„Okidač" za razvoj saradnje dve daleke zemlje

Kada je beogradskom Gradskom saobraćajnom preduzeću u martu 2003. godine svečano predata velika japanska donacija od ukupno 93 autobusa, bio je to, u pravom trenutku, bačen „pojas za spasavanje” preduzeću sa prestarim voznim parkom i bez sredstava da ga obnovi. Poklon gradu Beogradu stigao je posle nesrećnog raspada Jugoslavije, građanskih ratova, agresije NATO-a i otimanja Kosova i Metohije, perioda nepravednih međunarodnih sankcija i reka izbeglih iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, ali i iz okupirane srpske pokrajine, koje su se slile najviše u Beograd.

Donatori su, na pravi japanski način, da bi vozila što pre stigla u naš grad, njih naručili od nemačke fabrike vozila „Man” iz pogona te firme u Turskoj, tako da su najbrže moguće u Beograd transportovana ukupno 93 autobusa –18 „solo” i 75 zglobnih. Oni su, zajedno sa opremom i alatima, plaćeni ukupno 15,4 miliona evra. Vozila su 5. marta 2003. uključena u saobraćaj iz pogona „Karaburma” i „Novi Beograd” na osam linija koje su bile najopterećenije: 16, 23, 26, 95, 14, 18, 88 i 511.

Autor ovog teksta, svedok tog događaja, razgovarao je i sa tadašnjim ambasadorom Japana Jošikijem Mineom, koji je vidno bio zadovoljan načinom na koji su Beograđani primili ovu donaciju. Intervjuisani u novim žutim vozilima na kojima je vidna bila oznaka „From the People of Japan”, uz zastave dve zemlje, građani Beograda su pokazivali otvoreno oduševljenje, a na licima im se videla velika zahvalnost.

Od 2000. godine, kada je intenzivirana japanska pomoć našoj zemlji, Japan je znatno pomogao stabilizaciju zdravstva, školstva, poljoprivrede, donirao ambulantna kola, opremao bolnice i kliničke centre, popravljao oronule školske zgrade... U decembru 2002. ta pomoć dostigla je 100.000 dolara, a autobusi su 2003. za još 15.000.000 dolara povećali tu sumu.

Japanci su, kad su autobusi u pitanju, u redovnim vremenskim razmacima obilazili pogone GSP-a proveravajući ne samo urednost i održavanje ovih autobusa, nego čak i poštovanje njihovog rasporeda po linijama, pa čak i broj radnih sati vozača. Godine 2011. Japanci su im produžili radni vek, donirajući dodatne rezervne delove, tako da je donacija povećana na 16,9 miliona evra.

Kontrolu upotrebe autobusa sprovodili su predstavnici Japanske agencije za međunarodnu saradnju DžAJKA (JICA), koji su u tu svrhu načinili posebnu specifikaciju. Kada je odlučeno da se žuti autobusi konačno povuku, ambasada Japana je 2022. odeljenju javnog prevoza GSP-a dodelila „ambasadorsku pohvalu”, što je vrsta odličja koje je kod nas verovatno prvi put dodeljeno. Vozila su samo u jednom momentu bila osavremenjena (ugradnjom klima-uređaja), ali je ukupno stanje u trenutku povlačenja sa ulica bilo zadovoljavajuće.

Sadašnji ambasador Japana Akira Imamura je po dolasku u Beograd u junu 2023, još pre nego što je predao akreditive, obišao u GSP-u „žute japance”, kako mnogi popularno zovu ove autobuse, i označio ih kao „simbol dobrih odnosa dve zemlje”. Iz ambasade Japana potekla je i ideja da se na Kalemegdanu priredi „svečana ceremonija odlaska u penziju” žutih autobusa iz japanske donacije.

Ambasador Imamura je u više intervjua, koje je od dolaska u Srbiju dao medijima, isticao da je velika donacija autobusa verovatno bila zaslužna da Srbija, u vreme velikog zemljotresa i cunamija 2011. u Japanu, postane donator toj zemlji i bude u vrhu novčanih donacija poslatih iz Evrope u Japan kao pomoć posle te velike nesreće. „Nikada tu pomoć iz Beograda nećemo zaboraviti”, naglasio je ambasador. Imamura je među onima koji ističu da je ta uzajamna naklonost dva naroda zaslužna i za veliki napredak u ekonomskoj saradnji poslednjih godina, i da ona delom potiče iz sličnih perioda u istoriji dve zemlje, koje su u jednom trenutku bile izolovane, a kasnije se uspešno modernizovale.

U Srbiji je do sada otvoreno nekoliko japanskih fabrika, kao što je „Nidek” u Novom Sadu, proizvođač mini-motora za drajvove u kompjuterima, koji pokriva više od 70 posto svetskih potreba, Fabrika guma „Tojo Tajers” i neke druge koje su povećale ne samo vrednost srpskog izvoza, nego i njegov kvalitet. U Vinči je, udruženim japanskim i francuskim kapitalom, nedavno otvorena prva evropska centrala za proizvodnju električne energije iz komunalnog otpada. Japanska tehnologija i krediti koriste se za izgradnju postrojenja za odsumporavanje u termoelektranama „Nikola Tesla” A i B, a ista je situacija sa najnovijim projektom izgradnje reverzibilne elektrane „Bistrica”, prvom sličnom koja se gradi posle više godina u Srbiji.

Još mnogo polja saradnje obećava japanska državna korporacija za plasiranje investicija DžETRO, koja je, zajedno sa JBAS-om, udruženjem japanskih firmi u Srbiji, u oktobru 2024. u Beograd i Novi Sad dovela delegaciju od čak sto potencijalnih japanskih investitora.

 „Povećanje japanskih ulaganja neće samo preneti japansku tehnologiju u Srbiju, nego i korporativnu etiku, kulturu, koncept društvene odgovornosti, što znači i svest o potrebi zaštite životne sredine”, rečeno je tada u Palati Srbija, gde je 17. oktobra 2024. održan „Poslovni forum Srbija–Japan”.

Potencijalni investitori iz Japana tada su se najviše iznenadili vidnoj popularnosti koju Japan kao zemlja uživa u Srbiji. Domaćini su im predočili da na Novom Beogradu postoji Japanska ulica (inače, u Beogradu nema „Kineske ulice”, ni „Američke”, ni „Engleske”, iako su ove zemlje u Srbiji veliki investitori), postoji čak i Ulica Akire Kurosave, da je ambasada Japana u Ulici trešnjinog cveta i još mnogo toga.

Može da se dogodi da „ceremonija penzionisanja japanskih autobusa” i nije njihov kraj na našim ulicama jer je „Srpsko-japansko društvo” Skupštini Beograda  prošle godine predložilo da se jedan od žutih autobusa iz donacije konzervira i postavi negde u beogradskom centru, a da u njemu bude mala čitaonica japanske knjige. Skupština grada je taj predlog prihvatila, ali još nije odlučeno kada će on biti realizovan. Gradskom saobraćajnom preduzeću se, pored toga, javilo Udruženje ljubitelja javnog prevoza Stari grad sa sličnom molbom, pa ćemo možda dobiti „živi” spomenik jednom neobičnom dobu u istoriji odnosa Srbije i Japana.