Ko će i kako pravdati izostanke učenika „u blokadi"

U ovoj turbulentnoj školskoj godini koju su obeležile višemesečne blokade i potpuna obustava nastave u delu škola, ni zvanična ni nezvanična statistika, odnosno ni resorno ministarstvo ni neformalne grupe pobunjenih prosvetara, nijednom nisu obelodanili broj učenika koji bojkotuju redovne časove. Kao što nisu objavili ni ukupan broj đaka koji izostaju iz škola uključujući i one koji odsustvuju sa nastave ne svojom voljom već zato što im je nastava uskraćena. Obaveza je škola da beleže izostanke. Prva u nizu obaveza đaka, po zakonu, glasi „redovan učenik je dužan da pohađa nastavu”, a da tako i bude odgovorni su – roditelji. Dužnost je roditelja, između ostalog, da najkasnije u roku od 48 sati otkako je učenik sprečen da prisustvuje nastavi o tome obaveste školu, samo što su u delu obrazovnog sistema iz nedelje u nedelju odeljenjske starešine obaveštavale đake i njihove roditelje da je „sprečeno” održavanje nastave, to jest da su nastavnici odlučili da neće držati časove u znak protesta.

Neće nastavnici reći da su u obustavi branili deci da dolaze u školu. Neki učenici su i dolazili i učestvovali u „blokadnim” aktivnostima, dok mnogi koji nisu zato su obavešteni da nastave neće biti, a ne zato što nisu želeli da pohađaju časove. Sad je diskutabilno čija je odgovornost za to što su deca umesto da budu na redovnoj nastavi sedela kod kuće ili špartala ulicama na protestima. Pa ipak, i za maturante koji su punoletni zakon ne pravi razliku kad kaže da je obaveza roditelja da u roku od osam dana nakon povratka učenika na nastavu dostave lekarsko ili drugo relevantno opravdanje za izostanke iz škole.

Mnogi nastavnici koji su se posle višemesečne obustave vratili nastavi kažu da su to uradili u najboljem interesu dece, jer ne žele da snose odgovornost za upućivanje đaka na razredni ispit. Taj ispit, po pravilu, polažu učenici koji su opravdano izostali sa više od trećine nastave, a prava je enigma kako će biti regulisani izostanci učenika koji su bojkotovali časove, ili u školu nisu dolazili zbog odluke većine nastavnog kolektiva da neće držati redovnu nastavu.

Ovde je reč o građanskoj neposlušnosti, potpunoj ili delimičnoj obustavi nastave i blokadi škola, koje ne prepoznaje nijedan propis kojim se uređuje obrazovanje. Izostanci učenika za to vreme uglavnom nisu ni upisivani, što ne znači da se nisu desili, a odavno je trebalo da budu sankcionisani – stav je više direktora srednjih škola sa kojima smo razgovarali. Oni objašnjavaju da su protiv učenika koji uporno ne dolaze na časove bez opravdanja, jer učestvovanje u protestima nije relevantno opravdanje, u skladu sa važećim prosvetnim propisima do sada mogli da budu pokrenuti vaspitno-disciplinski postupci i, u krajnjoj liniji, okončani – isključenjem učenika iz škole.

– Maturanti gimnazija su za studentima prvi ušli u blokade, onda su i profesori, a ko će da ih razdvoji. Podržali su ih roditelji i zajednica koja je za promene ali će raditi na svojim mestima i isturaće decu, na koju su se naslonili i prosvetni radnici sa svojim zahtevima i svi su se zalepili za studente misleći da je to isto, a nije isto. U našoj školi nastava je obustavljena 16. decembra. Dva-tri dana kasnije zakazala sam savet roditelja očekujući da će stav roditelja biti da deca dolaze u školu da uče, ali bilo je sve sem toga – kaže za naš list direktorka jedne od prestoničkih gimnazija u kojima i dalje nije uspostavljena redovna nastava.

Samo od početka drugog polugodišta za permanentno „blokirane” škole ovo je 11. sedmica zaredom bez nastave, a do kraja, ukoliko se ne produži nastavni deo godine, ostalo je sedam nastavnih nedelja za gimnazijalce završnog razreda, koji prvi odlaze na raspust, 23. maja. Pred maturantima srednjih stručnih škola je još osam nastavnih nedelja, kao i pred osmacima koji se raspuštaju 30. maja. U školama koje su u ovom polugođu neprekidno u obustavi, od vremena predviđenog za nastavu do kraja ove školske godine, više je izgubljeno nego što je preostalo. Nema šanse da nadomeste sve časove žrtvovane u protestu. Pribegava se nadoknadi propuštenog u skladu sa ishodima, a ne u skladu sa sadržajima programa i planom nastave i učenja koji su po tim ishodima i krojeni. To je famozno sažimanje gradiva u domenu autonomije nastavnika, a po nezvaničnoj direktivi prosvetnog vrha. Da li se time zapravo potvrđuje da su programi bespotrebno pretrpani a rasporedi časova neopravdano prebukirani, te da je moguće propisane ishode – ono što učenik na kraju razreda treba da zna, razume, može da objasni i primeni iz svakog predmeta – dostići sa drastično redukovanim brojem lekcija i časova? Pitali smo ovo nadležne u Ministarstvu prosvete, nisu odgovorili.

– Ako se ishodi mogu ostvariti za mesec i po dana, zašto drugo polugodište traje četiri i po meseca? Na to niko neće odgovoriti, ali sve što se dogodilo u ovoj školskoj godini pokazuje da se bez škole može, samo je pitanje ko će tu činjenicu da zloupotrebi – smatra Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj beogradskoj gimnaziji.

Neopravdano izostajanje s nastave jedna je od težih povreda obaveza učenika. Srednjoškolcima sleduje jedinica iz vladanja za više od 25 neopravdanih. Tu granicu i više od petnaest puta premašili su, recimo, gimnazijalci koji su neprekidno „u blokadi” od sredine decembra lane do sada, jer trebalo je da po rasporedu prisustvuju uglavnom na sedam časova dnevno, ali neki demonstrativno nisu i tako su izgubili blizu 400 časova. Budući da su nastavnicima u obustavi nastave umanjene zarade zbog neodržanih časova, da li će i učenicima u blokadi biti umanjene ocene iz vladanja? Ni na ovo pitanje „Politike” nema odgovora iz prosvetnog vrha.

– I izostanci su, kao i sve što se dešava u ovoj situaciji, van zakona. Uglavnom se ne beleže. U napetoj atmosferi povećanog rizika kada učenici izlaze na ulice, učestvuju u protestima, blokiraju saobraćajnice, to može biti ozbiljan propust, naročito ako se nekom učeniku ne daj bože nešto loše desi, na primer, da bude povređen na protestu, a u školi nije zabeležno da je odsutan tog dana. I nastavnici u obustavi i učenici u blokadi neopravdano izostaju sa nastave, ako ćemo striktno po zakonu. Sad možemo da pretpostavimo da će, kad nadoknade izgubljene časove, kao plate koje će biti vraćene nastavnicima, tako i izostanci učenika biti opravdani – smatra Markov.

Ako se problem izostanaka ovako reši, uviđa on, otvoriće se pitanje da li, shodno tome, svako sutra može da obustavlja nastavu i ne dolazi na časove koliko hoće. Pritom, napominje da sve što se sada zbiva dovodi u pitanje funkcionisanje škola uopšte.

– Na primer, po kom osnovu će nekom gimnazijalcu biti smanjena ocena iz vladanja sa pet na četiri zbog osam neopravdanih izostanaka, ako znamo da se to u ovoj školskoj godini nije desilo učenicima koji su imali skoro 400 neopravdanih? Već imamo dve paralelne stvarnosti u školskom sistemu, zato što imamo škole u kojima nije bilo obustave i za koje važe jedna pravila, i one u kojima nije bilo nastave a u kojima očito važe neka druga nepisana pravila – koja će deo opšte i stručne javnosti uvek tumačiti tako kao da su učenici imali važnija posla od učenja, dok u stvari za učenike u školi nema ništa važnije od učenja. I za to smo kao društvo svi zaslužni, počev od onih koji su najodgovorniji u vlasti, do nas koji treba da izvodimo nastavu ali i roditelja učenika koji podržavaju blokade i prosvetare dok su u obustavi – sumira Markov.