Mere Vašingtona jačaju trgovinske prednosti Kine

Predsednik Donald Tramp i tokom svoje druge administracije naširoko uvodi carinske dažbine, što je uplašilo domaću poslovnu zajednicu i američke saveznike. Mnogi ljudi su ranije predviđali da će Tramp biti „nemilosrdan” i prema Narodnoj Republici Kini. Bili su i zabrinuti da bi niz Trampovih nekontrolisanih akcija mogao da pokrene novi krug svetske ekonomske krize.

Američka berza naglo reaguje, a osećanja učesnika na tržištu prolaze kroz velike promene. Dok je iz NR Kine više puta izveštavano o napretku u naučnim i tehnološkim inovacijama, Sjedinjene Američke Države su na ivici haosa izazvanog i rezovima po vladinim agencijama, ocenjuju kineski analitičari. Velike američke banke odustaju od optimističnih projekcija za ovu godinu kod kuće, na tržištu se prodaju akcije visokotehnoloških kompanija, dok se negativne glasine o kineskoj ekonomiji proređuju.

Tramp je najavio carine od 25 odsto za Kanadu i Meksiko i dodatnih 10 odsto za Kinu, čime je ukupan iznos za potonju državu dostigao najmanje 35 odsto. Tri zemlje su najveći izvoznici u SAD.

Trampov tarifni plan se tu nije zaustavio, meta njegovog carinskog rata su, takođe, Evropska unija i grupacija zemalja BRIKS-a. Ukoliko zemlje BRIKS-a „žele da igraju igre” u pokušaju da zaobiđu američki dolar, upozorio je u nekoliko mahova Tramp, „suočiće se sa stopostotnim carinama onog dana kada spomenu da to žele da urade”.

„Ove zemlje neće trgovati s nama, nećemo trgovati s njima, a ukoliko se dogodi bilo kakva trgovina, to će biti najmanje stopostotna tarifa”, dodaje. Tramp je rekao da će trgovina zemalja BRIKS-a toliko ozbiljno patiti da će one izbegavati čak i „da priznaju da su članice” grupacije velikih zemalja u usponu koje se sve više razvijaju.

Kanada i Meksiko su od tada napravili neke ustupke. No Peking je usvojio oštrije, preciznije i raznovrsnije protivmere. U poslednjem krugu „carinskog obračuna” Ministarstvo trgovine stavilo je grupu američkih firmi na svoju listu kontrole izvoza, zavelo dodatnih od 10 do 15 odsto carinskih stopa na pojedine poljoprivredne proizvode iz SAD i najavilo planove za podnošenje tužbe Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Prethodni kineski odgovor na Trampove tarife ticao se petnaestopostotne stope za američki ugalj i tečni prirodni gas i desetopostotnu tarifu za sirovu naftu, poljoprivredne mašine, vozila sa velikim tonažom i kamione; zavođenje kontrole izvoza retkih metala poput volframa i telura i pokretanje antimonopolske istrage protiv kompanije „Gugl”.

Zvanični Peking cilja na bolna mesta u prioritetima Trampovog viđenja privrede SAD. Mete su nafta i prirodni gas, automobilska industrija i farmeri, neka od glavnih uporišta nacionalne privrede, ali i političke podrške konzervativnom predsedniku i njegovoj Republikanskoj stranci.

Skoro je osam godina od trgovinskog sukoba koji je predsednik Tramp pokrenuo u prvom mandatu, a Kina postala samopouzdanija, vlasti strateški razmišljaju i vode održivu ekonomsku politiku. Kina je druga najveća privredna sila sveta, po nekim merilima i prva, a domaće tržište ima ogroman potencijal. Veliko je poverenje u sposobnost centralne vlade da podstakne domaću potražnju političkim merama i povećanjem javnog duga. Očekuje se da će vlada sprovoditi aktivniju fiskalnu politiku kako bi povećala poverenje preduzetnika i običnih građana.

Uz to, kineska javnost se navikla na trgovinske sporove, pa ni zavođenje ukupnih 60 odsto carinskih stopa, kojima je Tramp pretio u predizbornoj kampanji, verovatno neće biti šok, smatraju tamošnji analitičari. Po njima, ciljevi koje je Tramp sebi postavio 2018. uglavnom su ostali neispunjeni.

Naime, do 2024. je ukupna trgovina Kine porasla za 44 procenta, razmena sa SAD za osam, a kineski trgovinski suficit sa SAD za 13 procenata. Umesto da razdvoji ekonomije dve zemlje, trgovinski rat je proširio trgovinske prednosti NR Kine.

Drugi ključni pokazatelj je udeo američko-kineske trgovine u ukupnoj kineskoj trgovini, koji je pao sa 14 procenata u 2018. na 11 procenata u 2024. Pad naglašava smanjenje značaja američkog tržišta za Kinu. Sada su članice ASEAN (Udruženje zemalja Jugoistočne Azije) najveći trgovinski partner NR Kine, druga je EU, a SAD su treće.

Carinske tarife ne samo da nisu uspele da obuzdaju ekonomski rast Kine već su nehotice ojačale strategije u toj zemlji, posebno za proizvodnju i tehnologiju. Ograničenja zavedena iz Vašingtona ubrzala su kinesko nastojanje za tehnološkom samodovoljnošću.

Do 2024. je udeo čipova domaće proizvodnje koji se koriste u kineskom tehnološkom sektoru dostigao 30 procenata, dvostruko više od nivoa iz 2018. Vodeća visokotehnološka kompanija „Huavej” je postigla potpunu samodovoljnost u proizvodnji čipova, a njeni prihodi su premašili nivo iz 2018. Pojavili su se i novi kineski tehnološki giganti poput „Tiktoka” i „Dipsika”. U Pekingu vlada atmosfera da Trampova druga administracija ima još manje šanse za uspeh.

Poverenje Kine potiče iz njenog moćnog proizvodnog sektora, koji je već 15 godina zaredom najveći na svetu. Prošle godine Kina je činila 31,6 odsto globalne industrijske proizvodnje, gotovo dvostruko više od SAD (15,9 odsto), a blizu pet puta više od Japana (6,5 odsto). Kineski proizvođači dominiraju industrijama koje čine više od 50 odsto globalnog tržišta. To uključuje, ali se ne ograničava samo na čelik, cement, tekstil, kućnu elektroniku i aparate za domaćinstvo, 5G bazne stanice, vozove velikih brzina i potrošačke bespilotne letelice.

Glavne stavke kineskog izvoza u SAD su električna oprema, nameštaj, igračke, plastika i tekstil: industrije koje su visoko konkurentne i sastavni su deo svakodnevnog života američkih potrošača. Tarife na ovu robu će dovesti do povećanja cena za američke potrošače, jer će se potrošnja prenositi duž lanca snabdevanja.

U SAD treba da brinu još više zbog strukture izvoza 2024. Zemlja se sve više preusmerava na izvoz sirovina. Prerađena nafta (133,6 milijardi dolara), sirova nafta (115 milijardi dolara) i prirodni gas (95 milijardi dolara) bile su tri glavne američke izvozne stavke. Zajedno čine četvrtinu ukupnog izvoza iz SAD (1,44 biliona dolara).

Poređenja radi, SAD su izvezle automobile za samo 57 milijardi dolara, a integrisana kola za 50,8 milijardi dolara, manje od polovine kineskog izvoza slične robe: kineski izvoz automobila dostigao je 117,4 milijarde dolara do 2024, dok je izvoz čipova iznosio 159,5 milijardi dolara. Brojke ukazuju na rastuću izvoznu konkurentnost NR Kine i relativno smanjenje industrijske proizvodnje u SAD.

Snage globalizacije uništile su američke čeličane, mašinska postrojenja i kvalifikovanu radnu snagu, ostavljajući istrošene lance snabdevanja i opustošenu proizvodnu bazu. Naročito teška industrija zahteva snažnu bazu proizvodnje. Po njenom rušenju pojedinačne industrije neminovno propadaju, ukazuju kineski stručnjaci. Tada mora biti obnovljeno tlo (industrijska infrastruktura), uvedene proizvodne vrste (lanac snabdevanja) i da se sačeka obnova ekosistema (obuka kvalifikovane radne snage). Investicije koje planira Trampova administracija da „SAD budu učinjene ponovo velikim” mogle bi dovesti do seče drveća u američkoj uveliko proizvodnoj pustinji. No potrebno je najmanje od 20 do 30 godina da šuma poraste, smatraju kineski analitičari.

*Novinar