Očekuje se jak mraz, poziv voćarima da zaštite zasade

Do pre nekoliko dana voćari u Srbiji bili su zabrinuti zbog brzog bujanja vegetacije usled visokih temperatura za ova doba godine. Da su se takve prilike nastavile, već do kraja aprila voćke bi bile u punom cvetanju. Međutim, sada je još veća briga to što su ubrzani razvoj pupoljaka prekinule iznenadne niske temperature pa se strahuje i od jutarnjih mrazeva. Sve ovo moglo bi da ugrozi zasade ranih sorti bresaka, kajsija koje su počele da cvetaju, ali i jabuka, krušaka, šljiva. Sve one su, kako objašnjavaju stručnjaci, iz faze mirovanja prešle u fazu buđenja. 
Ali za njih ovo, nažalost, nije iznenađujuća situacija. Pre dve godine i to u sličnom periodu, krajem marta, za samo dve noći, iznenadni mraz načinio je veliku štetu u voćnjacima širom zemlje. Najviše u zapadnoj Srbiji, a delimično i u Vojvodini. Na pojedinim lokalitetima temperatura se spuštala i do minus tri stepena, što je bio pravi šok za pojedine vrste voća u toj fazi razvoja. Prema proceni vodećih domaćih stručnjaka za voćarstvo, najviše problema bilo je u zasadima ranih sorti kajsija. 
– Pratimo ove pojave još od 2012. godine. Nije nijedna godina, nažalost, prošla da nije bilo mraza. Bilo je to najčešće u prvoj dekadi aprila, ali dešava se da „iznenadi” i u trećoj dekadi marta. Prošle godine imali smo mraz krajem aprila – objašnjava za „Politiku” profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i jedan od vodećih stručnjaka za voćarstvo. 
Kako kaže, toplo vreme imali smo i u januaru i u februaru, što je pokrenulo pupoljke, tako da je cvetanje počelo deset dana ranije u odnosu na prosečne godine. Juče su, kaže, negde temperature bile i minus tri, četiri stepena, kako javljaju iz okoline Čačka, a očekuje se i pet-šest ispod nule. Najosetljivije voćne vrste su kajsija, kruška, breskva, šljiva, koje se nalaze u fazi cvetanja, a pogotovo one sorte ranog voća koje se nalaze u fazi precvetavanja. Ta faza je, zapravo, najosetljivija. 
– Urađena je voćarska rejonizacija Srbije, to treba istaći i objaviti transparentnije. To je apel da se voćne vrste i sorte sade u onim uslovima gde ne dolazi često do izmrzavanja – kaže Keserović. 
Kako proizvođači mogu da se pripreme za mraz? Najčešća mera, kako objašnjava, jeste zadimljavanje – koriste se velike bale slame koje se rasporede na svakih pet metara, pa se svaka druga pali kada se temperatura spusti na minus jedan. 
Takođe, na tržištu je moguće naći i delotvorne uređaje koji ubacuju topli vazduh, a u nekim državama, poput Portugalije i Španije, u upotrebi su tornjevi visoki 11 do 12 metara koji izbacuju topliji vazduh i mogu da zaštite voćnjake od izmrzavanja čak i kada se temperatura spusti do četiri stepena ispod nule, a uz grejače čak i tokom jačih mrazeva. 
– Bio sam u regionu Španije gde na 28 hektara voćnjaka imaju četiri takva tornja. To su lokalne samouprave investirale. Bilo bi dobro da Srbija tako nešto pokuša. Takođe, postoje sada i neki preparati koji se mogu koristiti za prskanje, koji mogu da ublaže te štete, odnosno da smanje procenat oštećenja – ističe Keserović. 
Dodaje da, nažalost, svega oko sedam odsto voćara osigurava zasade od mrazeva, što je izuzetno malo ako se zna da su grad i mraz najčešći uzroci štete u zasadima.