Ru­žne je­zič­ke ko­va­ni­ce

Ne­ki Sr­bi, iz­gle­da, ni­su za­do­volj­ni po­sto­je­ćim fon­dom re­či srp­sko­ga je­zi­ka, pa na­sto­je da ga obo­ga­te iz­mi­šlja­ju­ći i ku­ju­ći no­ve, če­sto ve­o­ma ru­žne ime­ni­ce i gla­go­le ko­je bi tre­ba­lo što pre za­bo­ra­vi­ti. To se če­sto i do­go­di, na­ža­lost ne uvek. Ta­ko je i s ve­o­ma omi­lje­nom ime­ni­com ot­pri­zna­va­nje i gla­go­lom ot­pri­zna­va­ti.

Ne znam ko ju je pr­vi iz­go­vo­rio ili na­pi­sao u Sr­bi­ji (ve­ro­vat­no ne­ki po­li­ti­čar ili no­vi­nar), ali mi iz­gle­da da je se ne­će­mo la­ko oslo­bo­di­ti, jer vi­še uop­šte ni­je mo­der­no da se taj do­ga­đaj opi­še kao „po­vla­če­nje pri­zna­nja, od­u­sta­ja­nje od pri­zna­nja” ili ne­kim slič­nim iz­ra­zom. A to, opet, do­vo­di do za­ključ­ka, da nam je je­zik po­stao „bo­ga­ti­ji” za još jed­nu ru­žnu ime­ni­cu i gla­gol i da to ni­ko­me ne sme­ta.

Vo­ji­slav M. Sta­noj­čić,

Be­o­grad,