Pisci za „Prosvetu"

Srpski pisci, renomirani urednici i književni kritičari, ma kojoj generaciji pripadali, mahom podržavaju očuvanje „Prosvete” kao izdavačke kuće od nacionalnog značaja, zalažući se, pri tom, i za jedan širi princip dostupnosti knjige, kulture i obrazovanja.

Književnici i čitaoci će u nedelju 14. decembra, u 13 časova, ispred knjižare „Geca Kon” u Knez-Mihailovoj ulici 12, potpisivati peticiju sa zahtevima da se učešće na tenderu za „Prosvetu” dozvoli samo renomiranim izdavačima i da, posle prodaje i privatizacije ove izdavačke kuće, knjižara „Geca Kon” trajno zadrži svoju namenu.

Među književnicima koji podržavaju ove ciljeve, kao i akciju našeg lista je i Srđan V. Tešin koji za „Politiku kaže”:

– Pitanje svih pitanja jeste: zašto smo dozvolili da, kao društvo, padnemo tako nisko pa da nam ništa ne znači ni to što je vrlo moguće da će i najznačajnija ovdašnja izdavačka kuća proći kroz tranzicionu genetsku modifikaciju i doživeti sudbinu nečega što, kad se rodi, ne bude ni riba ni devojka? Kome ta grdoba treba?! Iako današnja „Prosveta”, nakon neuspešnih menadžerskih eksperimenata, ne zauzima lidersku poziciju među izdavačima, to ne znači da treba, pre svega zbog primamljivog poslovnog prostora, „pljunuti” na sve to što je zalog Gece Kona i „Prosvetinih” autora, urednika i čitalaca.

– Da li će postojati Beograd bez „Prosvete” i knjižare „Geca Kon”? Naravno, ali ako se tako nešto dogodi, ko garantuje da se na meti tajkuna uskoro neće naći neko drugo kulturno dobro? Ne smem ni da pomislim šta bi se sve našlo na prodaji. Možda je krajnje vreme da se, koliko zbog „Prosvete”, toliko i zbog naše savesti, konačno uzmemo u pamet! – dodaje Srđan V. Tešin.

Dragan Lakićević kaže da je vezan za „Prosvetu” sentimentalno i profesionalno. Podseća da je u „Prosveti” objavio pet knjiga, a da ih je čitao na stotine.

– „Prosveta” je bila najveći i najbolji izdavač socijalističke epohe i velike SFRJ. Ali je „Prosvetu”, kao i sva preduzeća toga doba, kao i sve ljude toga doba, zatekao novi društveni poredak, sadašnji kapitalizam. U tom poretku ona „Prosveta” nema uslove da postoji. Nju neko mora da kupi, ali država nema uslova (para, volje, predaha) da se brine o statusu knjige i kulture u poslovanju novog vlasnika. Stariji od „Prosvete”, Nolit, primer je za to. Možda je trebalo da ga kupi neki levičar koji bi imao ciljeve nekadašnjih osnivača Nolita, pre Drugog svetskog rata. Takav levičar zasad ne postoji. Kao što ne postoji ni duh koji je osnovao „Prosvetu” 1945. godine. Možda je treba zamrznuti dok se pojave oni koji su je učinili velikom u drugoj polovini 20. veka – smatra Lakićević.

Nema lošije vesti za pisca i ljubitelja knjige nego kada čuje da se zatvara neka knjižara u gradu, kaže Ljubica Arsić.

– Pozatvaran je veliki broj knjižara, čak i Nolitovih, koje su postojale od mog rođenja. Strašno je to što od tih knjižara postaju prodavnice galanterije i donjeg veša. Ni u najcrnjem kapitalizmu narod ne nipodaštava svoje kulturne vrednosti. Međutim, kod nas je sve obrnuto. Sačuvati „Prosvetu” nije trgovački manevar, to je poziv u pomoć ljudi koji se bave knjigom.

Razumno bi bilo podržati ideju da knjižara „Geca Kon” ostane knjižara, mišljenja je Ljiljana Šop.

– Dosta nam je parfimerija koje su zamenile gotovo sve knjižare u gradu. Razumno bi bilo podržati i to da „Prosvetu” kupi neko ko se bavi istim, izdavačkim, poslom. Očuvanje „Prosvete” svojevrsni je pokušaj da se bar nešto održi. Međutim, malo šta je razumno u ovoj zemlji. Desilo se i to da je u „Prosveti” bila imenovana direktorka koja je prethodno radila sa sijalicama. Ogorčena sam zbog svega što se dešava oko nas. Da smo iole bili pitani i da smo imali uticaja tamo gde se odlučuje, ne bi došlo do ovoga i ne bi bilo kao što jeste – objašnjava Ljiljana Šop.

Branko Kukić napominje da bi možda država trebalo da stane iza „Prosvete”.

– Inače, sumnjam u sve te kupovine preduzeća zbog načina na koji funkcionišu u ovoj državi. Kupci, obično, na umu nemaju izdavački posao a ljudi koji bi mogli da podignu i sačuvaju „Prosvetu” nemaju novca za to – naglašava Kukić.

Aleksandar Gatalica, takođe, podržava ideju da identitet „Prosvete” treba neosporno i trajno da se održi, i kaže:

– „Prosvetu” treba sačuvati, tu nema zbora, ona je nacionalno dobro. Međutim, višegodišnji nemar i pogrešni postupci doveli su „Prosvetu” do sadašnjeg stanja. Da, „Prosvetu” treba sačuvati, ali ne znam tačno ko bi trebalo da je spasava.