Najviše pritužbi zbog diskriminacije na osnovu pola kao ličnog svojstva

Tokom protekle godine poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratilo se preko 3.600 građana, a najviše pritužbi podneto je zbog diskriminacije na osnovu pola kao ličnog svojstva, zatim invaliditeta, zdravstvenog stanja i starosne dobi. Kada je reč o oblastima, najviše pritužbi podneto je zbog diskriminacije u postupcima pred organima javne vlasti, u oblasti zdravstvene zaštite, rada i zapošljavanja, potom obrazovanja i stručnog osposobljavanja, pružanja javnih usluga ili korišćenja objekata i površina. Kao i prethodnih godina, u oblasti rada i zapošljavanja najčešće je bilo reči o višestrukoj (i)li ukrštenoj diskriminaciji, u kojoj su pol i bračni i porodični status bili u vezi sa trudnoćom i materinstvom, a zdravstveno stanje i invaliditet u vezi sa razumnim prilagođavanjem i raspoređivanjem na adekvatno radno mesto. U odnosu na 2023. godinu, podnesen je veći broj pritužbi po osnovu članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, a manje pritužbi bilo je po osnovu seksualne orijentacije i nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, navodi se u najnovijem, petnaestom po redu redovnom godišnjem izveštaju poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koji je upravo podnet Narodnoj skupštini Srbije.

U izveštaju je naglašeno da je institucija poverenika tokom 2024. postupala u 3.695 predmeta, od čega je formirano 714 predmeta po pritužbama. Organima javne vlasti i drugim osobama upućeno je preko 400 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu od diskriminacije, preko 40 mišljenja i inicijativa za izmenu propisa, a podnet je i predlog Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti, pokrenuta strateška parnica i tri krivične prijave. Po donetim preporukama postupljeno je u 85 odsto slučajeva, što upućuje na to da je nastavljen trend postupanja po preporukama ove institucije, kao i prethodnih godina.

„Diskriminacija predstavlja povredu principa jednakosti i zato je rad na njenom suzbijanju od izuzetnog značaja za razvoj društva kao celine, ali i svakog njegovog člana ponaosob. Naše lične karakteristike ne smeju da budu razlog nejednakog tretmana, isključivanja ili davanja prednosti na poslu, pred šalterom, na sudu, u domu zdravlja... U suprotnom, postaćemo neosetljivi za probleme obespravljenog čoveka, zaboravljajući da sutra baš mi možemo biti ti koji su uskraćeni za neko svoje pravo samo zbog pola, nacionalne pripadnosti, imovinskog stanja ili članstva u političkoj partiji, a nikoga neće biti briga”, navela je Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Kada su u pitanju osnovi diskriminacije, ukazala je, u najvećem broju pritužbi naveden je pol kao lično svojstvo, a rodna ravnopravnost bila je tema od interesa javnosti tokom većeg dela godine.

„Nažalost, glavne teme bile su femicid, slučajevi rodno zasnovanog nasilja, potresne ispovesti porodilja i prijave tzv. akušerskog nasilja. Pitanje nasleđivanja bilo je u fokusu društva naročito zbog interesovanja medija za istraživanje koje je institucija poverenika sprovela u okviru projekta ’Pravedno nasleđivanje – korak ka osnaživanju žena’, kao i zbog našeg istraživanja o percepciji rodne ravnopravnosti iz perspektive žena u Srbiji uz analizu pravnog okvira. Zbog dubokog uverenja da kultura može doprineti mnogo više od pojedinih strategija i akcionih planova, drugom postavkom iz ciklusa ’Velikanke srpske kulture i nauke’ hteli smo da podsetimo na žene koje nisu pristajale da budu marginalizovane, već su uprkos svim preprekama menjale društvo nabolje”, naglasila je Jankovićeva.

Ona dodaje da ohrabruje pozitivan trend postupanja po preporukama institucije poverenika, ali istovremeno, kako kaže, zabrinjavaju govor mržnje, različiti oblici nasilja, vulgarnosti, neprimereni i uvredljivi komentari u medijskom i javnom prostoru, kao i na društvenim mrežama koji stvaraju strah, neprijateljsko, degradirajuće ili ponižavajuće okruženje za mnoge ljude. „Lako je rečima podstaći strahove i odnegovati predrasude, zbog čega godinama upozoravamo da izgovoreno u javnom prostoru ima posebnu težinu i nosi sa sobom veliku odgovornost”, zaključuje poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Izuzev regiona Kosova i Metohije, broj pritužbi po regionima je, navela je poverenica, ujednačen, sem u Beogradskom gde i dalje građani podnose najveći broj pritužbi. Jankovićeva je podsetila i na preporuke institucije poverenika. Povodom formiranja nove vlade, mandataru je prošle godine upućena preporuka koja se odnosi na uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u budućoj vladi, jer je uravnoteženo učešće muškaraca i žena u odlučivanju i kreiranju javnih politika jedan od uslova za razvoj društva, obezbeđivanje pravednije raspodele uticaja, korišćenje potencijala svih njegovih članova i obezbeđenje održivog razvoja. Srpskoj akademiji nauka i umetnosti upućena je preporuka mera u kojoj je ukazano da prilikom održavanja izbora za članstvo preduzme odgovarajuće mere u cilju ostvarivanja načela rodne ravnopravnosti, kao i da uloži dodatne napore u promociju ženskog naučnog i umetničkog doprinosa. U cilju zaštite žena u vezi sa materinstvom, preporuke mera upućene su ginekološko-akušerskim klinikama kao i Ministarstvu zdravlja. Ove preporuke odnosile su se na potrebu unapređenja položaja i humanog tretmana žena pre, tokom i nakon porođaja i indukovanog pobačaja. Domovima zdravlja kao ustanovama primarne zdravstvene zaštite i svim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju preporučeno je da preduzmu sve potrebne mere i aktivnosti u cilju obezbeđivanja pristupačnosti zdravstvene ustanove i zdravstvenih usluga osobama sa invaliditetom. Takođe, svim jedinicama lokalnih samouprava preporučeno je da prilikom izdavanja građevinskih i upotrebnih dozvola osiguraju ispunjenost tehničkih standarda planiranja, projektovanja i izgradnje objekata kojima se osigurava pristupačnost, dok je medijskim kućama sa nacionalnom frekvencijom preporučeno da u što većem obimu omoguće emitovanje sadržaja u pristupačnim formatima. Tokom 2024. godine, institucija poverenika za zaštitu ravnopravnosti samostalno je organizovala jedanaest konferencija i stručnih skupova, a obukama koje su realizovane u cilju prepoznavanja i reagovanja na diskriminaciju obuhvaćeno je više od 1.200 učesnika.