Još jedna zima bez grudvanja i sankanja

Klimatolozi, meteorolozi i stručnjaci drugih profila uveliko sabiraju svoje utiske o vremenskim prilikama koje su obeležile zimske mesece. Jedno nije sporno ‒ iza sebe smo 20. marta ostavili još jednu zimu bez svih onih čarolija sa kojima su rasle neke druge generacije. Očigledno je da u našem gradu zime postaju sve toplije i da je snega sve manje.

‒ Beograd je nekada umeo da bude zavejan nedeljama, ali to je danas postala izrazito retka pojava. Zapravo, pravu snežnu sezonu nismo imali duže od decenije. Podsećanja radi, nakon rekordno tople 2024. godine, meteorološka situacija u decembru iznenadila je mnoge. Kiša koja je padala pred kraj meseca zbog naglog pada temperature pretvorila se u sneg, čime se formirao snežni pokrivač dubine 15 do 20 centimetara. Saobraćaj u Beogradu bio je paralisan nekoliko dana. Imali smo novogodišnju noć sa snegom prvi put od 2015. godine ‒ kaže Darko Savić, istraživač sa Fizičkog fakulteta.

Ali taj decembarski sneg nije bio vesnik posebno hladne zime. Beograd su obeležili prosečno topao decembar i promenljivi januar i februar, ali i pored povremenih hladnijih perioda snežni pokrivač bio je daleko ispod onoga što je nekada bio zimski prosek.

A šta je uopšte danas jedna prosečna zima u Beogradu? Naš sagovornik kaže da je nekada prosek u glavnom gradu bio oko 35 dana sa snežnim pokrivačem u toku sezone. Sada se čini da je postalo „normalno” da imamo zime bez toga.

‒ Sredinom 20. veka, to jest u proseku za period od 1961. do 1990. godine, Beograd je imao oko 35 dana sa snežnim pokrivačem u toku jedne sezone, što je više od jednog celog meseca. Ova brojka se odnosi na celu snežnu sezonu, od novembra do aprila, mada se većina snežnog pokrivača beleži u toku takozvane meteorološke zime, odnosno od početka decembra do kraja februara. Ovogodišnja zima je Beograđane do sada počastila sa svega 14 dana sa snežnim pokrivačem, odnosno samo 40 odsto od nekadašnjeg proseka ‒ navodi Savić i dodaje da je od poslednjih 10 godina jedino 2018. bila iznad proseka i to vrlo malo.

‒ Sezone bez snega nisu istorijski nezabeležene. Zime 1949/50, 1959/60. ili 1970/71. bile su siromašne snegom čak i po našim današnjim merilima. Ali u poslednjih 75 godina nikada nismo imali ovako dugačak niz godina bez izrazito snežne zime. Nekadašnji prosek po svemu sudeći više ne važi ‒ konstatuje sagovornik „Politike”.

Žitelji prestonice primećuju i da se u poslednje vreme to malo snežnog pokrivača znatno kraće zadržava nego ranije. Čak i posle prilično intenzivnih, odnosno obilnih padavina. Razlog su, naravno, klimatske promene. Kao rezultat nekontrolisane emisije gasova sa takozvanim efektom staklene bašte, globalno gledano, srednja temperatura vazduha je porasla u poređenju sa preindustrijskim periodom za oko 1,1 stepen Celzijusa i nastaviće da raste u budućnosti.

‒ U Srbiji je srednja temperatura vazduha porasla za 1,8 stepeni Celzijusa. Naizgled ovako mali porast prosečne temperature zapravo je najmanji problem. Zadržavanje dodatne energije u klimatskom sistemu dovodi do toga da se ekstremni vremenski i klimatski događaji dešavaju sa većom učestalošću, ali dovodi i do izmenjenih režima različitih meteoroloških pojava. A jedna od tih pojava čiji je režim izmenjen usled klimatskih promena jeste naravno i sneg. Klimatolozi uveliko upozoravaju na potencijalne promene u režimu snega koje mogu, pored saobraćaja i energetike, negativno uticati i na krucijalne sisteme kao što su biodiverzitet, poljoprivreda, vodosnabdevanje i drugo ‒ ukazuje Darko Savić.

On objašnjava da su pomenuti sistemi ugroženi i zbog jedne paradoksalne situacije ‒ usled klimatskih promena u budućnosti će potencijalno biti više intenzivnih padavina, uključujući i sneg, ali će se zbog više prosečne temperature taj sneg kraće zadržavati. Ovako neintuitivni scenariji posledica su složenosti klimatskog sistema i efekata klimatskih promena, tumači Savić.

Jedan od boljih pokazatelja dužine zadržavanja snežnog pokrivača predstavlja broj ledenih dana, odnosno dana kada maksimalna dnevna temperatura ne prelazi nula stepeni, s obzirom na to da se sneg topi na temperaturama iznad nule. Savić kaže da osmatranja pokazuju da se broj ovih dana smanjuje iz godine u godinu, a projekcije pokazuju da će njih, nažalost, biti sve manje i u budućnosti.

‒ Ipak, kao što je epizoda sa relativno malim brojem dana sa snežnim pokrivačem bilo i ranije, i u budućnosti će verovatno biti još zima sa natprosečnim snegom. Promena normale ne znači promenu svake pojedinačne sezone. Ali klimatske projekcije nam ukazuju na to da će ubuduće biti više zima karakterističnih po tome da se sneg kraće zadržava – navodi Savić.

Sve to ne treba da nas obeshrabri, već upravo suprotno, da nas motiviše na akciju. Jedna mera adaptacije je i „zasejavanje oblaka” radi pospešivanja snežnih padavina, što može da smanji različite rizike – od turizma do poljoprivrede, gde sneg može drastično da pomogne sadnicama da prežive zimu.

Najtoplija zima do sada

Sezonski bilten za pretposlednju zimu (2023/24) koji je objavio Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) nedvosmisleno pokazuje da je ona bila ekstremna, sa prosečnom temperaturom od 4,8 stepeni Celzijusa. Na specijalizovanom sajtu „Klima 101” navodi se da je ta zima bila ubedljivo najtoplija od kada postoje merenja za Srbiju, to jest od 1951. godine. Reč je o temperaturi koja je za čak 3,9 stepeni viša od tridesetogodišnjeg proseka zimske temperature (1991–2020).

Zima je bila posebno topla u Beogradu, gde je prosečna temperatura iznosila čak 7,4 Celzijusa, što je za četiri i po stepena više od tridesetogodišnjeg proseka. U prestonici je ovo takođe bila najtoplija zima ikada zabeležena, u poređenju sa zimama unazad sve do 1888. godine, navodi se na stranici „Klima 101”.