom samu završnicu 27. Solunskog festivala dokumentarnog filma, na čijem će joj kraju biti uručen i počasni „Zlatni Aleksandar”.

Lorenina nova dokumenaristička serija „Društvene studije”, njen inovativni eksperiment koji istražuje uticaj društvenih medija na prvu generaciju digitalnih domorodaca, današnje adolescente, poslužila je kao polazna tačka izuzetno posećenog majstorskog kursa, tokom kojeg je Grinfilova govorila o svom novom projektu, njenom odnosu prema dosadašnjim radovima, kao i o svom umetničkom putu i napretku. Teme pominjane na majstorskom kursu uključivale su savremene, globalizovane aspekte američkog sna, ulogu društvenih mreža u širenju kapitalizma i uticaj novih standarda sreće i uspeha na ljude različitih rasa, uzrasta i društvenih grupa. Ona kao višeslojna umetnička figura i inače stvara dela koja odslikavaju savremenu eru, baveći se parametrima koji oblikuju novu generaciju.

Dajući na samom početku kursa kratak prikaz svoje dugogodišnje karijere, Grinfildova je rekla: „Počela sam svoju karijeru kao pripravnik u ’Nacionalnoj geografiji’. Moja prva velika priča za časopis bila je o selu Maja u Čijapasu u Meksiku, gde je moja majka tokom pet decenija sprovodila interkulturalna istraživanja. Dok sam bila tamo, shvatila sam da ne znam tačno zašto želim da ispričam ovu priču, kao i da mi takođe nedostaje neophodno razumevanje i pristup da izrazim nešto suštinsko u vezi sa onim na šta sam naišla. Iskreno, osećala sam da ova priča nije moja. Počela sam da razmišljam o mladosti u Los Anđelesu, na mestu gde se kultura mladosti preko Holivuda izvozi širom sveta. Tada sam shvatila da je možda vredelo proučavati to na isti način na koji antropolozi i foto-reporteri obično proučavaju strane kulture, sa istom ozbiljnošću. Kao takva, vratila sam se u domovinu i počela da snimam kroz objektiv kamere rituale tinejdžerskog života.” Kada je Grinfildova počinjala, internet i mobilni telefoni nisu postojali, što se danas čini nezamislivim.

„Čak i ako se moj rad menjao tokom godina, sadržaj i namera ostaju nepromenjeni. Strastveno sam se posvetila da uhvatim i dekonstruišem kulturu masa. Uvek su me fascinirale kulturne vrednosti, identitet i rituali. Uprkos različitim platformama na kojima sam radila, moja umetnička putanja bila je kontinuirana, sa izrazima u više medija. Svoj rad predstavljam kroz sočivo ovog umetničkog putovanja i razvoja svog jedinstvenog glasa”, rekla je umetnica uz napomenu da neće samo govoriti o seriji „Društvene studije”, već o uvidu u svet, o prikazu društva i kulture kroz sociologiju.

Uz prikaze isečaka iz svojih filmova „Deca + Novac”, „Bogatstvo generacije”, „Kraljica Versaja”, „Kraljotvorac”, „Imelda Markos”, Grinfildova je govorila o promeni vrednosti koje čine ozloglašeni američki san, ističući ovu tranziciju i protestantsku etiku, koju karakteriše naporan rad, disciplina u borbi protiv kulture, ozloglašenost i narcizam.

„Moj dugoročni projekat tiče se ne samo Los Anđelesa i dece već i nove verzije američkog sna. U stvarnosti, radi se o želji da se postane bogat, želji koja prevazilazi društvenu klasu, rasu, geografske lokacije. Kako je socijalna mobilnost, koja je bila srce američkog sna, počela da jenjava, ova ideja o ’usponu do velikog bogatstva’ postala je gotovo nedostižna. Nekada su standard poređenja bili naši susedi. Međutim, kako je luksuz počeo da preplavljuje naše televizijske ekrane, zadirajući u svakodnevni život svakodnevnih ljudi, svi su počeli da se upoređuju sa onim što su videli na ekranu”, rekla je rediteljka osvrćući se i na svoju knjigu „Kultura devojaka” i na filmove „Tanka” i „Modna revija”. Upravo u njima Grinfildova govori o ženskom identitetu i o tome kako je telo postalo primarni izraz identiteta mladih devojaka. „Počela sam da razmišljam o najtragičnijoj posledici kapitalizma: komodifikaciji ljudi. Devojke od malih nogu uče da njihova vrednost dolazi iz njihovog tela. Ova ideja dolazi sa njihovom ranom seksualizacijom. Oni konstruišu svoj identitet, pozajmljuju komade iz pop kulture i koriste ih za stvaranje svog ega. Ova kriza u vezi s njihovim samopoštovanjem direktno vodi do samodestruktivnog ponašanja. Američki san je nekada bio priča o uspehu koji je sam stekao kroz naporan rad. Sada je ovaj san zamenjen onim o zamišljenoj večnoj lepoti, koja dostiže nezdrav nivo zavisnosti”, rekla je ona, istovremeno objašnjavajući da joj je upravo ovaj projekat poslužio kao izgovor da preispita i svoj lični i porodični život jer joj je posao odraz i prava opsesija...

Tokom veoma zanimljivog majstorskog kursa Loren Grinfild je odgovarala i na pitanja iz publike. Jedno od njih je bilo: „Koji je najbolji način da neko priđe mladima i ukaže im da se realnost ne može naći na društvenim mrežama?” Na šta je autorka napomenula da se tokom rada na seriji trudila da adolescente razume i čuje umesto da ih ograničava ili kritikuje. „Jedna od stvari koje sam shvatila dok sam snimala seriju je da moram da se oduprem bilo kakvoj kritici prema novoj generaciji. U početku sam to doživljavala gotovo kao zavisnost od droge – koja je svrha ljutiti se na narkomana zbog njihove zavisnosti? Društvene mreže su dizajnirane upravo da stvore zavisnost”, izjavila je ona otkrivši na kraju da je tokom rada sa mladima otkrila i nešto prilično apsurdno. Gotovo svi mladi sa kojima je razgovarala rekli su joj da bi više voleli svet bez društvenih mreža. Digitalni domoroci su se izgleda umorili od njih...