Najveći broj Mađara za ostanak u EU

Specijalno za „Politiku”

Budimpešta ‒ Vlada Viktora Orbana je već godinama veoma kritički nastrojena prema zajedničkoj politici Evropske unije, o čemu govore ne samo izjave najviših zvaničnika već i česte medijske kampanje usmerene protiv rukovodstva administracije u Briselu. Ipak, sudeći prema istraživanjima javnog mnjenja, ta praksa zvanične Budimpešte nije uspela da promeni mišljenje većine Mađara kada je reč o članstvu zemlje u EU.

Anketa Instituta „Republikon” pokazala je da je pre četiri godine 76 odsto stanovnika Mađarske izjavilo da njihova zemlja treba da ostane članica EU, dok je u februaru ove godine njihov broj bio za tri procenta veći. Samo 16 odsto ispitanih glasalo bi za izlazak iz EU, što je povećanje od četiri procentna poena u odnosu na 2021. godinu.

Pokazalo se da stavove Viktora Orbana o EU njegova biračka baza ne deli u potpunosti, ali se među glasačima Fidesa ipak oseća uticaj antibriselske kampanje. Kod njih se udeo onih koji bi želeli izlazak zemlje iz EU skoro udvostručio u protekle četiri godine (31 odsto), ali je velika većina simpatizera Fidesa (69 odsto) i dalje proevropski opredeljena.

Iako vlada često bazira svoju politiku na rezultatima anketa, čini se da to u ovoj oblasti nije slučaj, imajući u vidu da su kampanje protiv Brisela vrlo intenzivne i da ubrzano smenjuju jedna drugu.

Istraživači su se takođe bavili i podrškom EU među ključnim društvenim grupama.

„Stariji, manje obrazovani ispitanici koji žive u malim mestima, najstabilnijoj glasačkoj bazi Fidesa, imaju tendenciju da budu protiv EU, dok su mlađi, obrazovaniji ispitanici nastanjeni u gradovima koji su po pravilu na strani opozicije, naklonjeni EU i podržavaju ostanak Mađarske u tom bloku. Međutim, ne postoji nijedna društvena grupa u kojoj je podrška članstvu u EU pala ispod 74 odsto”, piše „Republikon” u svom izveštaju.

Pristalice radikalne desničarske stranke Mi Hazank (Naša domovina) najveći su evroskeptici, ali bi tesna većina među njima (51 odsto) i dalje ostala u EU. Simpatizeri sve popularnije stranke Tisa, Petera Mađara, najveći su evroentuzijasti sa 97 odsto onih koji su za ostanak u EU, a slično raspoloženje je i u drugim opozicionim taborima. Oko 91 odsto simpatizera ostalih stranaka sa opozicionog spektra i 89 odsto neopredeljenih birača ne bi napustilo EU.

Zanimljivo je i da bi velika većina građana, prema ovom istraživanju, želela prelazak sa forinte na evro, čemu se mađarska vlada već godinama protivi.

Među brojnim razlikama u stavovima između vlade u Budimpešti iz ostatka EU jeste i odnos prema ratu u Ukrajini, pa se kritike usmerene ka Briselu često odnose na tu temu. U najnovijem intervjuu za TV Rusija danas (RT), mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto kritikovao je evropske saveznike zbog sankcija rotiv Rusije, opisujući ih kao „besmislene” i „smešne”, uz tvrdnju da one nisu uspele da oslabe rusku ekonomiju, već da su nanele štetu upravo evropskim ekonomijama.

Takođe je kritikovao evropske lidere zbog traženja dalje vojne pomoći za Ukrajinu jer to, prema njegovom viđenju, samo produžava rat. Smešnom je nazvao i činjenicu da je EU želela da na spisak sankcionisanih subjekata uvrsti i moskovski fudbalski klub CSKA i patrijarha Kirila, što je Budimpešta nedavno sprečila.

Sijarto je osudio sankcije protiv RT-a, nazvavši ih dvostrukim standardima EU. On tvrdi da je sloboda informisanja u Evropi „iskrivljena” tako što favorizuje liberalne medije i da je mađarska medijska scena „uravnoteženija, sa 50 odseo patriotskih sadržaja”. Takođe je izrazio zabrinutost zbog inostranog finansiranja opozicionih partija i medija u Mađarskoj, kvalifikujući tu praksu kao „značajno mešanje u unutrašnje stvari”.

Sijarto je naglasio da se sukob između Rusije i Ukrajine ne može rešiti na bojnom polju, već da zahteva pregovore i u tom kontekstu pozdravio moguće razgovore između SAD i Rusije, pohvalivši „miroljubivi stav” američkog predsednika Donalda Trampa. Sijarto veruje da evropski lideri i dalje održavaju proratnu politiku kako bi „izbegli odgovornost za svoje strategije”, za koje on tvrdi da su nanele značajnu štetu EU.

Mađarski ministar je ukazao i na nedostatak napretka u garantovanju prava mađarske nacionalne manjine u Ukrajini. Uprkos tekućim pregovorima sa ukrajinskim zvaničnicima, nije postignut nikakav opipljiv napredak, rekao je on i ponovio protivljenje Mađarske članstvu Ukrajine u EU dok se ta prava ne vrate.