Zaostale bombe i rakete NATO-a su i danas pretnja

Novica Andrić

Pre tačno 26 godina, u večernjim časovima 24. marta 1999, počela je agresija NATO-a na tadašnju SR Jugoslaviju. Godinu dana pre početka rata pripadnici MUP-a Srbije i Vojske Jugoslavije vodili su borbe protiv albanskih separatista na Kosovu i Metohiji, na čiju stranu je stala tada najmoćnija vojna sila sveta.

U više od 2.300 vazdušnih napada, uz cinično objašnjenje da je reč o „kolateralnoj šteti”, pogođene su bolnice, pijace, vozovi, mostovi na kojima su bili ljudi. Uništeni su mnogobrojni infrastrukturni objekti, rafinerije, skladišta goriva, dalekovodi, trafostanice, fabrike, stambeni objekti. Pogođena je i ambasada NR Kine, zgrada RTS-a. Hiljade ljudi je izgubilo živote…

Procenjuje se da je tokom 78 dana agresije NATO-a, putem klasičnih i vođenih bombi, krstarećih raketa, kasetne municije i drugih sredstava izručeno više od 20.000 tona eksploziva i ispaljeno više hiljada zrna sa osiromašenim uranijumom.

„Smrtonosna zaostavština agresije i dalje za pojedine delove teritorije Srbije predstavlja veliku opasnost”, kaže za „Politiku” Bojan Glamočlija, direktor Centra za razminiranje.

Ovo telo je osnovano 2002. godine, kao samostalni državni organ za usklađivanje poslova u vezi sa humanitarnim razminiranjem. Prema projektima centra od 2003. godine do početka 2025. godine uništeno je 49.217 komada raznovrsnih eksplozivnih ostataka rata.

Centar se ne bavi neposrednim razminiranjem. Zadaci su mu da izviđa lokacije za koje se sumnja da su zagađene kasetnom municijom, minama i drugim neeksplodiranim ubojnim sredstvima, izrađuje projekte za razminiranje, dostavlja ih donatorima ili međunarodnim fondacijama radi obezbeđenja donacija, kontroliše kvalitet razminiranja i vodi računa o sprovođenju međunarodnih standarda i izvršavanju međunarodnih ugovora. Razminiranje obavljaju specijalizovana preduzeća i druge organizacije koje su za te poslove registrovane, tehnički opremljene i kadrovski osposobljene.

„Uprkos značajnim rezultatima na uklanjanju neeksplodiranih ubojnih sredstava, korišćenih u agresiji NATO-a, i u narednoj deceniji nas očekuje ozbiljan posao koji možemo da rešimo uz međunarodnu pomoć, jer je reč ne samo o veoma komplikovanom, opasnom već i izuzetno skupom poslu”, objašnjava Glamočlija.

Neeksplodirana kasetna municija, zaostala posle 1999. godine, nalazila se na više stotina mikrolokacija u Srbiji i predstavljala je najozbiljniji problem, kako u bezbednosnom smislu po ljude i životnu okolinu, tako i u ekonomskom smislu jer je reč o uglavnom poljoprivrednom zemljištu.

„Danas mogu da istaknem da je, u skladu sa međunarodnim standardima, kasetna municija uklonjena sa oko 13.850.000 kvadratnih metara i da se trenutno nalazi na još samo dve lokacije. Reč je o lokacijama u opštini Bujanovac i lokaciji Aerodrom ’Ponikve’, kod Užica, u čijim se razrušenim kaponirima nalaze uništeni avioni našeg RV i PVO, naoružani kasetnom municijom. U toku je realizacija projekata čišćenja obe lokacije”, kaže Glamočlija.

Prema podacima nevladine organizacije Norveška narodna pomoć, s kojom centar uspešno sarađuje, kasetnu municiju (sredstva sa kasetnom submunicijom koja se rasipa po njihovom aktiviranju) u agresiji na SRJ koristila su ratna vazduhoplovstva SAD (najmanje 269.858 submunicije), Velika Britanija (78.057 submunicije) i Holandija (33.330 submunicije).

Utvrđeno je da je u toku bombardovanja 1999. godine NATO dejstvovao kasetnom municijom na području 16 opština u Srbiji (ne računajući opštine na Kosovu i Metohiji) a to su grad Niš, opština Medijana i Crveni krst, Kraljevo, Brus, Preševo, Bujanovac, Kuršumlija, Raška, Gadžin Han, Tutin, Sjenica, Čačak, Vladimirci, Knić, Stara Pazova i Sopot.

Najtragičniji napad kasetnom municijom dogodio se 7. maja 1999. godine, kada je na niškoj pijaci poginulo 16 meštana. Niš je 12. maja ponovo bio meta napada kasetnom municijom, kada je povređeno 11 civila. I posle rata, 2000. godine, od zaostale neeksplodirane kasetne bombe stradao je jedan Nišlija.

Sredstva za čišćenja od kasetne municije obezbeđena su preko Međunarodne fondacije za jačanje bezbednosti ljudi (ITF) iz donacija SAD, Norveške, Nemačke, Irske, Češke i Republike Koreje. Vlada Ruske Federacije je 2008, 2009, 2013. i 2014. godine finansirala razminiranje – čišćenje kasetne municije sa četiri lokacije u Nišu.

Sumnja se da se, od bombardovanja 1999. godine, neekplodirane avionske bombe-rakete nalaze na oko 150 lokacija, na dubini i do 20 metara kao i u Savi i Dunavu. Često je reč o bombama „MK 84”, težine 893 kilograma, u kojima je 429 kilograma eksploziva.

Beograd i okolina su tokom agresije bili skoro svakodnevno meta bombi i raketa. Opravdano se sumnja da se na oko 15 lokacija i dalje nalaze neeksplodirala ubojna sredstva. Sumnjive lokacije su Obrenovac, Sremčica, Rušanj, Jakovo, Surčin, Batajnica, Zemun, Kotež, Zvezdara, Straževica, podnožje Avale i Zuce. Lokacije su uglavnom kod vojnih i velikih infrastrukturnih objekta i industrijskih postrojenja.

Gađanjem objekata koji se nalaze na obalama Save i Dunava mnoge bombe su završile u rečnom toku. Pretpostavlja se da ih ima na lokacijama Bogojevo – Erdut, mosta Bačka Palanka – Ilok, Novi Sad 1 (uzvodno od Mosta slobode), Novi Sad 2 (nizvodno od železničkog mosta), luke Pančevo, dalekovoda Ritopek–Ivanovo, mosta Smederevo–Kovin, luke Prahovo, Šabac, Obrenovac 1 (u blizini termoelektrane), Obrenovac 2 (u blizini fabrike „Barič”).

Kada je reč o municiji od osiromašenog uranijuma, kalibra 30 milimetara, koju je tokom agresije koristio američki avion A-10, Centar za razminiranje nije imao iskustva sa njima. Naime, te lokacije je u periodu neposredno posle rata očistila Atomsko-biološko-hemijska odbrana Vojske Jugoslavije u saradnji sa Institutom „Vinča”.

I zaostale protivpešadijske mine su bezbednosni problem. Centar je 2009. došao do saznanja da se uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom nalaze razne vrste mina koje su postavili albanski teroristi iz OVK. Centar je, uz pomoć Norveške narodne pomoći (NPA) i ITF-a, obavio izviđanje na tom prostoru. Utvrđeno je da se grupe mina na teritoriji opština Bujanovac i Preševo nalaze na 10 lokacija.

Na osnovu projekata centra i lobiranja kod ITF-a i drugih donatora, obezbeđena su sredstva za realizaciju više projekta uklanjanja mina.

Sredstva su obezbedili Vlada Srbije, Nemačka, SAD, Republika Koreja i Japan. Jedan projekat finansiralo je Akcionarsko društvo „Elektromreža Srbije” – Direkcija za održavanje prenosnog sistema, Beograd. Poslednji projekat Centra za razminiranje tog područja, realizovan je u periodu decembar 2023 – februar 2024, kada je u opštini Bujanovac očišćeno 122.200 kvadratnih metara. Sredstva za realizaciju ovog projekta izdvojila je Vlada Srbije, koja su, preko ITF-a uvećana sredstvima Republike Koreje i SAD.

Sumnja se da se u Bujanovcu mine nalaze i na lokacijama na kojima su avgusta 2019. i avgusta 2021. godine izbijali požari, a po rečima svedoka, na više mesta su se čule eksplozije, što ukazuje na postojanje minsko-eksplozivnih sredstava.

Alijansa jedva daje podatke o ciljevima vazdušnih udara

Iako više zemalja članica NATO-a znatnim finansijskim sredstvima podržava projekte uklanjanja neeksplodiranih ubojnih sredstava, komanda NATO-a nije u potpunosti izašla u susret zahtevima centra da dostavi precizne podatke o vrsti, broju i količini sredstva koje su koristili, kao i preciznim lokacijama meta. Prilikom priprema za uništavanje neeksplodiranih kasetnih bombi centar je, preko Ministarstva spoljnih poslova Srbije, tražio od NATO-a nekoliko najbitnijih podataka o lokacijama na koje su bačene. Od osam traženih podataka svojevremeno su dobijena samo dva, i to nedovoljno precizna podatka.

Bomba na Zvezdari je dvadeset metara pod zemljom

Nažalost, za neeksplodirane bombe, za koje se veruje da se nalaze duboko u zemlji, ne postoji interesovanje stranih donatora. Takav je slučaj i sa bombom koja je locirana u Prijedorskoj ulici na Zvezdari u Beogradu. Naime, reč je o veoma skupim i obimnim radovima procenjenim na nekoliko stotina hiljada evra. Za bombu „MK 84” sa 429 kilograma eksploziva, koja se nalazi u dvorištu objekta na Zvezdari, centar je još 2007. uradio projekat uklanjanja. Reč o veoma komplikovanom poslu, procenjeno je da se bomba nalazi na oko 20 metara dubine, zbog čega je neophodno ukloniti ogromnu količinu zemlje, uz upotrebu velikih građevinskih mašina, što, s obzirom na to da je reč o velikoj količini eksploziva, zahteva izuzetnu pažnju. Neophodno je raseliti stanovnike okolnih objekata, transporatovati bombu kroz grad do poligona za uništavanje... Međutim, do sada nisu obezbeđeni međunarodni donatori jer prema njihovom stavu, bombe koje se nalaze na većim dubinama ne predstavljaju neposrednu opasnost.

Obuka deminera u Velikoj Moštanici

U cilju unapređenja aktivnosti, 2024. godine otvoren je Inovaciono-edukativni park Centra za razminiranje Republike Srbije u Velikoj Moštanici u objektu koji je ustupila Vojska Srbije. Centar u humanitarnom razminiranju primenjuje najsavremenija sredstva, među kojima je i bespilotni vazduhoplov.