Korak u duboku prošlost Zemlje

Kako izgleda fosilizovani vodozemac star više od 290 miliona godina, dlaka mamuta, mrav okamenjen u ćilibaru, fosilizovane kosti sisara iz doba miocena ili fosilizovane drške krinova... mogu da vide svi oni koji dođu u Galeriju Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu. Tu je juče otvorena izložba „Fosilizacija” autora dipl. inženjera Ranka Pejovića, kustosa paleozoologa.

Poseta ovoj izložbi je korak u duboku prošlost Zemlje, u procese koji su oblikovali život na planeti u toku više milijardi godina. Na izložbi su predstavljeni fosili kao svedočanstva evolucije, klimatskih promena i velikih geoloških događaja koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji „trećeg kamena” od Sunca.

– Izložbom „Fosilizacija” počinjemo ovogodišnju sezonu naših postavki i to ne samo u ovom prostoru na Kalemegdanu. Jer, u nedostatku adekvatnog prostora, a s obzirom na to da baštinimo veliki broj predmeta organizujemo i putujuće izložbe po Srbiji i regionu. Ovom postavkom Ranko Pejović vodi nas na putovanje u prošlost, u proces fosilizacije koja nije samo prirodni fenomen, već je metafora za trajnost, sigurnost, dugovečnost, ali i prolaznost. Vraćamo se milijardama godina unazad. Eksponati su tragovi vremena, ali nisu to samo obični tragovi prošlosti, fosili su svedoci prošlosti. Svedoci i dokazi evolucije i toga koliko je naša planeta osetljiva, promenljiva, ali i jaka da održi život – rekao je Slavko Spasić, direktor Prirodnjačkog muzeja.

Ova postavka je više od naučne. Ona je avantura u prošlost i namenjena je svim uzrastima – od najmlađih ljubitelja nauke do stručnjaka koje zanima paleontologija, geologija i evolucija života.

Ovom izložbom autor je hteo da pokaže procese koji dovode do nečega što ostaje u večnosti, a to je život.

– Okruženi smo fosilima, a da toga nismo i svesni. Reč je o istoriji života koja traje milijardama godina, a na izložbi su prikazani samo neki od primera te istorije. Oni su tu da nam što slikovitije i jednostavnije prikažu način na koji su ostali sačuvani kroz dugi niz godina. Akcenat izložbe je i na vremenu i pokušaju da razumemo to vreme koje je neophodno da bi jedan od ovih procesa bio uspešan. Na izložbi smo okruženi proizvodima fosilizacije – fosilima. Skoro bih mogao reći da smo okruženi našim precima – naglasio je Pejović.

Predstavljeno je 80 eksponata starosti od oko tri i po milijardi godina pa do nekih „mlađih dana” istorije planete. Eksponati su iz Srbije, regiona, ali i drugih delova planete – Australije, Amerike, iz Poljske, Nemačke...

– Najveći broj eksponata potiče iz Prirodnjačkog muzeja, a jedan deo uzoraka je sa Rudarsko-geološkog fakulteta. Među njima je uzorak nafte i dve stene – glinac i škriljac – rekao je Pejović.

Izložbu je otvorila prof. dr Katarina Bogićević sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, inače nekadašnji Pejovićev mentor. Autori scenografije i dizajna su Biljana Sovilj i Anja Marčetić.

Izložba je realizovana uz pomoć Ministarstva kulture, ali i porodice Beko, Milana i Maje, kao i Departmana za ekonomsku geologiju Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Prirodnjački muzej čuva više od dva miliona eksponata i jedan je od najposećenijih muzeja u Srbiji, ali i dalje nema adekvatan prostor za sve ono što baštini.

Najstariji eksponat alge iz Australije

Najstariji eksponat na izložbi su fosilizovani stromatoliti iz Australije, čija se starost procenjuje na oko 3,5 milijarde godina. Stromatoliti i dan-danas postoje. Reč je o modrozelenim algama, koje su se prvi put u evoluciji živog sveta pojavile pre oko 3,8 milijarde godina. Pronađene su u različitim delovima sveta – u Kanadi, Australiji, Rusiji…