Dvorci Banata – nasleđe koje propada

Kanjiža – Banatski dvorci i tvrđave mogu postati ekonomski održivi objekti koji će doprineti zapošljavanju, razvoju turizma i unapređenju lokalnih zajednica, ali je potrebno preduzeti konkretne korake ka njihovoj revitalizaciji. Dvorci i tvrđave Banata su višestruko vredan, ali i zapostavljen resurs.

Ovo su rezultati studije koja je urađena u okviru Interreg prekograničnog projekta pod nazivom: „Raskršća od arhitektonskog značaja: međunarodno učenje i istraživanje arhitektonskog nasleđa Vojvodine i regije Velike južne ravnice”.

Partneri u ovom projektu sa strane Mađarske, kao članice Evropske unije, su Udruženje za omladinu, kulturu, obrazovanje i zaštitu životne sredine južne Velike ravnice, a iz Srbije Udruženje građana „Filmska radionica Sinema” iz Kanjiže. Ukupna vrednost projekta je preko 289.000 evra, a srpskoj strani pripala je polovina od 142.000 evra.

Kanjiško udruženje obišlo je dvorce i tvrđave u Banatu i konstatovalo njihovo stanje, ali i ponudilo zaključke sugerišući da su oni neiskorišćeni potencijal za razvoj kulturnog i turističkog sektora.

Udruženje građana „Filmska radionica Sinema” u izveštaju koji je urađen navodi da su dvorci u Banatu građeni u 18. i 19. veku i da su predstavljali raskošne rezidencije plemićkih porodica, dok su tvrđave bile središta vojnih, političkih i društvenih dešavanja. Danas ovo naše kulturno nasleđe čine većinom napuštene, teško oronule i zapuštene građevine, u neuređenim parkovima. Na osnovu stanja u kojem se nalaze sva ova zdanja podelili su u tri kategorije: u prvoj su dvorci koji su potpuno zapušteni i u ruševnom stanju. Tu spadaju dvorac Bisingen u Vlajkovcu, za koji se konstatuje da je nekada bio veličanstvena građevina sa prepoznatljivom kupolom, a danas je u raspadajućem stanju i preti mu potpuni nestanak. Tu je i dvorac Lazarević u Velikom Središtu, nekada simbol bogatstva, danas oronuo i devastiran, ista je sudbina i dvorca Talijan u Novom Kneževcu – napušten i urušen, iako je nekada bio centar političkog i društvenog života ovog kraja.

U drugoj grupi su dvorci koji bi mogli da budu obnovljeni uz određene investicije. Prema nalazu ovog projekta u toj grupi su dvorac Karačonji u Novom Miloševu, koji je izvanredan primer klasicističke arhitekture, ali trenutno bez funkcionalne namene; dvorac Dunđerski u Novom Bečeju, za koji se navodi da postoji interesovanje za njegovu revitalizaciju, ali nema konkretnih planova, dvorac Servijski-Šulpe u Novom Kneževcu. Deo ovog kompleksa je u funkciji, ali potrebno je značajno ulaganje kako bi se očuvao i pretvorio u turistički atraktivan lokalitet.

U trećoj grupi su dvorci koji su uspešno obnovljeni i tu spadaju samo dva objekta: kaštel Ečka, koji je danas luksuzni hotel i mesto održavanja kulturnih događaja, te kaštel Šulhof u Padeju, koji funkcioniše kao ekskluzivan objekat za odmor, sa vinogradom i vinarijom.

Autori studije smatraju da je revitalizacija objekata važna jer oni imaju ogroman kulturni i istorijski značaj, ali isto tako i veliki ekonomski potencijal. Važni su za očuvanje kulturnog identiteta, kreiranje radnih mesta, razvoj turizma i ekonomiju lokalnih zajednica.

Kao moguća rešenja predlažu se javno-privatna partnerstva, korišćenje fondova EU, bolja promocija i tematske rute uz povezivanje sa drugim atrakcijama u okolini.

Planirano je da se u okviru ovog prekograničnog projekta uradi zajednička turistička strategija, kratki filmovi za svaku od lokacija, kao i kreiran niz predavanja u školama sa obe strane granice. Kako bi uključili i mlade, biće organizovana obuka za sticanje veština u istraživanju lokalne istorije, pisanju, fotografisanju i snimanju.