Najpoželjniji

Nema tog medija u Srbiji koji drži do svog šarenog imidža, a koji na svojim stranama ili programu pored muzičkih nema i listu najpoželjnijih neženja. Možda je toga bilo i ranije, ali nije me doticalo i nisam obraćao pažnju. Nisam ni znao koliko nas ima. Objavljuju se liste najpoželjnijih neženja među glumcima, pevačima, domaćim i stranim, među građevinskim preduzimačima, homoseksualcima, šeicima...

Jedan šeik dospeo je na listu samo zato što je imao manje od četrdeset žena.

Da bi se neko našao na listi najpoželjnijih neženja morao bi da bude lep, pametan, poznat, bogat i uticajan. Da nije tako, i moje ime bi se našlo na nekoj od njih.

Lep nisam odavno. Da sam pametan, o svojoj pameti ne bih ni pisao. Da sam bogat, verovatno se ne bih bavio pisanjem. Poznat sam jedino kao samozvani stručnjak za neženje, a uticajan koliko i Rasim Ljajić na Ratka Mladića.

Ali, nije mi loše ni u ilegali. Da sam se neverovatnim sticajem okolnosti ipak našao na nekoj listi, rugala bi mi se najšira javnost. Ovako, zavitlavaju me samo rođaci i prijatelji.

Da sam na listi, verovatno bi me Isidora Bjelica zvala da heklam kod nje u emisiji, a tabloidi bi objavljivali moje paparaco fotografije sa neke žurke uz inventivni naslov „Poželjni neženja se oznojio ispod miške“.

Ne bih mogao da izbegnem Sanju Marinković, a Snežana Dakić bi sigurno ćaskala sa mnom na temu „Da li su neženje u trendu“.

A kad bi me Ruška Jakić dohvatila... Kuku, majko!

Ovako sam miran. Još malo pa zen neženja. Bežim lagano od žena koje me jure, i patim za onima koje me ne žele.

Ne pada mi na pamet da se prolepšam, opametim, obogatim, postanem poznat i uticajan. To bi me svakako dovelo na listu najpoželjnijih neženja sa koje se vrlo lako sklizne u brak.

Da sam šeik, pa ajde!