Izostaće leden(o)a doba

KLIMATOLOGIJA
Za nekoliko stotina hiljada godina naši daleki potomci, ukoliko opstanu i ostanu na Zemlji, neće imati prilike da dožive ledeno doba. Zahvaljujući ugljen-dioksidu nagomilanom u vazdušnom omotaču plavo-zelene planete koji su ljudi (i životinje) decenijama ispuštali.

U najnovijem proučavanju, sprovedenom na Univerzitetu Sautempton (Velika Britanija), naučnici su pokušali da zavire u sledeće stoleće ili dva i da procene kakve će posledice ostaviti jedan od najvećih uzročnika stvaranja "staklene bašte". Gasna koprena u čijem nastanku ne učestvuje samo on zadržaće se, verovali ili ne, desetine ili stotine hiljada godina!

Štetan učinak sadašnjeg sagorevanja fosilnog goriva (ugalj, nafta, prirodni gas i drvo) osećaće se, najmanje, nekoliko vekova, odlažući početak razdoblja velikog zahlađenja. Ledena doba se, prema proračunima srpskog naučnika Milutina Milankovića, javljaju po prirodnom redosledu na svakih sto hiljada godina. Ključnu ulogu u tome ima promena u putanji kojom Zemlja obilazi oko Sunca, a najviše nagiba (ili ugla) pod kojim sunčevi zraci padaju.

Manjak osunčanosti, višak hladnoće.

Kada manje toplote stigne na površinu planete, živa u termometru se spusti (u tome je razlika između zime i leta). Dugotrajna odstupanja u Zemljinom nebeskom obigravanju oko matične zvezde, prema tome, izazivaju zahlađenje jer u letnjim mesecima oslabi zagrevanje, a ujedno i otapanje ledenog pokrivača na polovima. Neistopljene naslage leda se iz godine u godinu uvećavaju i u debljini i u širini. U minulim ledenim dobima prekrivale su celu Kanadu i veći deo severnih predela SAD.

I količina ugljen-dioksida u atmosferi i te kako utiče na dolazak (ili izostanak) ledenih razdoblja. U prohujalim vremenima manjak dotičnog gasa, izazvan prirodnim zbivanjima, doprinos je hlađenju naše planete i rasprostiranju leda na većoj površini. Nasuprot tome, nagomilavanje je imalo udela u sveopštem otopljenju. Ali nikada u ljudskoj istoriji nije toliko ugljen-dioksida (i drugih gasova) ispuštano u atmosferu, jer nije u tolikoj meri spaljivano fosilno gorivo.

Tobi Tajrel je sa svojim saradnicima na Univerzitetu Sautempton sastavio obrazac na osnovu kojeg je moguće predvideti šta će se dogoditi ako se nastavi sadašnji korak izbacivanja i da li će to poremetiti ravnotežu ugljen-dioksida u vazduhu i okeanima na duži rok. Drugim rečima, kakve se hemijske promene mogu očekivati.

Poznato je da mora i okeani upijaju deo oslobođenog ugljen-dioksida, zbog čega postaju kiseliji (slično mehurićima istog gasa koji se razlaže u soda vodi dajući joj kiselkast ukus). I šta se, konačno, ispostavilo?

Ključni zaključak glasi: ubuduće će se ispuštati više ugljen-dioksida nego što se pretpostavljalo, a kiseliji okeani će sve češće rastvarati kalcijum-karbonat nagomilan u zaštitnim oklopima morskih organizama koji su služili kao svojevrsni ekološki prigušivači. Ali kada se prestupi opasna granica, ni ogromna vodena prostranstva neće biti u stanju da zarobe sve veće količine rečenog gasa.

U nedavno objavljenom naučnom članku podrobno je obrazloženo da će osam do deset odsto izbačenog ugljen-dioksida u atmosferi ostati, najmanje, hiljadama godina premašujući dvostruko iznose iz preindustrijskog doba. Ukoliko se spali samo četvrtina svih izvora fosilnog gorina na Zemlji – a do sada je tek desetina – ugljen-dioksid će odložiti sledeće ledeno doba. Glečeri i lednici će se istopiti i neće se ponovo obrazovati.

Sagorimo li (mi i potonji naraštaji) sve zalihe, izostaće sledećih pet ledenih doba!

Istraživanje je pokazalo i da se količina ugljen-dioksida neće smanjiti na preindustrijsko stanje, čak i da se sasvim isključi fosilno gorivo iz upotrebe. Nastavi li se spaljivanje sadašnjim ili izmenjenim tokom, čovečanstvo će na duže vreme zaboraviti kako izgleda ledeno doba.