Lekovite biljke mogu pomoći da sačuvamo zdravlje

Gost „Politikinog” podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar” bio je Momčilo Antonijević, novinar i autor serijala „Snaga bilja”. On je govorio o važnosti prevencije i kako biljke i zdrava hrana u tome mogu da pomognu. On smatra da je važna rečenica da je mnogo bolje nešto sprečiti nego lečiti i da biljke prvenstveno treba koristiti da ostanemo zdravi.

Antonijević je istakao da posle zimskog perioda treba da usledi jedan svojevrsni prolećni detoks organizma, odnosno protokol pod nazivom divlji kombo, a koji uključuje divlje lekovite i mirisne biljke u svakodnevnoj ishrani.

– Zapravo taj detoks ne treba da bude odricanje od različitih stvari, već dodavanje u ishranu superhrane, nekih fantastičnih lekovitih biljaka koje nisu tretirane nikakvim pesticidima i insekticidima, a koje imaju fantastično delovanje na naš organizam i pomažu zapravo sistemima organa koji su zaduženi za prirodno čišćenje našeg organizma kao što su creva, bubrezi, koža, pluća, da rade svoj posao baš kako treba. Rano proleće je idealno vreme zato što se tada i priroda budi i pojavljuju se neke sveže biljke koje nam zapravo baš sada trebaju u ovom periodu kada smo završili sa tim zimskim danima slabog kretanja, teške hrane, i neke inertnosti zapravo. Treba pomenuti medveđi luk ili sremuš, već je krenuo da izbija polako i sada će krenuti njegova sezona. Biljke koje su korisne za čišćenje organizma u prolećnom periodu su i maslačak, koji deluje izuzetno stimulativno na jetru, ali poboljšava i prokrvljenost bubrega. Dakle, direktno utiče na dva sistema organa na jedan važan način. Mladi listići maslačka sadrže jednu vrstu šećera koji se zove manitol i taj šećer je izuzetno pogodan za ljude koji su preživeli infarkt. Pomenuo bih i dobrobit breze – naglasio je Antonijević.

I sa biljkama koje imaju blago i veoma blagotvorno korisno dejstvo na ljudsko zdravlje treba biti obazriv i pažljiv. Velika grupacija biljaka se ne preporučuje trudnicama i dojiljama.

– To može da bude iz različitih uzroka. Recimo, pelin i žalfija mogu da izazovu kontrakcije materice i porođaj može da krene mnogo ranije nego što bi trebalo. Neke biljke mogu da deluju mutageno na plod. Recimo oman je jedna od takvih biljaka, to je jedna biljka koja izuzetno blagotvorno deluje na naša pluća i preporučuje se ljudima koji pate od bronhitisa, astme i tako dalje, ali u trudnoći nije za preporuku. Treba znati da recimo žalfija zaustavlja laktaciju, dok neke druge biljke kao što su komorač, kim, piskavica pojačavaju laktaciju i one se preporučuju dojiljama. Postoji grupa biljaka koje se vezuju za iste receptore kao neki sintetički lekovi. Primer je kantarion, jer on vrlo lako stupa u interakciju sa drugim lekovima, lekovima protiv hipertenzije, statinima. Takođe ukoliko neko uzima kontraceptivne pilule ne preporučuje se da pije kantarion, jer on do 50 odsto može da smanji efekat pilula. Kantarion se ne koristi i kada se izlažete suncu, zato što pojačava osetljivost naše kože na sunčeve zrake – dodaje Antonijević.

Postoje biljke izuzetno jakog fiziološkog dejstva koje farmaceutska industrija koristi za pravljenje nekih lekova koji spasavaju živote, ali baš te biljke upravo zbog svog jakog fiziološkog dejstva, kao što je recimo velebilje, od kog se pravi atropin za širenje zenica, mogu da budu vrlo otrovne i vrlo često, ukoliko se koriste na svoju ruku, to može da se završi i fatalno.

– Postoje biljke koje mogu da ubrzaju delovanje nekih lekova. To su obično one koje sadrže sluzi ili recimo seme grejpfruta, pošto deluje na neke enzime jetre, pojačava resorpciju različitih vrsta lekova i treba vrlo biti pažljiv kada koristimo obično suplemente koje sadrže ekstrakt semena grejpfruta. Takođe treba biti vrlo pažljiv i znati gde je biljka ubrana i na koji način je ubrana, jer možemo vrlo lako da se otrujemo i korenom maslačka, koji je izuzetno lekovit i izuzetno blagotvoran i bezbedan, ukoliko on nije pravilno osušen, pa onda „poplešnivi” i od te plesni osoba može da dobijete trovanje aflatoksinima. Morate da pazite i gde je ubran rastavić, jer je rastavić moćni čistač našeg organizma, zahvaljujući silicijumskim jedinjenjima i pospešuje izbacivanje nagomilanih toksina i teških metala, ali ako ga berete pored neke njive sa kukuruzom koji je tretiran pesticidima, velika je mogućnost da ćete te pesticide uneti sa tom biljkom – upozorava naš sagovornik.

Za osobe koje se stalno žale na problem sa cirkulacijom, savetuje se uzimanje hajdučke trave i ruzmarina.

– Ruzmarin se posebno pokazao efikasnim za poboljšanje mikrocirkulacije glave, odnosno poboljšanja cirkulacije krvi u mozgu. Iz tog razloga se ova biljka i preporučuje kod situacija kada je potrebno poboljšati mikrocirkulaciju. I glog deluje i na poboljšanje cirkulacije pa se savetuje ljudima kod kojih je i visok pritisak problem da naprave mešavinu hajdučke trave i gloga. Važno je naučiti da se svi čajevi ne pripremaju na isti način. Biljke koje sadrže eterična ulja, dakle sve one mirisne čajeve, matičnjak, nanu, kamilicu, lipu, majčinu dušicu, nikako ne treba kuvati, jer onog trenutka kada tečnost u kojoj se biljke nalaze ključa, eterična ulja isparavaju, ne ostaju u čaju, pa se takve biljke isključivo prelivaju ključalom vodom. Neke biljke je potrebno kuvati da bismo lekovite sastojke iz njih izvukli u čaj. Takav čaj se naziva dekokt i recimo koren koprive je dobar primer za to. Koren koprive treba preliti hladnom vodom, onda ga zagrevati do ključanja, kuvati minut-dva i onda ostaviti da se prohladi. Kada su čajne mešavine u pitanju, tu treba pratiti uputstvo za upotrebi koje se nalazi na kutiji. Generalno se te biljke preliju ključalom vodom i treba ih ostaviti dovoljno dugo da odstoje. Neke biljke, kao što je beli slez ili menta, pripremaju se hladnim postupkom, dakle, preliju se hladnom vodom, ostavljaju se da stoje određeno vreme, nakon toga se ta tečnost ocedi i onda tu tečnost možda možete malo da zagrejete, da bude mlaka i prijatna za piće, ali se, recimo, specijalno kod belog sleza preporučuje hladni postupak – smatra Antonijević.

Seme komorača, ali i druge biljke iz iste porodice štitarki koje sadrže anetol, kao što su anis i kim, mogu da koriste ljudi koji imaju problem sa nadimanjem stomaka i gasovima u crevima, a u kombinaciji sa nanom oni postižu još bolje rezultate.

– Kvarcetin je jako dobar za zdravlje i nalazi i u kantarionu, ali i u crnom luku. Zanimljivo je za crni luk da što ga duže kuvate i termički obrađujete, on postaje bolji i lekovitiji. Dodavanje glavice luka u supu nije uopšte slučajno jer mi na taj način zapravo dobijamo iz tog luka nešto što je najbolje. Isto važi i za šargarepu, koja je takođe izuzetno lekovita biljka. Ako pričamo o biljkama koje treba da pomognu čišćenju našeg respiratornog trakta, naših bronhija i pluća, onda obavezno treba pomenuti oman. To je jedna od najmoćnijih biljaka za čišćenje disajnih organa – pojašnjava Antonijević.

Često se govori o pozitivnim efektima zelenog čaja.

– Japan je jedna od zemalja gde se zeleni čaj svakodnevno upotrebljava u najrazličitijim oblicima i oni su sproveli jedno vrlo zanimljivo istraživanje o mača čaju. Mača čaj je zeleni čaj koji se jedan određeni period pre nego što se bere ostavlja da „živi” u senci, u zaseni. Dakle, biljci se oduzima sunce na nekih 20–28 dana i onda se drastično povećava lučenje polifenola, stvaranje tih korisnih stvari u mača čaju i zato on ima više od 20 puta veću koncentraciju polifenola nego standardni zeleni čaj – dodaje Antonijević.

Gost našeg podkasta je upozorio da su biljke tu da nam pomognu, ali da je važno da se ljudi koji imaju ozbiljnije zdravstvene probleme o svemu najpre posavetuju sa svojim lekarima.

ANTFILE

Novinar u prirodi

Gost našeg podkasta ističe da mu ljudi često postavljaju pitanje otkud novinar u svetu lekovitog bilja, ali da on nema pravi odgovor na to pitanje.

– Oduvek sam voleo da vreme provodim u prirodi i od 13. godine sam počeo da se interesujem za lekovito bilje. Mislim da svi treba da obratimo pažnju kada se šetamo kroz neku šumu ili livadu, da li nešto osećamo, šta vidimo, da li osećamo neki miris, da li i kakve zvuke čujemo, jer to su sve stvari koje su jako važne da biste shvatili da ste vi jedna nedeljiva celina sa prirodom. Čovek u gradskim, urbanim sredinama se malo otuđio od tog saznanja i ja nekako pokušavam da ljude motivišem kroz sve što radim da izađu u prirodu – naglašava Antonijević.

Ko su gerila baštovani

Antonijević je jedan od prvih takozvanih gerila baštovana u Srbiji. On objašnjava da su to ljudi koji noću izlaze i sređuju zapuštene devastirane površine u gradu, sade cveće i druge biljke u žardinijerama u kojima ništa ne raste…

– Zapravo je to jedan simpatičan način da se ljudima u urbanim sredinama skrene pažnja na to da su biljke deo našeg ekosistema i da izuzetno važne. I meni je izuzetno drago što smo uspeli da motivišemo ljude da preuzmu inicijativu i da ne čekaju da neko drugi uradi stvari umesto njih. Svako može barem svoju terasu da uredi. Male stvari mogu da naprave veliki pomak u gradskim sredinama – dodaje naš sagovornik.

Sladić deluje protivupalno, a đumbir antivirusno

Momčilo Antonijević ističe da ga izuzetno fascinira odnos Kineza prema njihovoj tradicionalnoj medicini. Dopada mu se što oni koriste nekoliko hiljada godina stare protokole. Čim krene neka epidemija, oni koriste kombinaciju sladića i đumbira, jer sladić deluje snažno protivupalno, đumbir deluje antivirusno, a obe biljke se bore protiv bakterija.

– Na Baliju u Indoneziji dopalo mi se piće koje oni zovu jamu. To je zapravo jedna vrsta nekog napitka koji se priprema od đumbira, kurkume, bibera i nekih drugih začina koji mogu da variraju. Ono što mi je bilo vrlo interesantno je da je indonežansko ministarstvo kulture zaštitilo jamu kao nematerijalnu kulturnu baštinu i da su uspeli da popišu 11.280 različitih recepata za jamu. Prosto neverovatno. Uvek me u nekim zemljama fascinira način kako se kulture sa poštovanjem i ljubavlju ponašaju prema svojoj tradiciji upotrebe biljaka u tradicionalnoj medicini – navodi Antonijević.

POGLEDAJTE CELU EPIZODU