Cr­na Go­ra za­bo­ra­vi­la svoj Isto­rij­ski in­sti­tut

Od na­šeg do­pi­sni­ka

Pod­go­ri­ca – Jed­na od naj­va­žni­jih, ako ne i naj­va­žni­ja na­uč­na in­sti­tu­ci­ja u Cr­noj Go­ri je njen Isto­rij­ski in­sti­tut ko­ji se po pro­jek­ti­ma, na­uč­no­i­stra­ži­vač­kom ra­du na­la­zi u sa­mom vr­hu ne sa­mo „do­ma­će” već i „me­đu­na­rod­ne pa­me­ti”. Nje­go­vu va­žnost i zna­čaj ni­ko jav­no ne ospo­ra­va, ali pre­ćut­no ga „iz­dr­ža­va­ju” na ka­ši­či­cu, pa je ne­shva­tlji­vo za­što dr­ža­va ne po­kla­nja do­volj­nu pa­žnju ova­ko va­žnoj in­sti­tu­ci­ji.

O ka­kvoj je in­sti­tu­ci­ji reč do­volj­no go­vo­ri da je Isto­rij­ski in­sti­tut Cr­ne Go­re naj­sta­ri­ja na­uč­na in­sti­tu­ci­ja u dr­ža­vi, osno­va­na 1946. go­di­ne. Pod nje­nim okri­ljem, od 1948. go­di­ne kon­ti­nu­i­ra­no iz­la­zi i naj­sta­ri­ji na­uč­ni ča­so­pis u Cr­noj Go­ri „Isto­rij­ski za­pi­si”, ko­ji je na­sta­vljač tra­di­ci­je „Za­pi­sa” iz 1927. go­di­ne. Sa­da­šnju re­dak­ci­ju „Isto­rij­skih za­pi­sa”, iz­me­đu osta­log, či­ne svet­ska ime­na kao što su Gi­de­on Grajf, De­jan Jo­vić, Ha­ti­dže Oruč…

In­sti­tut pla­ni­ra i broj­ne ak­tiv­no­sti, a nje­go­vi is­tra­ži­va­či, ma­gi­stri i dok­to­ran­di, me­se­ci­ma od­la­ze u slič­ne in­sti­tu­ci­je i ar­hi­ve sa­ku­plja­ju­ći ta­mo­šnje bla­go, da­ju­ći mu na­uč­nu no­tu, štam­pa­ju­ći vred­ne i je­din­stve­ne knji­ge... Svi pro­jek­ti, bo­ra­vak is­tra­ži­va­ča u ne sa­mo ze­mlja­ma okru­že­nja do­vo­de u pi­ta­nje da­lji rad, jer te­ško da je ozbilj­ni is­tra­ži­vač u mo­guć­no­sti da se po­sve­ti ra­du ako su mu je­dva obez­be­đe­ni (ne­a­de­kva­tan) sme­štaj i is­hra­na, a o dru­gim po­tre­ba da se i ne go­vo­ri.

Sa di­rek­to­rom ove in­sti­tu­ci­je dr Ra­den­kom Šće­ki­ćem ne­dav­no je raz­go­va­rao i am­ba­sa­dor Sr­bi­je u Cr­noj Go­ri Ne­boj­ša Ro­dić.

„No­vo ru­ko­vod­stvo, na či­jem sam če­lu, per­ma­nent­no ra­di na ozdra­vlje­nju naj­sta­ri­je na­uč­ne in­sti­tu­ci­je u Cr­noj Go­ri. Na­po­me­nu­ću da smo od ja­nu­a­ra 2024. naj­ak­tiv­ni­ja je­di­ni­ca Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re. Pro­ak­tiv­no smo ori­jen­ti­sa­ni i no­va upra­va je u tom pe­ri­o­du or­ga­ni­zo­va­la pet na­uč­nih sku­po­va, a pot­pi­sa­li smo i pet me­mo­ran­du­ma o sa­rad­nji sa naj­zna­čaj­ni­jim in­sti­tu­ci­ja­ma u dr­ža­vi, kao i in­sti­tu­ci­ja­ma u re­gi­o­nu. Ima­mo pot­pi­san me­mo­ran­dum sa Isto­rij­skim in­sti­tu­tom Be­o­grad”, ka­že di­rek­tor Šće­kić za „Po­li­ti­ku”.

Ova na­uč­na in­sti­tu­ci­ja ima ka­dro­ve iz raz­li­či­tih obla­sti: isto­ri­je, po­li­ti­ko­lo­gi­je, me­di­ja, ge­o­po­li­ti­ke, mi­gra­ci­ja, isto­ri­je umet­no­sti…

„Upr­kos broj­nim re­zul­ta­ti­ma ko­je smo za krat­ko vre­me po­sti­gli, či­ni nam se da dr­ža­va ne­do­volj­no uva­ža­va i ne­do­volj­no pri­me­ću­je naš rad, što za po­sle­di­cu ima, pre sve­ga, pro­ble­me fi­nan­sij­ske pri­ro­de. Neo­bi­čan je ta­kav od­nos dr­ža­ve, od­no­sno re­sor­nih mi­ni­star­sta­va pre­ma in­sti­tu­ci­ji od na­ci­o­nal­nog zna­ča­ja”, na­vo­di Šće­kić. Do­da­je da su pred nji­ma broj­ni pro­jek­ti ko­ji če­ka­ju bo­lje da­ne i vi­še slu­ha dr­ža­ve. Šće­kić do­da­je da je Isto­rij­ski in­sti­tut Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re ti­tu­lar pra­va nad po­lu­o­str­vom Le­sen­drom i ak­tiv­no ra­di na pro­jek­tu nje­go­ve re­vi­ta­li­za­ci­je u svr­he me­sta za na­uč­ne kon­fe­ren­ci­je i slič­no.

„To je ve­li­ka raz­voj­na šan­sa na ko­ju dr­ža­va ne obra­ća pa­žnju”, po­ru­ču­je naš sa­go­vor­nik. „Že­lim da ve­ru­jem da će dr­ža­va ima­ti vi­še slu­ha za na­še pro­jek­te, na­uč­no­i­stra­ži­vač­ki rad i po­dr­šku za na­še ide­je za or­ga­ni­zo­va­nje na­uč­nih kon­fe­ren­ci­ja.”

Od pla­no­va Šće­kić iz­dva­ja: pu­bli­ko­va­nje ar­hiv­ske gra­đe i ra­ni­jih ka­pi­tal­nih iz­da­nja Isto­rij­skog in­sti­tu­ta, kao i no­vih iz­da­nja, po­kre­ta­nje ni­za na­uč­nih pro­je­ka­ta, or­ga­ni­zo­va­nje kon­fe­ren­ci­ja, okru­glih sto­lo­va i pro­mo­ci­ja knji­ga, kao i zna­čaj­ni­je umre­ža­va­nje sa in­sti­tu­ci­ja­ma u re­gi­o­nu i sve­tu. Za sve te po­tre­be Isto­rij­skog in­sti­tu­ta Cr­ne Go­re, ka­že Šće­kić, neo­p­hod­no je iz­dva­ja­nje re­la­tiv­no ma­lih nov­ča­nih sred­sta­va u iz­no­su do sto­ti­nu hi­lja­da evra na go­di­šnjem ni­vou, što je mi­no­ran iz­da­tak za dr­ža­vu.