Briselski „komplet za preživljavanje" izazvao strah, ali i podsmeh Evropljana

Krov se popravlja dok sunce još sija, reči su potpredsednice Evropske komisije (EK) Roksane Minzatu na predstavljanju Strategije pripravnosti Evropske unije. Ukratko, cilj ove strategije jeste da EU mora biti spremna da prevaziđe sve vrste kriza sa kojim se može susresti u budućnosti – od prirodnih katastrofa, preko pandemija i sajber-napada do oružanih sukoba. Inicijativa je podstaknuta izveštajem bivšeg finskog predsednika Saulija Ninista od prošle jeseni. On je uverenje da se pristup Starog kontinenta mora promeniti sa reaktivnog na proaktivan, pošto je prevencija bolja nego lek. Prema njegovom dokumentu, u složenom i promenljivom bezbednosnom pejzažu, pretnje su međusobno povezane. Stoga Strategija pripravnosti predstavlja „polisu osiguranja” za uniju, kako ju je nazvala  Minzatuova.

Između ostalog, Brisel planira da otvori centralizovani krizni koordinacioni centar i poveća postojeće zajedničke zalihe EU, uključujući vakcine i transportnu opremu. Među prioritetima su i unapređenje sistema ranog upozoravanja, kao i zajednično obezbeđivanje osnovnih usluga u vanrednim situacijama: poput zdravstvene zaštite i snabdevanja vodom za piće.

Međutim, među preporukama koje su izazvale najveću pažnju su one koje se odnose na svojevrsni „komplet za preživljavanje” – set osnovnih potrepština sa kojima bi svaki građanin trebalo da bude u mogućnosti da preživi najmanje tri dana u slučaju vanrednih okolnosti. Ove mere predstavila je Hadža Lahbib, evropska komesarka zadužena za pripravnost i upravljanje krizama.

„Mi poručujemo: 72 sata samoodrživosti je ono što preporučujemo”, rekla je Lahbibova, koja je na društvenoj mreži „Iks” objavila video u kom objašnjava šta torba za hitne slučajeve treba da sadrži. Ona na snimku iz tašne vadi lična dokumenta u vodootpornoj vrećici, konzerviranu hranu, flaširanu vodu, šibice, švajcarski nož, gotovinu, karte , lekove i tranzistor. Ali ova objava izazvala je uglavnom negativne reakcije. Ljudi su joj mahom postavljali pitanja „da li je snimak parodija”, komentarisali da su „ovakvi političari veća pretnja za EU od Rusije”, dok su joj oni duhovitiji sugerisali na to šta je zaboravila da uvrsti u set za preživljavanje – poput hrane za kućne ljubimce.

Ni reakcije evropskih političara o Strategiji pripravnosti nisu se dugo čekala. Grupacija „Obnovimo Evropu” u Evropskom parlamentu (EP), koja je posebno tražili od komisije da izradi „sveobuhvatan vodič” o spremnosti na krize i da ga distribuira domaćinstvima EU, pozdravila je inicijativu EU kao prvi korak ka povećanju bezbednosti građana i jačanju solidarnosti između država članica. Prema mišljenju Evropske narodne partije (EPP), grupe sa najviše poslanika U EP, sa novom inicijativom, Evropa se opremila neophodnim strateškim predviđanjem za kretanje kroz ovu tešku istorijsku fazu. Sa druge strane, oštre kritike su stigle iz redova italijanskog Pokreta „Pet zvezdica” (M5S). Delegacija M5S u EP je uperila prstom u ono što naziva „čistim psihološkim terorizmom” od strane „komisije koja huška na rat”. Prema njihovom viđenju, ovaj plan samo doprinosi povećanju straha kod građana EU, a može podstaći i spiralu nasilja.

Ali Hadža Lahbib je odbacila ove optužbe.

„Biti svestan rizika i pripremati se za njih suprotno je od stvaranja panike i iracionalnih reakcija, poput onih koje smo videli tokom pandemije virusa korona. Ne zaboravite, tada su ljudi masovno kupovali toalet-papir. Da li ih je to zaštitilo od pandemije? Ne. Biti spreman znači znati šta može da se desi i pripremiti se za to”, rekla je ona. Ipak, kako je dodala, nije uvek lako pronaći balans između podizanja svesti i održavanja smirenosti.

„Građani moraju biti svesni potencijalnih pretnji i pripremiti se za njih. Ali nije dobro ako postanete previše uplašeni od svega. Pogotovo danas, kada postoji ogroman potencijal za dezinformacije na društvenim mrežama”, zaključila je evropska komesarka.

Iako su novi predlozi EK izazvali veliku polemiku, neke severnoevropske zemlje odavno imaju slične planove za vanredne situacije. Švedske vlasti preporučuju građanima da kod kuće imaju zalihe vode, energetski bogatu hranu, ćebad i alternativno grejanje, kao i baterije za radio. Norveška savetuje ljudima da obezbede i tablete joda za slučaj nuklearnog incidenta. Nemačka domaćinstva su pozvana da prilagode sopstvene podrume, garaže ili skladišta za upotrebu kao bunkere, dok će graditelji kuća biti zakonski obavezni da u nove domove uključe skloništa.