Softver za prepoznavanje lica izaziva polemike u Mađarskoj

Specijalno za „Politiku”

Budimpešta – Tenderi za javne nabavke, koje je raspisala specijalizovana mađarska državna kompanija „National Infocommunication Ltd” (NIS), ukazuju na rastuće interesovanje vlade u Budimpešti za elektronske sisteme namenjene prepoznavanju lica prilikom okupljanja većeg broja ljudi. Jedan od takvih tendera, kako piše ekonomski portal “Mfor”, raspisan je za nabavku većeg broja prenosivih biometrijskih uređaja koji mogu da prepoznaju lica i uzimaju otiske prstiju građana, a da oni sa tim nisu upoznati.

Iako ishod tendera još nije dostupan javnosti, „Mfor” navodi da razvoj događaja „postavlja ozbiljna pitanja u vezi sa zaštitom podataka, nacionalnom bezbednošću i vladavinom prava”. Mađarska vlada nije zvanično objavila nameru da kupi kinesku tehnologiju za prepoznavanje lica, ali tender za javne nabavke NIS-a otvara tu mogućnost.

Vlada je nedavno, prilikom objavljivanja odluke o zabrani ovogodišnje Parade ponosa, zapretila potencijalnim učesnicima da će u slučaju njihovog nezakonitog okupljanja koristiti softver za prepoznavanje lica i tu nameru pretočila u novi zakonski amandman. To bi, kako je navedeno, omogućilo identifikaciju i kažnjavanje svih koji budu prekršili odluku kojom se učešće na prajdu sankcioniše visokim novčanim kaznama.

Zakon Evropske unije o veštačkoj inteligenciji zabranjuje upotrebu prepoznavanja lica na javnim skupovima, osim ako je to opravdano „borbom protiv terorizma ili drugog ozbiljnog zločina”. Iz Brisela je zato stiglo upozorenje da je doneta mera u suprotnosti sa pravilima EU, da „izaziva zabrinutost u vezi sa osnovnim ljudskim pravima” i da pokreće pitanja o zaštiti ljudskih prava i održavanju demokratskih standarda.

Prema nedavnom izveštaju američkog Ministarstva odbrane, Narodna Republika Kina predstavlja značajan rizik za globalnu bezbednost izvozom svoje veštačke inteligencije i sistema za upravljanje biometrijskim podacima širom sveta. Kako se navodi u izveštaju, cilj Kine je da do 2030. godine postane svetski lider u tehnologiji veštačke inteligencije i da je koristi ne samo u ekonomske već i u političke i vojne svrhe.

U dokumentu se ističe da bi se zemlje koje se oslanjaju na kinesku tehnologiju ove vrste mogle suočiti sa ozbiljnim pretnjama u sferama privatnosti i nacionalne bezbednosti. Izvezeni sistemi za prepoznavanje lica mogli bi ne samo da pomognu organima za sprovođenje zakona već bi se mogli koristiti i za suzbijanje političkih neslaganja i sprovođenje masovnog nadzora, ističe se u izveštaju.

Sjedinjene Države i nekoliko zapadnih zemalja u više navrata su oštro kritikovale širenje tehnologija za prepoznavanje lica u Kini. Prema američkom izveštaju, ovi uređaji ne samo da omogućavaju društvenu kontrolu na domaćem terenu već mogu da funkcionišu i kao geopolitičko oruđe. Ističe se da bi Kina mogla da koristi dobijene podatke za politički uticaj i podršku sajber-napadima.

Portal “Mfor” navodi da situaciju u Mađarskoj dodatno komplikuje činjenica da zapadni saveznici i EU pomno prate tehnološku i bezbednosnu saradnju zemalja regiona sa Kinom. Ako bi Mađarska nabavila i primenila kineske sisteme za prepoznavanje lica, to bi, kako se upozorava, moglo da bude ne samo u suprotnosti sa propisima EU već i da zaoštri odnose Budimpešte sa zapadnim partnerima.

Kako piše „Forbs”, u kineskoj vojsci i nekoliko tamošnjih privatnih kompanija otišlo se toliko daleko da se u kape zaposlenih postavljaju senzori koji registruju aktivnost moždanih talasa na osnovu kojih se potom procenjuje da li je nekome od njih potreban odmor ili je spreman za nove radne zadatke. Cilj upotrebe ove tehnologije je, kako se navodi, postizanje maksimalne produktivnosti zaposlenih.

Laura Karolj, koja je učestvovala u formulisanju pravila EU o veštačkoj inteligenciji, objasnila je za Euraktiv da je upotreba softvera za prepoznavanje lica na javnim skupovima zakonski zabranjena. Prema članu 5 Zakona o veštačkoj inteligenciji, zabrana je uvedena kako bi se u državama članicama EU sprečile eventualne zloupotrebe korišćenja ovakve tehnologije.

„Čak i kada bi se Mađarska pozvala na razloge nacionalne bezbednosti ili protumačila Paradu ponosa kao terorističku pretnju, ona bi i dalje kršila zakon EU o veštačkoj inteligenciji”, rekla je ona i podsetila da su pravila o zabranjenim funkcijama veštačke inteligencije stupila na snagu 2. februara ove godine.

Nevladina organizacija Mađarski helsinški komitet saopštila je da bi se ovim amandmanom „povredila prava na zaštitu ličnih podataka onih koji učestvuju na javnim skupovima, ali i svih osoba čija lica policija snimi tokom akcije i potom ih na osnovu toga identifikuje”.