Tone zmija za predjelo

Kinezi pojedu oko 10.000 tona zmija svake godine, tako da nekim vrstama preti istrebljenje, upozorila je ovog meseca Sinhua, konstatujući da Kinezi tradicionalno veruju da meso, krv i žuč zmija imaju moć afrodizijaka.

Puno zmija se koristi za kineske tonike i likere, a mnoge od onih koje se pojedu u kafanama na ceni su zbog navodnih lekovitih svojstava. Zmije se, inače, služe u restoranima širom Kine, posebno na jugu.

Blagotvorno dejstvo

Mada bi bolesnici širom sveta mogli da budu sumnjičavi prema blagotvornom dejstvu zmija, škorpiona ili medveđih šapa „koje jačaju muškost”, naročito u doba vijagre, ipak svakodnevno gutaju – efendru, protiv nazeba, ili – ginseng, protiv iscrpljenosti.

Ova vrsta afrodizijaka i lekova iz bogatog arsenala kineske tradicionalne medicine troši se više otkako su se bolesnici preorijentisali na alternativne terapije u kojima centralno mesto zauzimaju medikamenti koji se nalaze u slobodnoj prodaji kao hranljiva dopuna za sprečavanje mnogih bolesti.         

Kineska medicina, sa svojim 2200 godina starim receptima u kojima su zastupljene gorke trave i delovi tela iz celokupnog životinjskog carstva, popularna je širom Dalekog istoka kao alternativa zapadnim lekovima. Davno su prošli dani kada su ljudi sami morali da kuvaju trave i delove životinja da bi dobili lekoviti napitak odvratnog ukusa.

Od sastojaka kao što su sušeni cvrčci, žučni mehuri guštera i penisi tigrova, koji se koriste u tradicionalnoj medicini, novim korisnicima kao da se diže kosa na glavi, ali medikamenti od kojih se grči stomak sada se melju u prah i od njih se prave daleko ukusnije kapsule i tablete.

Za stomačne tegobe, kako tvrde stari kineski recepti, preporučuje se zmijska krv u kombinaciji sa vinom od pirinča. To je, ujedno, i afrodizijak, kao i kornjačin oklop, koji kuvan u supi leči groznicu, veruju Kinezi.

U Pekingu, uoči bogatih gozbi za koje se zna da će biti obilno zalivene, ljudi imaju običaj da se unapred pripreme tako što popiju presno jaje ili pojedu malo putera, verujući da će im to ublažiti glavobolne muke.

Ako je verovati kineskoj tradicionalnoj medicini, za lečenje jake glavobolje blagotvorno deluje i supa od sove, dok u južnoj provinciji Gvandong tvrde da je ipak bolje smazati škorpiona – „provereni lek protiv mamurluka”.

U Kini je danas registrovano 15.000 tradicionalnih farmaceuta koji proizvode oko 40.000 različitih lekova. Tradicionalni kineski lekovi imaju veliku prođu, pošto su u poslednjih dvadesetak godina preživeli oštru konkurenciju zapadnih farmaceutskih kompanija.

Širom Kine osnovano je 3.830 bolnica, 44 fakulteta i 58 srednjih škola u kojima se primenjuje isključivo tradicionalna medicina. Danas u Kini ordinira više od 350.000 priznatih lekara tradicionalne medicine.

Kina je, inače, minule nedelje stavila na crnu listu desetine veb-sajtova na kojima se lažno reklamiraju tradicionalni kineski lekovi, saopštili su državni mediji. Peking, koji je u poslednje vreme pogođen brojnim skandalima oko kvaliteta svojih proizvoda, uključujući i otrovano mleko za bebe, pojačanom kontrolom kvaliteta pokušava da povrati ugled svojih izvoznih artikala.

Prema kineskim medijima, radi se o 74 veb-sajta koji prodaju razne lekove za pritisak, dijabetes i tumore. Neki od njih uključuju i izjave zapadnih lekara i stranih firmi. Zasad samo 10 veb-sajtova u celoj Kini ima dozvolu, rekla je Jan Đijang, portparol državne administracije, prenela je Sinhua.

Eksplozija „žednih“

Razmena između kineske tradicionalne i evropske klasične medicine počela je u dinastiji Tang (618–907. godine), dok je prvi spoj tradicionalne i klasične medicine nastao na početku dinastije Ming, krajem četrnaestog veka. Najstariji medicinski dokument koji postoji u Kini opisuje oboljenje koje se manifestuje „slatkim ukusom u ustima”, a nazvano je „bolest fine žeđi”. Ali, pioniri kineske klasične medicine pre više od dva milenijuma naravno da nisu mogli da predvide da će u to doba retka bolest, vezana za nivo glikoze u krvi, danas postati opšta bolest.

Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodna fondacija za dijabetes nedavno su preporučile oprez zbog preteće eksplozije „žednih”, bolesti odraslih širom sveta, a naročito Azijaca. U Hongkongu je, recimo, otkriveno da čak 31 odsto muškaraca i 32 odsto žena starijih od 65 godina boluje od dijabetesa. U ostalim delovima Kine procenat je manji, mada postoji znatna razlika između sela i grada, gde je procenat viši.

Poslednja konferencija o zdravlju održana u Pekingu stavila je u prvi plan i dejstvo akupunkture, jednog od najistrajnijih i izgleda najuspešnijih postupaka kineske tradicionalne medicine. Diskretno ubadanje iglama dobilo je masovnu podršku u širokom spektru zdravstvenih tegoba.

Kineski stručnjaci tvrde da je akupunktura u stanju da uravnoteži imunološki sistem, da poboljša stanje osoba koje pate od hroničnih poremećaja varenja, kao i da pomogne u lečenju neuroloških tegoba kod cerebralne paralize i posledica izazvanih moždanim udarom.

Ali, postoje dve prepreke zbog kojih lekari ne koriste u znatno većoj meri akupunkturu: nejasan način delovanja i nepouzdana klinička ispitivanja. Izvorno kinesko objašnjenje o „meridijanima” koji povezuju različite delove tela na Zapadu nije široko prihvaćeno.

I mada igla u plastu sena još nije pronađena, Kinezi veruju da će se potraga na kraju isplatiti.