Miš četrdesetogodišnjak

Vizionar visoke tehnologije, američki pronalazač norveškog porekla Daglas Karl Engelbart (rođen 30. januara 1925. u Portlandu, država Oregon u SAD), zajedno sa Vilijamom Inglišom, konstruisao je računarskog miša i prvi put ga upotrebio 9. decembra 1968. da bi demonstrirao nov način rada sa kompjuterom.

Prvi miš koji je dr Engelbart koristio za demonstraciju na Fol džoint kompjuter konferenciji (Fall Joint Computer Conference – FJCC) bio je napravljen od drveta i imao je jedno dugme. Veliki deo tehnologije tada prikazane bio je inspirisan stvaranjem hardvera i softvera koji su danas u širokoj primeni.

Miš, koji je napravio Vilijam Ingliš, pomogao je dr Engelbartu da demonstrira kako tekstualni fajlovi mogu da se spoje, kopiraju i „prilepe” i da pokaže načine korišćenja kompjuterskih mreža radi saradnje na projektima ili zajedničkom uređivanju dokumenata.

Dr Džef Ralifson, sadašnji direktor Istraživačke grupe VLSI (Very-Larg-Scale Integration) u San majkrosistems laboratoriz, pridružio se grupi koju je Engelbart okupio na Istraživačkom institutu Stanford u Kaliforniji (Stanford Researx Institute – SRI) , pošto je prethodno harizmatičnog inženjera upoznao 1965. na FJCC-ju.

„Bio sam oduševljen kada sam upoznao Daga. Odmah mi je bilo jasno šta hoće i njegova ideja me oborila s nogu”, seća se Ralifson.

Želja dr Engelbarta bila je da kompjuteri pomažu ljudima tako što će povećavati ljudsku inteligenciju i omogućavati efikasniji i produktivniji rad. Demonstracija 1968. pokazala je da je kompjuterski sistem, nazvan NLS, napravljen tako da ove ideje postanu stvarnost i budu primenjene u praksi. Najveći deo ovog sistema, kaže Ralifson, izumeo je tim na SRI-ju.

„Na sve strane bili su razbacani razni delovi,” seća se on. „Nije postojala potpuno jedinstvena grupa ideja već smo više njih spajali u jednu.”

Iako je miš imao centralni značaj za ono što je NLS mogao da pruži, dr Engelbart hteo je da ostvari mnogo više, kaže dr Ralifson.

„Mislim da su se ljudi usredsredili na miša. On je simbol za koji su mogli da se vežu, ali je zamisao bila da se u NLS postavi tekst i da mu se omogući potpuno nova fleksibilnost”, objašnjava Ralifson.

„Imali smo uređivanje podataka teksta i hiperlinkove – najveći deo onoga što i danas koristimo.”

Na demonstraciji 1968. dr Ralifson je bio u laboratoriji SRI-ja i na ekranu u Bruks Hol auditorijumu pojavio se u ulozi pomoćnika dr Engelbarta koji saradnicima pokazuje kako da koriste NLS da bi međusobno sarađivali.

Ova demonstracija bila je neuporedivo naprednija u odnosu na tadašnje kompjutere, a prikazana tehnologija toliko ubedljiva da je jedan od prisutnih rad dr Engelbarta kasnije opisao kao „zauzdavanje munje sa obe ruke”.

Ne samo da je NLS impresionirao publiku okupljenu na FJCC, već je postao i prvi program koji je trebalo da počne da se koristi na Arpanetu, koji tek što je bio napravljen. Takođe, NLS se pominje u prvom RFC-u (Request for Comments), odnosno tehničkoj dokumentaciji koja opisuje rad onoga što mi danas znamo pod imenom Internet.

Godine 1969. SRI, zajedno sa Univerzitetom Kalifornija u Los Anđelesu (UCLA), bio je jedan od dva kraja prvog linka mreže koja je postala Arpanet, i na kraju Internet.

Nažalost, kaže dr Ralifson, NLS nije privukao dovoljan broj ljudi da bi, kao što je to dr Engelbart predviđao, postao osnovno sredstvo.

„Mislim da je problem bio u tome što se Dag usredsredio na izuzetno moćne sisteme za izuzetno obučene ljude”, objašnjava on i dodaje da je NLS imao 500 pojedinačnih komandi na tastaturi.

Obuku za rad na NLS-u, uprkos njegovim mogućnostima, savladali su samo malobrojni.

Mnogi od onih koji su radili sa dr Engelbartom na SRI-ju otišli su u Ziroks Palo Alto istraživački centar (Xerox Parc), još jednu legendarnu laboratoriju u Kaliforniji u kojoj su mnogi direktno doprineli tehnologijama koje su dovele do revolucije personalnih kompjutera i svetske računarske mreže.

Tek sada vizija Daga Engelbarta počinje da se realizuje, kaže dr Ralifson i dodaje da svet tek treba da nauči i prihvati ideje koje su prvi put predstavljene 1968. godine.