Cirkuzant, sila i carinski rat

Ekonomska politika Donalda Trampa u predizbornoj kampanji vrtela se oko tri obećanja: smanjivanja poreza, deregulacije i protekcionizma. Na ove mantre u finišu kampanje nadovezao se i jedan od najmoćnijih preduzetnika današnjice Mask, kome je ponuđeno sveobuhvatno prekomponovanje američkog državnog aparata u cilju povećanja njegove efikasnosti.

Ovaj koktel ideja dva biznismena, jednog koji je sve u životu postigao zahvaljujući nasledstvu i trange-frange potezima, i drugog koji se popeo na vrh liste najbogatijih ljudi sveta zahvaljujući vizionarstvu i inovaciji, zaličio je ulagačima na dobar okvir koji bi mogao da obezbedi nastavak rasta tržišta akcija. Ovoj oceni nisu zasmetale ni druge kontradiktornosti koalicije ova dva čoveka, između ostalog i činjenica da jedan nipodaštava tranziciju ka „zelenoj” energiji, dok je drugi biznis zasnovao na proizvodnji električnih vozila i promovisanju obnovljive energije.

U dva i po meseca, od pobede Trampa na izborima u novembru do njegove inauguracije u januaru, reperni indeks američkog tržišta akcija, indeks S&P 500, uknjižio je rast od oko pet procenata. Ovo je bio bonus na već izuzetnu godinu sa dobicima većim od 20 odsto, a ubrzo zatim ovaj berzanski pokazatelj dostigao je istorijski najvišu vrednost, premašivši nivo od 6.000 poena.

No problemi su počeli da se ređaju kada je na dnevni red stigla primena nove američke trgovinske politike koja za bazični cilj ima smanjivanje visokog američkog trgovinskog deficita, a sve kako bi se „Amerika učinila ponovo velikom”. U poslednje četiri godine američka privreda je imala godišnji deficit od preko hiljadu milijardi dolara u trgovini robom, koji je tek delimično ublažen suficitom usluga koji je godinama na stabilnim nivoima.

Prvi rafal probnih carina ispaljen je početkom februara ka susednim zemljama, Meksiku i Kanadi, te najvećem trgovinskom partneru Kini. Istina, ova inicijalna baražna paljba brzo je redefinisana nakon što su američki susedi pokazali kooperativnost i obećali da će suzbiti ilegalne prelaze i trgovinu drogom na svojim granicama sa SAD, ali je pauza u primeni carina potrajala tek par sedmica. Početkom marta obnovljene su carine za Kanadu i Meksiko od po 25 procenata, sa izuzecima za pojedine robe, dok su nove carine uvedene i za kineski uvoz, povrh inicijalnih deset procenata.

Osim ciljanja ovih zemalja, nova američka administracija je uvela i carine od 25 procenata na uvoz čelika i aluminijuma, te najavila recipročne carine za sve ostale trgovinske partnere, što je mera koja se očekuje početkom aprila nakon izrade studija koje bi trebalo da „izmere” odnos prema svakoj pojedinačnoj zemlji. Evrozona je recipročne mere prema SAD odložila za sredinu aprila, dok je Kina delimično uzvratila udarac, ali sa neskrivenim zadovoljstvom trenutnog raspleta situacije s obzirom na Trampove originalne (predizborne) planove. Za ovu zemlju, koja predstavlja jedinog istinskog takmaca SAD na globalnom nivou, i koja se uveliko nalazi pod tehnološkim sankcijama američke strane, Tramp je najavljivao linearne carine na svu robu od 60 procenata.

I Kina i evrozona, čitaj Nemačka, spremne su dočekale Trampov protekcionizam i povećale planirane fiskalne podsticaje kako bi podržale nacionalne privrede koje se već neko vreme nalaze pred velikim izazovima. Nemačka privreda već dve godine taljiga oko nultog rasta ili blagog minusa, dok se Kina suočava sa velikom krizom na tržištu nekretnina, te i dalje slabom potrošnjom biznisa i domaćinstava, što faktički traje od izlaska zemlje iz pandemije.

S druge strane, američka privreda je pod naletom Trampovih mera počela da gubi tlo nakon rasta od skoro tri odsto u protekloj godini. Lična potrošnja koja čini gro BDP-a ove zemlje počela je da slabi, a pojedini rani pokazatelji govore da bi privredna aktivnost u prvom tromesečju mogla posle dužeg vremena da bude negativna. Na slabljenje američke privrede ukazao je i ovonedeljni sastanak FED-a koji je očekivano zadržao kamatnu stopu nepromenjenu, ali i smanjio izglede privrednog rasta u tekućoj godini.

U odnosu na decembarsku prognozu od 2,1 odsto, sada se privredni rast u 2025. godini očekuje na 1,7 odsto, dok bi bazna inflacija mogla iznositi 2,8 odsto u odnosu na raniju procenu od 2,5 odsto. Veliki deo ovih pogoršanih očekivanja u vezi s inflacijom posledica je Trampove carinske politike, premda je FED saopštio da bi ovi uticaji mogli biti kratkotrajnog karaktera. No ostaje nesumnjiva opasnost da bi američka privreda mogla doživeti scenario stagflacije, što je ekonomska pojava kada inflacija raste usprkos slabljenju privrednog rasta.

Investitori na Njujorškoj berzi već su prepoznali ove strahove i sredinom marta, prvi put posle 17 meseci, zabeležena je tehnička korekcija indeksa S&P 500, koja označava smanjenje od deset procenata od prethodno dostignutog maksimuma. Ovaj berzanski pad prilično je uzdrmao američku javnost pa ankete već sada pokazuju da više od polovine građana, uključujući i jednog od tri republikanca, ne ocenjuju dobro Trampovu ekonomsku politiku u strahu od nove inflacije. Iz Bele kuće umiruju javnost saopštenjima da bi mogao da usledi kratkoročan bol pre nego što zaživi novi privredni model i proizvodnja se vrati u SAD.

Iako je u prošlom mandatu Tramp snagu američke privrede često merio stanjem na berzi, sada je u ovim okolnostima okrenuo ploču. Njegov biznis partner u politici, Mask, teško da može da skrene pogled s tržišta – „Tesla” je izgubio celokupan rast vrednosti dobijen s dolaskom Trampa, a akcije su od početka godine u minusu preko 40 procenata. I dok će Mask probati da ovaj gubitak nadoknadi odlukama na političkom terenu, prosečan Amerikanac nema mnogo izbora – nastavak ovakve ekonomske politike izvesno će voditi padu poverenja novog američkog predsednika.

*Glavni broker u brokerskoj kući „Momentum securities”