Cene u Crnoj Gori dobile krila

Podgorica – Najnovija poskupljenja hleba, mleka, električne energije, telefonskih impulsa, nafte i njenih derivata Crnu Goru su svrstala u najskuplje države u regionu, a njene žitelje među najsiromašnije.
Prema jučerašnjim najavama Elektroprivrede Crne Gore, u narednih sedam dana biće zatraženo od Regulatorne agencije za energetiku i novo poskupljenje kilovat-sata struje. U EPCG-u su nezadovoljni povećanjem od pre dva dana, kada je električna energija sa 5,8 porasla na 6,65 centi.

Juče su se sa zahtevom za višu cenu uglja oglasili i Pljevaljski rudnici, što će, ukoliko im bude udovoljeno, dodatno osiromašiti crnogorske građane, jer je nemali broj onih koji ugalj koriste za grejanje domaćinstava.

Udruženje manjinskih akcionara Elektroprivrede Crne Gore, kako je saopštio njegov predsednik Vasilije Miličković, podsetilo je da se Kombinatu aluminijuma struja "isporučuje za daleko nižu cenu od tržišne, jer je Agencija odredila da ona iznosi 2,97 centi za kilovat-sat. Time se, smatraju manjinski akcionari, stvara monopolski položaj u odnosu na druge industrijske potrošače koji plaćaju od 16,45 do 18,97 centi, što je suprotno ustavu.

Savez sindikata Crne Gore pozvao je juče "jMonstat" da objavi procenu inflacije do kraja godine, kako bi socijalni partneri imali argumente za pregovore o minimalnoj ceni rada. Prema proračunu sindikata, cena kilovat-sata na majskom računu građana bila je 4,42 centa, dok je nova 6,65, što predstavlja povećanje od 50,5 odsto.

"Pekari su mi dali garanciju da nema novih cena hleba, kako su ranije najavili. Oni sutra imaju sastanak, a naš dijalog nastavljamo narednih dana", rečenica je ministra poljoprivrede Milutina Simovića, koja je samo 24 sata odložila nove cene hleba u Crnoj Gori.

Udruženje pekara juče je saopštilo da cena vekne hleba od 600 grama od pšeničnog brašna tip 500 privremeno ostaje nepromenjena, dok se ostale vrste hleba i peciva prodaju po novim cenama. U nekoliko podgoričkih specijalizovanih prodavnica hleba uverili smo se da osim vekne od 600 grama za ostale vrste hleba i peciva važe nove cene. Crni hleb je, sa 45 centi poskupeo na 60, a ražani sa 60 na 80 centi. Neka peciva su poskupela od deset do 20 centi po komadu.

Nove cene hleba demantovale su i Simovića, ali i trgovce koji su nedavno saopštili da će se "odreći polovine rabata na hleb" kako ne bi došlo do poskupljenja.

Koliko je "život poskupeo" u Crnoj Gori juče nam je ilustrovao član Koordinacionog odbora crnogorskog sindikata Srđa Keković podsetivši da je prosečna cena kilovat-sata električne energije 2000. godine, kada je minimalna cena rada bila oko 47 evra, iznosila 2,2 centa, a ove godine sedam centi.  

– Litar supera pre sedam godina je koštao 50 centi, dok je njegova cena danas 1,9 evra. Cena telefonskog impulsa povećana je sa 0,004 na 0,022 evra, dok je hleb, koji je pre sedam godina koštao 20 centi, sada 50, 60 ili 70 centi – rekao nam je Keković.  

On ističe da je u posmatranom sedmogodišnjem periodu poskupela i registracija vozila sa 25 na 140 evra, dok je porez na nekretnine za stan od oko 60 kvadrata skočio sa 14 na 65 evra.

Keković tvrdi da su drastično porasli i troškovi lečenja, školovanja, komunalija, podstanarskih kirija, vode i stambenog prostora, a da rukovodstvo SSCG-a te udare na standard građana nije registrovalo.

Ekonomski analitičari nedavno su utvrdili da će povećanje cena osnovnih životnih namirnica od deset do čak sto odsto izazvati mnogo višu inflaciju na godišnjem nivou od projektovane tri odsto i verovatno najvišu u Crnoj Gori od uvođenja evra 2002. godine. To dokazuju cene u najvećim trgovačkim lancima gde je ulje poskupelo 50 odsto, mleko i uvozni suhomesnati proizvodi 15 odsto, a konditorski proizvodi do 20 odsto. U marketima "Plus komerca" u oktobru je evidentirano poskupljenje mleka i mlečnih proizvoda od 15 do 17 odsto, sveže ribe i testenine do 20, dok su ulje i sirevi poskupeli više od 40 odsto. U lancu "Carine" ulje je poskupelo 50 odsto, a najviši skok cena od 100 odsto beleže sir i brašno.

Poskupljenja nisu zaobišla ni ostale trgovinske lance i markete, a trgovci se pravdaju da je to posledica suše, povećanja cena kod proizvođača i dobavljača, kao i nedovoljne domaće proizvodnje.

Uprkos najnovijim podacima Zavoda za statistiku koji upućuju na septembarski rast cena na malo od 6,1 odsto, u poređenju sa decembrom prošle godine, ekonomski analitičar Predrag Drecun procenio je da će inflacija biti sedam do osam odsto. Povećanje cena, smatra on, izazvao je visok spoljnotrgovinski deficit.   

– Inflacija je ove godine veći problem nego prethodne. Na poskupljenje prehrambenih proizvoda uticao je visok spoljnotrgovinski deficit koji izaziva tražnju novca, zbog čega kamate ne padaju. Više su nego u zdravim ekonomijama zemalja regiona – objasnio je Drecun.