Muk iz Crkve

Nagomilani nerešeni problemi u Crkvi, o kojima se šapatom, a ponekad i u šiframa, govori u Patrijaršiji, odjednom su postali javno dobro. Pismo episkopa Grigorija upućeno braći arhijerejima kao bomba uzdrmalo je Srpsku pravoslavnu crkvu, ali i potvrdilo tezu da u Saboru SPC postoji duboko nejedinstvo za koje mnogi smatraju da je na ivici raskola. Za sada je izostala „lančana reakcija” prozvanih vladika, ali muk koji stiže iz SPC nije dobar znak.

Pomalo je komično koliko se pojedine vladike trude da dokažu da im nije stiglo pismo iz manastira Tvrdoš. Iako impulsivno, a po mišljenju nekih, i nepristojno, Grigorije je, svesno ili ne, potvrdio da u Crkvi, ne samo da nema saglasnosti u vezi s ključnim pitanjima, već ni ozbiljnog i konstruktivnog dijaloga među vladikama kako da se pojedini problemi reše.

Otkako je patrijarh Pavle, zbog starosti i bolesti, pao u postelju, arhijereji se više iscrpljuju u zakulisnim borbama ko će ga naslediti na svetosavskom tronu, nego, recimo, u naporima da razreše pitanje načina služenja Svete liturgije oko kojeg ima veoma velikih razmimoilaženja.

Nema sumnje da je Grigorijevo pismo, inače, mešavina stenograma sa zatvorene saborske sednice i „bele knjige”, upakovano u jevanđeosko ruho, pogodilo mnoge. Šta vladike Artemije, Nikanor, Lavrentije, Jefrem… i ostali koji su pomenuti javno misle, ne znamo. Ali, prema nekim signalima koji stižu iz eparhijskih centara, ima onih koji smatraju da zbog ovoga treba sazvati vanredni Sveti arhijerejski sabor. Drugi misle da se ova situacija može razrešiti na dva načina: ili će Grigorije postati 45. patrijarh SPC ili će biti kažnjen za štetu koju je svojim pismom naneo Crkvi. Nije mali broj vladika koje bi rado volele da se sve ovo brzo zaboravi.

Na potezu su Sveti arhijerejski sinod i mitropolit Amfilohije kojeg je episkop Grigorije prilično „okrpio”. Pozicija „patrijarhovog zamenika” prilično je uzdrmana, jer episkop zahumsko-hercegovački direktno proziva Amfilohija da je na saboru „minirao” da se prihvati ostavka Njegove svetosti.

Zato pismo može da se čita i kao „polufinalni obračun” Grigorija i Amfilohija u predstojećoj izbornoj trci za tron patrijarha do koje će, pre ili kasnije, doći. Ali ne treba zaboraviti staru poslovicu da dok se dvojica svađaju, treći koristi.

Prema najavama, Sveti sinod na sednici 16. decembra neće na dnevni red stavljati Grigorijevo pismo. Međutim, neće biti dobro ako „crkvena vlada” sve ovo o čemu štampa piše prećuti i ne da razložno obrazloženje.

Naše vladike kao da zaboravljaju da je Crkvi kao bogočovečanskoj ustanovi potreban mir u ljubavi, a ne neki truli kompromis interesa.

Problemi se svakim danom uvećavaju i bolest patrijarha Pavla ne može biti izgovor što nema volje da se oni rešavaju. Ali, takođe, iluzorno je da će ih preko noći rešiti i Pavlov naslednik, ma ko to od vladika bio. On je samo, kao prvojerarh, prvi među jednakima, što znači da je za očuvanje saborskog crkvenog jedinstva neophodan dijalog među vladikama, zasnovan pre svega na istini i ljubavi.