Na festivalu neće biti mnogo humora

Pred nama je 70. po redu Sterijino pozorje u Novom Sadu, koje će po tradiciji biti održano od 26. maja do 3. juna. Pod okriljem slogana „Stvaranje istorije / menjanje budućnosti” ovoga puta Ana Tasić, pozorišna kritičarka lista „Politika”, u ovom slučaju i aktuelna selektorka Pozorja, okupiće u srpskoj Atini devet predstava u takmičarskoj selekciji i tri u međunarodnom ciklusu „Krugovi”. Biće to prilika da se odmere brojni teatarski ansambli, ukrste različite scenske poetika, ali i oseti duh vremena s obzirom na to da je pozorište najbolje ogledalo, presek stvarnosti.

– U ovoj sezoni sam, od kraja prošlog marta do danas, za potrebe programa Sterijinog pozorja videla oko 75 predstava: 55 dela za takmičarski program i 20 za „Krugove”, na osnovu čega je napravljena selekcija koju čini devet predstava u takmičarskom programu i tri u međunarodnoj selekciji „Krugovi”. Iz odabranih predstava upadljivo kuljaju kritička značenja, sa prikazima nepokolebljivih i žestokih borbi aktera za društvenu pravdu, za iskorenjivanje korupcije, dubinske sistemske truleži, za čišćenje kriminogenih struktura iz društva. Takođe je upadljivo prisustvo trilerskih sadržaja, radnje često razmotavaju istrage, nastojanja likova da otkriju istine o zločinima, da iskopaju dugo skrivane tajne, misterije ili da odbrane svoju čast i dostojanstvo – konstatuje Ana Tasić u razgovoru za naš list.

Kako tematski definišete ovogodišnje 70. Pozorje?

Podnaslov 70. Sterijinog pozorja „Stvaranje istorije / menjanje budućnosti” odražava pomenute tematske odrednice predstava, ali i društvenih okolnosti, u kojima se ogledaju dramatične borbe za istinu i pravdu. U doba društveno-političkih kriza, smisao pozorišta je poseban, jer je pozorište, kako je pisao sociolog Žan Divinjo, umetnost koja više nego ijedna druga oseća potrese koji razdiru društvo. Pozorište je umetnost duboko utkana u živu potku kolektivnog iskustva, i kroz celu istoriju je postojano predstavljalo pobunu protiv nepravde i nakaznosti sile, usmeravajući nas prema budućnosti, prema onome što se još nije ostvarilo. Ne bi bilo prirodno, pa ni prihvatljivo, da pozorište ignoriše društvene okolnosti, u tom slučaju bi samo sebe uništilo.

Uprkos okolnostima, brojke kazuju da smo imali zanimljivu pozorišnu godinu između dva Pozorja. Šta biste izdvojili kao osobenost ponuđene produkcije? Šta uočavate kao nedostatak?

Da, uprkos dubokim političkim krizama koje drmaju našu društvenu pozornicu, ili možda baš zbog njih, ponuda predstava za ovaj festival je, u celini posmatrano, bila umetnički izazovnija, u poređenju sa prošlom godinom. Drugim rečima, bilo je lakše izdvojiti predstave za takmičarski program, iako produkcija nije bila obimnija, bila je slična kao prošle godine, dakle skromna u kvantitativnom smislu. O osobenostima je već bilo reči, a kada su u pitanju nedostaci, upadljiva je potreba za većom produkcijom domaće drame, koja je i ove godine bila suva, što je možda samo odraz opšte isušenosti produkcije kulturnih sadržaja, pa i pozorišnih, u Srbiji. Ako se uporedimo sa susednim zemljama, čija sam pozorišta obilazila, kod nas se rodilo znatno manje predstava nego u Sloveniji ili Hrvatskoj, na primer.

Pozorište je lek u teškim vremenima. Nušićev, Sterijin smeh u novim čitanjima postao je gorak, otrežnjujući. Čime to obrazlažete?

Pozorište jeste lekovito u svakom vremenu, a naročito u kriznom, kada je potreba za nekom vrstom kolektivne utehe posebno izražena. Ove godine na festivalu neće biti mnogo humora, ako ga i ima, on pripada sorti crne komedije, i prisutan je u predstavama „Narodni poslanik” Narodnog pozorišta Skoplje i „Sveti Georgije ubiva aždahu” Jugoslovenskog dramskog pozorišta, kao i u „Naličju” Crnogorskog narodnog pozorišta, kada je reč o takmičarskom programu. I to minimalno prisustvo humora može da se pripiše turbulentnosti našeg vremena, koje možda teže prihvata šalu.

Iz godine u godinu selekcija Pozorja pobuđuje oprečne, često negativne komentare. Kako biste odbranili svoj ovogodišnji izbor?

Publika nije monolitna masa, nemoguće je predstavama zadovoljiti sve ukuse. Kada bi to bio slučaj, onda nešto ne bi bilo u redu. Normalno je i očekivano da će deo gledalaca biti zadovoljan programom, možda i ushićen, dok će deo sigurno biti razočaran i spreman da ispali rafal uvreda na predstave, autore, ali i na selektora. To je jednostavno tako i uvek će verovatno biti tako, i treba biti spreman da se sa time suočiš. Mnogo puta sam to rekla ili napisala, a mislim i da nije suvišno da se ta činjenica ponavlja, program festivala se pravi na osnovu produkcije, bira se najbolje iz ponude, iz ličnog ugla naravno, a to najbolje gotovo nikada ne znači da su samo u pitanju umetnička remek-dela, bez mane, koja su, naravno, retkost, već i dela koja istovremeno imaju jasne kvalitete i manje ili veće nedostatke. I ove godine sam izabrala predstave za koje mislim da imaju najveće umetničke vrednosti u celini, što ne znači da one pojedinačno nemaju nedostatke.

Kako ste odoleli pritiscima i lobiranju koji su sastavni, neizostavni deo selektorskog mandata?

Odolevanje pritiscima vežbam već dvadeset godina, prvo kao kritičar, a zatim i kao selektor brojnih drugih festivala, i član žirija. Kada je u pitanju Sterijino pozorje, pritisci su svakako veći, ali je metod isti, držati se čvrsto za postavljene umetničke kriterijume.

Predstave odabrane za Pozorje

U takmičarskoj selekciji ovogodišnjeg Sterijinog pozorja je predstava „Jezik kopačke” prema tekstu Filipa Grujića i Ivana Ergića, u režiji Boruta Šeparovića i produkciji Zagrebačkog kazališta mladih, kao i autorski projekat „Naličje” Borisa Liješevića, Crnogorskog narodnog pozorišta, zatim delo „Beogradski trio”, prema romanu Gorana Markovića, u dramatizaciji i režiji Matjaža Bergera (koprodukcija Anton Podbevšek teatar, Novo Mesto i Cankarjev dom, Ljubljana). U selekciji je i „Narodni poslanik” prema tekstu Branislava Nušića, u režiji Egona Savina (Makedonski naroden teatar iz Skoplja), zatim delo „Izuzeti” prema tekstu Đorđa Petrovića u režiji Mie Knežević (Narodno pozorište Sombor), potom predstava „Srpskoj omladini, Dimitrije Tucović”, prema tekstu i u režiji Zlatka Pakovića (Puls teatar iz Lazarevca). U konkurenciji je i predstava „Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo”, prema romanu Mirjane Drljević, u dramatizaciji Slobodana Obradovića, režiji Bojane Lazić (Atelje 212), zatim komad „Sveti Georgije ubiva aždahu” Dušana Kovačevića u režiji Milana Neškovića (Jugoslovensko dramsko pozorište) kao i predstava „Iskupljenje” prema romanu Branimira Šćepanovića, u dramatizaciji Slobodana Obradovića i režiji Veljka Mićunovića (Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada).

Umeđunarodnoj selekciji „Krugovi” publika će moći da vidi sledeće predstave: „Otac, Kći i Duh Sveti”, prema tekstu Mate Matišića, u režiji Januša Kice, Satiričkog kazališta „Kerempuh” iz Zagreba, zatim „Boj na požiralniku”, prema noveli Prežihova Voranca, u režiji Jerneja Lorencija (koprodukcija Prešernovo gledališče Kranj i Mestno gledališče Ptuj), te „Drvene ptice” po tekstu Lidije Deduš, u režija Ivana Plazibata (koprodukcija Hrvatsko narodno kazalište Varaždin i Hrvatsko narodno kazalište Zagreb).