Studenti koji samo žele da skaču

Studenti koji samo žele da skaču krenuli su u obračun sa onima koji ne žele da im se dive dok skaču.

„Ko ne skače - taj je Dragan“ pevali su zdušno blokaderi ispred Informera. Nekoliko Dragana, koji su i sami bili učesnici protesta, skakalo je zbunjeno, a i dalje su bili Dragani. Nije poznato kako se Dragan Đilas osećao dok je ovo slušao. Da li je i on poželeo da uzalud skače kako ne bi bio Dragan?

„Ko ne skače - taj je ćaci“ peva se i na utakmicama. Međutim, ko su zapravo originalni „ćaciji“?

Originalni ćaciji su studenti koji samo žele da skaču. Na protestu u Kragujevcu, na Sretenje, čak je bio postavljen štand „Ćaci na čaj“. Bilo je i transparenata „uz ćacija do kraja“.

Sami su sebe nazivali „ćacijima“ sve dok se u Pionirskom parku nisu pojavili studenti koji žele da uče. Zamislite sada ovu besmisao: ćaciji pevaju „ko ne skače - taj je ćaci“.

Ispada – skakao ne skakao isto ti je.

Novi Solunci naučili su građane da treba da se okupe u zborove, a onda zajedno sa njima, na livadama širom Srbije, zaigrali nešto poput stare dečje igre „beremo kruške“. Ako vam se nešto sviđa, radite ovako, ako vam se ne sviđa – onako, pokazivali su rukama. Građani su oduševljeno prihvatili, savladali osnovna pravila, a onda nastavili da se i sami zabavljaju. Svi oni koji u rano popodne nemaju šta da rade, igraju se megafonom i pokazuju rukama slažem se – ne slažem se. Posle idu da skaču jer nešto nisu.

Studenti koji ne žele da uče, a žele da skaču jer više nisu ono što jesu, naučili su građane i revolucionarnu reč „pumpaj“. Nije zabeleženo u istoriji čovečanstva da je jedna reč toliko puta izgovorena, i iznova i iznova izaziva među svojim obožavaocima jednako oduševljenje. Postala je deo folklora, ali bukvalno, jer je folkloraši uzvikuju tokom svojih nastupa. Profesionalnim i nezavisnim medijima to je uvek jedna od udarnih vesti:

- Članovi KUD-a uzvikivali „pumpaj“, da li je ovo kraj Vučićevog režima?

Ipak, ma koliko moćna i kolosalna ova reč bila, nije bila dovoljna. Umešao se Jovo Bakić i darivao pobunjenom narodu još jednu gigantsku, revolucionranu reč – „dinstaj“. Studenti i građani koji samo žele da skaču od tog trenutka su duplo jači i sada ne samo da pumpaju, nego i dinstaju. Ogrnut svojim intelektualnim pletenim šalom, Bakić na molbu opozicionih medija, pristaje da tu reč još koji put ponovi uživo, kako bi je svi lepo zapamtili. Kao Bart Simpson u kultnoj epizodi Wasn’t Me.

Popularna „mjaftara“, možda i nepravedno tone u zaborav, ali moraće da pruži krvavu ruku i čestita boljima od sebe.