Odmeren iranski odgovor na pretnje iz Amerike

Boško Jakšić

Iran je odgovorio na pismo američkog predsednika u kome se nude razgovori o novom nuklearnom sporazumu, a u suprotnom se preti razornom vojnom odmazdom.

Iranski ministar inostranih poslova Abas Aragdži izjavio je da je vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei u odgovoru upućenom preko Omana pokušao da otvori „prozor diplomatiji” sa Vašingtonom i da je pismo koje je Donald Tramp preko diplomate iz Emirata početkom marta uputio „pažljivo razmotreno iz svih uglova”.

Ali Šamhani, Hamenijev savetnik i supervizor nuklearnih pregovora, smatra da je poruka Teherana „odmerena” i da uključuje spremnost za nastavak indirektnog dijaloga. On je otkrio da su oko pisma bile konsultovane razne iranske agencije.

Iako detalji Trampovog pisma nisu poznati, kao ni šta administracija očekuje od pregovora, spekuliše se da je on Teheranu dao rok od dva meseca da pokrene pregovore koji bi obezbedili da se Iran obaveže da neće da proizvodi atomsku bombu i da će da odustane od programa balističkih raketa.

Islamska Republika odbija direktan dijalog sve dok Tramp ne odustane od politike „maksimalnog pritiska” na Iran koju je inaugurisao tokom prvog mandata kada je SAD 2018. unilateralno povukao iz bečkog nuklearnog sporazuma Teherana i šest svetskih sila.

Trudeći se da održi delikatan balans između prkosa i dijaloga, Iran zbog sopstvenog ugleda ne može da propusti da reaguje na Trampove pretnje vojnom udarom. „Deo pisma je uvredljiv i mi nikome nećemo dozvoliti da se iranskoj naciji obraća jezikom pretnji”, izjavio je Aragdži. Istovremeno, oslanjajući se na diplomatiju u naporu da izbegne konflikt, Iran ponavlja da se ne protivi posrednom dijalogu iako je politika „maksimalnog pritiska” i dalje na snazi.

U oštrom tonu govorio je predsednik parlamenta Mohamad Bager Kalibaf koji upozorava da bi američka akcija na Iran vodila eksploziji čitavog Bliskog istoka. „Američke baze u regionu ne bi bile bezbedne”, prenosi reči bivšeg generala agencija Tisnim bliska Iranskoj revolucionarnoj gardi. „Tramp nije pomenuo ukidanje sankcija u svom pismu, a ponašanje SAD je nasilničko maltretiranje.”

Odnosi dve zemlje pritisnuti su ogromnim međusobnim nepoverenjem, a skeptični ajatolah Hamnei ponavlja da može da veruje samo akcijama, a ne rečima i da će to odrediti spremnost Irana da pregovara. Uprkos tome, umereno krilo političara u Teheranu veruje da je sporazum moguć. Ali Laridžani, Hamenijev savetnik, izjavio je prošle nedelje: „Uz Alahovu pomoć ostvarićemo dobre rezultate i mi smo optimisti. Sporazum mora da bude prihvatljiva za obe strane, a ne samo za jednu.”

Laridžani, jedan od pregovarača nuklearnog dogovora iz 2015, poznat je po pragmatičnom pristupu i veruje da razlike mogu da se premoste i da je važno da se kanali komunikacije sačuvaju bez obzira što nema direktnih pregovora. Iranski mediji opisuju odgovor Teherana kao „balansiran” i „odmeren”, ali propraćen porukom da Iran neće pokleknuti pred američkim pritiscima.

Iranski odgovor poslat je preko Omana čime je poslata poruka da Teheran ne želi posredovanje Abu Dabija, sumnjajući da su Emirati uspostavili suviše bliske odnose sa najvećim neprijateljem Irana, Izraelom.

Oman tradicionalno održava dobre odnose i sa Iranom i Zapadom i poslednjih godina je više puta posredovao, uključujući i oko razmene zatočenika. Oslanjajući se na zalivski sultanat, Teheran se obezbeđuje da potencijalni pregovori budu pod kontrolom i da Vašington mora da uloži napor da bi stekao poverenje Islamske Republike.

Neizvesnost u rezultat pregovora pojačava razlike u unutrašnjim pristupima i u SAD i u Iranu. Državni sekretar Marko Rubio i savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Valc predvode tvrdu liniju baziranu na politici „maksimalnog pritiska”, dok je specijalni izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof pobornik diplomatije.

U Teheranu se čvrsto konzervativno krilo zalaže za beskompromisan stav prema Americi, dok umereni reformisti podržavaju pregovaranje i smatraju da Trampove pretnje mogu da se pretvore u prednosti za Iran.

Razmena poruka stigla je u trenutku rastućih tenzija na Bliskom istoku izazvanih američkim napadima na jemenske Hute i izraelskim kršenjem primirja i sa palestinskim Hamasom i sa libanskim Hezbolasima. Takav geopolitički raspored može da ima uticaja na dalji tok pregovora.

Bez obzira na sadržaj pisma ajatolaha Hamenija, spremnost Teherana da ne prekida „indirektni dijalog” sa Trampovom administracijom i podatak da je ovo prvi put da je iransko rukovodstvo zvanično potvrdilo da je uputilo pismo predsedniku Trampu imaju diplomatsku težinu. Zaokret je posredna potvrda osećaja hitnosti zbog direktnih pretnji poslovično nepredvidljivog šefa Bele kuće.

Hamnei je 2019. tajno odbio sličnu Trampovu ponudu koju je tada preneo japanski premijer Šinzo Abe. Ovoga puta, kriza iranske ekonomije i oslabljen rejting Teherana u regionu naveli su vrhovnog vođu da traga za pregovornim rešenjem kako bi izbegao razorni vojni konflikt sa Amerikancima. Nema međutim definitivnog odgovora da li je iransko prihvatanje dijaloga plan za kupovinu vremena.